На маргинама промоције књиге Борислава Ђурђевића „Свједок времена“
КАЗИВАЊА ИЗ ’ПРВЕ РУКЕ’
Најновије издање Организације старјешина Војске Републике Српске, невладине непрофитне организације са сједиштем у Бања Луци, „Свједок времена – од Словеније до Главног штаба ВРС“, књига аутора Борислава Ђурђевића, промовирана је у оквиру званичног програма 68. међународног београдског сајма књига. На овој традиционалној културној манифестацији, одржаној од 25. октобра до 2. новембра 2025. године, да подсјетимо, поклоницима писане ријечи представило се са својим најновијим издањима 416 издавача (325 српских и 91 из иностранства) из четрнаест земаља свијета.
Представљању ове јединствене публикације, ауторовог првијенца, у сали „Борислав Пекић“ Београдског сајма, присуствовало је више од двјеста посјетилаца ове смотре књижевних остварења, од којих је велики број њих пристигао из Републике Српске, непосредних учесника одбрамбено-отаџбинског рата вођеног у Босни и Херцеговини (1992 – 95). У препуној сали нашли су се Ђурђевићеви саборци, као и колеге новинари и многи други који се баве истраживањем узрока сукоба и његових посљедица на простору бивше зајдничке нам државе, односно грађанског рата у којем (има) је разбијена СФР Југославија. Ваља истаћи да је интересовање јавности за ову књигу додатно подигао и фељтон бањалучког „Гласа Српске“, објављен уочи Сајма књига у 20 наставака, са дијеловима из „Свједока времена“.
„Књига ’Свједок времена’ је састављена од прилога и чланака које је аутор раније објављивао у медијима – новинама или часописима“, оцијенио је у својој рецензији пуковник у пензији др Станко Нишић из београдског Института за геополитичке студије. „То је утицало, понекад, на хронолошки ред догађања које описује, али то не умањује вриједност тих дијелова и цјелокупног садржаја публикације. Аутентични, непосредни и вјерни прикази догађаја у којима је учествовао и о којима свједочи, без икакве дилеме, ће послужити историчарима и другим истраживачима у изради свеобухватнијих студија о цјелини грађанскг рата на простору бивше Југославије. Такође, ово је јединствени случај, колико знам, да један човјек прође толики ратни пут – од Словеније, преко Хрватске до БиХ, да буде свјесно изложен толиким опасним и ризичним ситуацијама и да при томе успјешно рјешава своје и помаже другима да испуне своје војничке и људске обавезе“, закључио је своју рецензију Нишић и свесрдно је препоручио читаоцима, не само из Републике Српске, већ и свима чије је интересовање везано за историографију и мемоаристику.
Изузетно похвално о Ђурђевићевим сјећањима – презентираном свједочењу изражава се и други, од три, рецензент историчар др Чедомир Антић, редовни професор Филозофског факултета Београдског универзитета. „Одиста је реткост да један учесник рата, официр, јавности, историчарима и будућим поколењима остави своје успомене на тешко, необично и судбоносно време, по свим карактеристикама драматично и турболентно. Време у коме је био млад (са непуних тридесет година!), али у потпуности спреман за мисију своје генерације, најтежи час (и испит) своје генерације и да још сва та сећања забележи и негује, како би их три деценије после рата приредио и објавио.“ Антић своје промишљање завршава ријечима: „Ђурђевић нам оставља јасне, вишестране, аподиктичке мемоаре посвећене времену од 1991. до ’95. године. Они представљају истинску српску страну рата – то није пропадање, нити тужно сећање, већ у сваком часу – кратком словеначком, договореном хрватском и отаџбинском за стварање Репувблике Српске – сећање младог и домишљатог, ни пред ким инфериорног српског официра на догађаје, који, не само њега и његове вршњаке, нису сломили, већ су, напротив, дали ослободилачку снагу и државотворно надахнуће.“
И генерал-потпуковник ВРС у пензји Саво Сокановић, трећи рецензент књиге, која је уз предговор, рецензије и краћу биографију аутора, подијељена на пет поглавља: И – Словенија, II – Хрватска, III – Сарајево, IV – Злочин у Добровољачкој и V – Главни штаб ВРС, обима стоосамдесетак страна формата Б5, Ђурђевићев непосредно претпостављени старјешина у рату, поред осталог истиче: „Иако су о рату или ратовима вођеним за разбијање Југославије написане бројне књиге како учесника тих догађаја тако и других аутора, нажалост, мало је актера из реда српског народа који су били учесници током припреме и његовог трајања, а који се појављују и као аутори чије би свједочење било од изузетног значаја. Стога се Ђурђевићева сјећања, преточена у књигу, сврставају у ред ријетких која о тим догађањима свједоче ’из прве руке’. Иако млад по годинама, чину и положају Борислав, Бора је, стицајем околности, „био у прилици да се нађе у близини битних догађања или у њима самима, да буде близини или у контакту са лицима на значајним функцијама тога времена, па се зато његова свједочења издвајају од бројних других текстова који су објављени. Његова запажања о њима, а без сумње су имали огромну улогу у рјешавању веома битних проблема, понекад и судбоносних, су више него драгоцјена. Он те личности и њихове особине одсликава како их види и истиче као врло битне и значајне за крајњи успјех и које никада не треба заборавити“, завршио је Сокановић, са жељом и надом да се са овим штивом упозна што шири читалачки аудиторијум.
