У Београду одржана промоција капиталних дела хирурга др Бранка Брдара-лекара добровољца који је спашавао животе српских бораца у Отаџбинском рату 1992-1995

У свечаној сали Удружења књижевника Србије 16. октобра, одржана је промоција три књиге др Бранка Брадара, специјалисте опште медицине, из области практичне специјалне хирургије – хируршки подсетници: УРОЛОГИЈА – ВАСКУЛАРНА ХИРУРГИЈА; ГЛАВА, ЖИВЦИ, КИЧМЕНА МОЖДИНА, ВРАТ, ГРУДНИ КОШ – ПЛУЋА, СРЦЕ; ДИГЕСТИВНИ ТРАКТ – ТРБУШНИ ЗИД, ЈЕДЊАК, ЖЕЛУДАЦ, ТАНКО И ДЕБЕЛО ЦРИЈЕВО, ЈЕТРА, ХЕРНИЈЕ.

У присуству бројне публике, колега лекара, чланова фамилије и чланова Удружења књижевника Србије, деведесетогодишњи хуманиста, врсни стручњак и оператор, др Брдар је представио јавности три књиге у које је сабрано његово професионално искуство из преко 25.000 изведених хируршких операција и и интервенција, које су обављене у клиникама широм региона, Аустрији , Немачкој и Србији.

У име Удружења књижевника Србије присутне су поздравили потпредседник Удружења Видак М. Масловарић и генерална секретарка Гроздана Лучић Лалић, која је уједно била и модераторка програма вечери.

О књигама, лику и делу др Бранка Брдара говорили су његове колеге, др Рајко Поповић бивши министар здравља Републике Српске, затим медицинска сестра, дугогодишња докторова сарадница Јасмина Младеновић, као и технички уредник и редактор књига, књижевник Мајо Даниловић који је, између осталог, истакао улогу докторове супруге Драгице, која је значајно учествовала у деценијском раду на књигама.

„У овим, својеврсним корисним приручницима, опсервирана су и искуства из преко 5.000 операција, које је др Брдар урадио спашавајући људске животе у четири године проведене на ратишту у улози лекара добровољца у последњем Отаџбинском рату 1992-1995. Међу његовим пацијентима нису били само српски борци, него је несебично помагао и заробљеницима-рањеницима непријатељске војске, често „помоћу штапа и канапа“ у недостатку адекватних оперативних услова“, поручио је Даниловић додајући да добар лекар не може бити неко ко није добар човек.

„Др Брдар је поред тога што је добар лекар, одличан и психолог и саветодавац. Свако ко га познаје осећа његову мисионарску улогу да помаже, уравнотежује, лечи и спашава“, закључио је Даниловић.

Др Рајко Поповић, бивши министар здравља Републике Српске изразио је своју захвалност колеги и саборцу др Брдару јер је у ратним годинама спасио многе животе, а није заборавио ни да у посвети својих књига помене своје колеге и ратне другове на Глинском и Бихаћко-Петровачком ратишту.

„Уградили сте у ово дело и своје срце и душу, а то ме и не чуди јер ми Крајишници у све идемо срцем. Својим огромним знањем и искуством спојили сте ону невидљиву али чврсту линију која снажно повезује лекара и пацијента. Дајући све од себе, а спојено са вашим огромним искуством стеченим у бројним клиникама у Европи кроз вашу каријеру пружили сте пацијенту не само наду већ и извесност у његово излечење. Сваки лекар који ступа на стазу своје каријере има изванредну основу у вашој књизи на коју специјализацију да крене“, рекао је др Поповић додајући да се диви са каквим знањем и лакоћом приступа влада др Брдар.

„Одавно свеобухватније и корисније дело нисам имао у својим рукама“, поручио је др Поповић.
Медицинска сестра, дугогодишња докторова сарадница Јасмина Младеновић подсетила је на период заједничких година рада.

