На Сајму књига представљена нова крајишка хроника Саве Штрпца „Наши и ваши“
Тужна збиља Крајишника расутих по целом свету сажета је у новој књизи „Наши и ваши“ директора ДИЦ „Веритас“ Саве Штрпца.
Свечано је представљена на 67. београдском Међународном сајму књига.
– Био ми је циљ да покушам одговорити ко смо, шта смо, одакле смо, па и куда идемо како бисмо, ако нађемо одговоре, избегли сукобе међу народима који су осуђени да живе на овим просторима једни поред других. Само да се не убијамо као што је то било у целом 20. веку – објашњава Штрбац.
Да би постигао тај циљ књигу је поделио у три тематске целине у којој су у првој судбине обичних људи од којих је свака, увезана за последњи рат и оно што је затим уследило.
У другом делу Штрбац је пренео најзанимљивије колумне које објављује у листу Политика, а у трећем се позабавио питање процесуирања ратних злочина у Хрватској.
– Хрвати су од ових процеса направили „бренд“ који сада извозе на Косово и Метохију, БиХ и у Украјину. Крајњи циљ таквог модела процесуирања ратних злочина је да се од две зараћене стране само једна прикаже као одговорна, истовремено, кроз нове истраге и оптужнице врши се тихо етничко чишћење. Нема Крајишника а да не сумња да се и против њега води процес или ће се покрети чим пожели да обиђе завичај. И зато расути по целом свету Крајишници много ређе долазе него што им душа то тражи. Овај модел протеривања је много ефикаснији од било које употребе силе или оружја – истиче Штрбац.
В.д. директор Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина, један од рецензената, истакао је да се Штрбац тврдоглаво бори за историјску истину о страдању Крајишника.
– Данас, све је јасније води се борба за историју. Историску истину, историјске чињенице и интерпретацију. Фронт ове борбе је свакако највише окренут ка српско-хрватској историји која „трпи“ најснажније притиске. Од покушаја негирања геноцида над српским народом у НДХ 1941-1945., тумачењем стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца као „великосрпске окупације и хегемоније“, ниподаштавањем и уништавањем српског културно-историјског наслеђа на простору тадашње Хрватске све до карактера ратова за југословенско наслеђе у периоду од 1991. до 1995. године – истакао је Арбутина.
Драматург Наташа Дракулић, сценариста „Даре из Јасеновца“ каже да су бројни Крајишници, не својом вољом, били принуђени да започну животе онако како им је „грах пао“.
Она је поручила Штрпцу да припада оној групи која не одустаје од борбе за истином.
– Бориш се да нас сачуваш. Тог човека у њиви преподневног сунца кад ће јара ударити, ту баку која ложи ватру по тој истој врућини јер унуци воле њен кромпир и то на масти, а нека друга бака, можда ни километар даље ради то исто само за сина за ког још не зна да је однедавно мртав, да ће она и сама ускоро из те куће и свега што је сматрала својим животом који ионако више неће бити живот. Али баш ти ћеш јој дати снагу да га мртвог пронађе и сахрани. И да негде далеко, некој управи гробља ти кажеш да тај човек није безимен, да има своје име и презиме и свој гроб који га чека – казала је Дракулић.
Преузето са: Вести онлајн
