„Мирис завичаја“ испунио Театар 78: Публика у глас пјевала са Дурмиторкама

У пуној сали Театар 78,  23. априла 2026. године одржан је концерт „Мирис завичаја“, у организацији Етно групе Дурмиторке, који је публици приредио вече испуњено емоцијама, изворном пјесмом и духом старог завичаја.

Од првих тактова дурмиторских пјесама било је јасно да публика није дошла само да слуша, већ да заједно са извођачима проживи сваку строфу. Пјесма се ширила салом, а многи су углас пјевали са извођачима, не кријући емоције и одушевљење.  Топлина коју су Дурмиторке донијеле на сцену претворила је концерт у истинско саборовање љубитеља изворне музике.

Поред чланица етно групе, публици су се представили и Драшко Малиџан, Саша и Радомир Лакетић, Ђорђије и Мирослав Тановић, Петар Шишовић, Никола Јекнић, Жељко Чуровић, Ранко Минић, Миломир Требјешанин, Милан Ковачевић, Синиша Петрић и Александар Арсић, који су својим наступима додатно обогатили вече посвећено традицији и насљеђу дурмиторског краја.

Ову посебну групу чини осам дама — чак двије Рајке Поповић, Славица Пешић, Нада Жугић из околине Вишеграда, која је, како са поносом истичу, „црногорска снајка“, потом мајка и ћерка Марина Кршкапа и Миљана Вулевић, као и мајка и ћерка Новка и Даница Цвијовић. Њих не спаја само љубав према пјесми, већ и жеља да сачувају дух завичаја и пренесу га млађим генерацијама.

Једном до два пута недјељно окупљају се у Македонској улици у Београду, у просторијама Савеза Срба из Црне Горе, гдје одржавају пробе и његују пјесме које су некада одјекивале планинским крајевима Црне Горе.

Посебан утисак на публику оставиле су и народне ношње, које су чланице саме везле и шиле, уносећи у сваки детаљ лични печат и поштовање према традицији. Управо та аутентичност дала је концерту посебну снагу и вратила публику у нека давна времена.

Судећи по атмосфери у сали, дугим овацијама и публици која је и након последње пјесме остала да поздравља извођаче, „Мирис завичаја“ није био само концерт, већ вече које је пробудило успомене, емоције и осјећај припадности. Многи су управо зато пожељели да овај догађај постане традиционалан и да сваке године окупља све оне који у изворној пјесми препознају дио свог коријена и идентитета.

Етно група Дурмиторке су релативно млад ансамбл, али су за кратко вријеме постале препознатљиве међу љубитељима изворне музике и завичајних сабрања Срба из Црне Горе и Херцеговине у Београду.

Оно што их издваја јесте аутентичан приступ изворној пјесми дурмиторског краја. У својим наступима његују старински начин пјевања, без модерних аранжмана, због чега публика често каже да њихове пјесме „миришу на завичај“.

Групу чине жене различитих генерација, међу којима има мајки и ћерки, што читавој причи даје посебну породичну и завичајну ноту. Управо тај међугенерацијски дух један је од њихових главних циљева — да изворну песму приближе младима и сачувају је од заборава.

Дурмиторке често наступају на завичајним вечерима, хуманитарним догађајима и културним манифестацијама.

Новинарка Српског кола

Драгана Бокун

Фото: снимак екрана РТЦГ