„Радили смо заједно у амбуланти Стари град у Београду, много нас је научио и увек имао благу реч и за пацијента и за нас. Онда је дошао рат и он се као патриота пријавио да буде добровољац и помаже борцима, али је лечио чак и рањенике непријатељске војске. Када смо га касније питали кога сте све лечили он је рекао: „Мени су сви рањеници исти, ја сам лекар и дужан сам да помогнем свима без обзира на националност и боју коже“. Тако је било и у Старом граду, неретко су долазили људи и без књижице, из унутрашњости итд.“, испричала је Младеновић, захваливши се доктору и овом приликом подвукла да су они који су имали прилику да раде са др Брдаром били повлашћени јер су имали уз себе учитеља, пријатеља, свестраног човека, чврст ослонац и човека који је свима давао снагу да иду напред.

Сам аутор, др Бранко Брдар, није говорио о стручном раду који је приказан у капиталним књигама, за које је кратко поручио да их је 10 година писао са жељом да остави иза себе нешто као посвету млађим генерацијама и свом народу. Испричао је неколико анегдота из свог живота којима је указао да је живот често врло суров. Подсетио је на период када је био неприхваћен због тога што није хтео постати комуниста, затим непријатна искуства током рада у Немачкој зато што је Србин, а онда по повратку у отаџбину поново због политичких разлога једно време је био без посла.

Ипак се др Бранко Брдар издигао изнад свега кроз шта је прошао у животу, а поготово је било тешко после преране смрти сина и кћерке, скупити снагу и наставити да ради оно што најбоље зна, да лечи и следи свој хумани позив.

У музичком делу програма наступили су Хор Краљица Марија из Београда под диригентском палицом професорке Иванке Стојков и признати музичар, композитор и кантаутор Никола Грбић Грба.

Песме посвећене доктору и свим избеглима, расељенима и прогнанима, казивали су млади Лав Адамов и књижевник Мајо Даниловић.

На крају програма вечери др Брдару од стране пријатеља и организатора уручени су скромни поклони, у виду слике на којој су корице три нове књиге са потписима свих учесника промоције, за успомену и сећање на овај догађај, као и три примерка Књижевних новина у којима су укратко опсервиране све три капиталне књиге.

Биографија др Бранка Брдара:

Брдар (Гојка) Бранко рођен је 1935. у селу Бјелај код Босанског Петровца.
Медицину је дипломирао на Медицинском факултету у Сарајеву.
Хирургију је специјализовао у Немачкој.

Радио у клиникама у Босни и Херцеговини, Немачкој, Аустрији и Србији најчешће као главни хирург или заменик шефа хируршке клинике. Располаже са искуством из Опште абдоминалне хирургије, трауматологије главе, врата, грудног коша, плућа, срца, крвних судова, екстремитета, шант хирургије, пејсмејкер имплантације, хирургије кичменог стуба, урологије, као и пластике за свакодневне хируршке потребе. Радио је у Сарајеву, Зеници, Новом Кнежевцу и Београду и бројним клиникама у Аустрији и Немачкој. У Аустрији је био је први хирург који је успешно сашио повређено срце.

Његова биографија објављена је у књигама КО ЈЕ КО У СВЕТУ као и у књизи ПЕТ ХИЉАДА ЛИЧНОСТИ У СВЕТУ, од стране Америчког биографског института
Додељене су му: Плакета од МАРКИЗА – КО ЈЕ КО У СВИЈЕТУ – ОСМА ЕДИЦИЈА,
Плакета ЉУДИ ДОСТИГНУЋА –Интернационални биографски центар Кембриџа, Плакета ПЕТ ХИЉАДА ЛИЧНОСТИ У СВЕТУ препознатих од Америчког биографског института.

Радио је као српски хирург-добровољац у Републици Српској Крајини, на Банијском ратишту, и на Бихаћко-Петровачком ратишту. Као пензионер живи у Сланцима-Београд. Бавио се и столаријом, јер потиче из породице која се овим послом бавила. Активан је био и у Удружењу ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца.

Промоцији је испред Удружења Сана Грмеч присуствовао председник Вид Нинић, као и велики број официра.

новинарка „Српског кола“
Весна Пешић
Фотографије: Срећко Стојковић