Напосљетку, ријеч двије и о издавачу књиге чије је, увјерени смо тек прво издање, штампано у тиражу од 500 примјерака, Организацији старјешина Војске Републике Српске основаној 2017. године, са сједиштем у Бања Луци. Ова нестраначка, непрофитна, јединствена невладина организација, према свом статуту, заступа и штити ставове и интересе више од 18.000 старјешина учесника одбрамбено-отаџбинског рата, који су, са борцима ВРС и српским народом, дали немјерљив допринос одбрани српског народа од пријетећег нестанка, те стварању и одбрани Републике Српске. Окупља све старјешине ВРС, без обзира да ли су у рату имали статус активног или резервног вопјног старјешине, а наставља, чува и његује традиције организација резервних војних старјешина, чија је 100-годишњица постојања и дјеловања обиљежена 2019. године.
Јосип И. Новак
Фотографије: Огњен Плавшић („Глас Српске“)
О АУТОРУ
Официр, новинар, публицист, друштвени и спортски радник Борислав Ђурђевић рођен је 1963. године у Теслићу, БиХ (данас Република Српска). По завршетку 27. класе Средње школе везе, у београдском Школском центру везе КоВ, професионалну војну службу започео је у јединици ЕИ и ПЕД у Љубљани, односно радиогониометарској станици у Птују, гдје га је затекла и сецесионистичка оружана побуна у овој бившој југославенској републици, почетак грађанског рата у некадашњој СФР Југославији. По окончању десетодневних борбених активности наставио је службу у К-ди 2.ВО (Загреб) и К-ди 2.ВО (Сарајево). Завршио је Школу страних језика ЈНА, више специјалистичких курсева из области ЕИ и ПЕД, као и шестомјесечни курс у ШЦ безбједности. Ванредно је студирао политичке науке и право, и завршио смјер новинарство. За заслуге у борбеним дејствима у Словенији ванредно је 1992. године унапређен у чин потпоручника, а крајем исте и у чин поручника везе. Током рата у БиХ налазио се у саставу Главног штаба ВРС вршећи дужност руководиоца Центра за психолошко-пропаганду дјелатност ГШ ВРС и уредника централног гласила ВРС “Српске војске”, Демобилисан је, у чину капетана везе, 1999. године.
Данас, са породицом, живи и ради у Брчком.
КОСОВО И МЕТОХИЈА: СРПСКИ ЗИД ПЛАЧА
У склопу промоције књиге “Свједок времена…” одржана је и промоција књиге професора др Остоје Д. Ђукића (1947 – 2025), бившег редовног професора Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци. “Косово и Метохија: српски зид плача – II издање”.
О једном од најзначајнијих дјела проф. др Ђукића, једног од највећих српских филозофа нашег доба, ерудите ријетког калибра, човјека енциклопедијског знања, неуморног истраживача, посвећеном педагогу – човјеку дубоке моралности и непоколебљиве вјере, чије ће дјело и насљеђе остати трајно урезани у темеље српске културе и интелектуалне историје, говорио је др Душко Вејновић, редовни професор Шумарског факултета Бањалучког универзитета.
“Ђукићева књига”, рекао је, поред осталог, Вејновић, “представља емотивну и аналитичку студију о Косову и Метохији, а бави се историјом, културом и политиком ове српскре аутономне покрајине. У обимном дјелу аутор износи своје дубоко увјерење да је Косово и Метохија неотуђиви дио Србије, те да српски народ има право да живи и да се развија на својој земљи. Прожето осјећајем бола и туге због страдања нашег, српског народа, али и надом у бољу будућност, књига представља важан допринос разумијевању косовског проблема и подстиче дијалог и мирно рјешење конфликта који дуго траје”, рекао је између осталог, проф. др Вејновић.
Друго издање Ђукићеве књиге објавили су, као суиздавачи, Организација старјешина Војске Републике Српске и Европски дефендологија центар из Бања Луке, невладина непрофитна и научно-истраживачка организација, информисао је присутне пуковник ВРС у пензији др Жупљанин, редовни професор Факултета за безбједност и заштиту Независног универзитета Бања Лука.
