Сјећање на мученике: Обиљежена слава Светих сурдуличких мученика

Обиљежавање Светих сурдуличких мученика започело је 29. маја 2026. у Храму Светог великомученика Георгиja у Сурдулици Светом архијерејском литургијом, којој је присуствовао велики број вјерника и грађана, као и представници државних институција, локалних самоуправа, Војске Србије, полиције и Српске православне цркве. Литургију су служили архиепископ и митрополит врањски Пахомије, архиепископ и митрополит рашко призренски Теодосије, епископ делчевско каменички Марко и епископ дремвицки Давид

Свети сурдулички мученици представљају симбол страдања српског народа у вријеме бугарске окупације током Првог свјетског рата, када су хиљаде невиних цивила, свештеника, учитеља и угледних домаћина мученички пострадали због своје вјере, националне припадности и оданости отаџбини.

Највећи број ухапшених довођен је у Сурдулицу под изговором саслушања или интернације, а затим су тајно убијани на стратиштима у околини града, међу којима су најпознатија Дубока долина, Калифер и Влашки До. Процјене броја жртава се разликују, али се најчешће наводи да је у сурдуличком крају убијено више хиљада људи.

Међу званицама били су министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски, министар без портфеља задужен за развој недовољно развијених подручја Новица Тончев, народни посланик Миодраг Линта, начелник Пчињског управног округа Срећко Пејковић, начелник Јабланичког управног округа Милош Ћирић, градоначелник Врања Слободан Миленковић, овогодишњи домаћин славе и градоначелник Лесковца др Горан Цветановић, предсједница Општине Сурдулица Александра Поповић, предсједник општине Прокупље Мирослав Антовић, као и бројни предсједници општина и представници јавног и друштвеног живота.Сви су они положили вијенце код спомен-костурнице, као и многобројне друге делегације.

Присутнима се обратио митрополит рашко-призренски Теодосије, који је подсјетио на страдање српског народа под бугарском окупацијом током Првог свјетског рата 1915. године.

Он је истакао да су сурдулички мученици пострадали јер нису жељели да се одрекну свог националног идентитета и своје вјере, жељели су да буду достојни сљедбеници својих предака.

Свечана литија, предвођена архијерејима и свештенством Српске православне цркве, прошла је улицама Сурдулице уз учешће великог броја грађана који су се молитвено придружили обиљежавању славе Светих сурдуличких мученика. Поворка је завршена код Спомен-костурнице у Дубокој долини, на мјесту које свједочи о страдању великог броја невиних цивила током Првог светског рата.

Код спомен-обиљежја обављен је чин резања славског колача, а досадашњи домаћин славе, градоначелник Лесковца др Горан Цветановић, симболично је предао кумство и домаћинство наредног обиљежавања градоначелнику Прокупља Мирославу Антовићу.

Министарка Милица Ђурђевић Стаменковскије истакла да су Свети сурдулички мученици страдали због свог народа, својих породица, своје вјере, имена и презимена, али да данас представљају духовне заштитнике Сурдулице и читавог овог краја.

–Стојимо на овом светом мјесту јер нема љубави веће него када живот положиш за ближње своје. Управо су сурдулички мученици страдали због својих најмилијих, свог народа и својих ближњих–поручила је министарка.

Ђурђевић Стаменковски подсјећа колико је важно да се гради култура сјећања. Да се чувају споменици, спомен костурнуце, подижу храмови, меморијални центри и да Сурдулички мученици буду лекција и у школским уџбеницима.

–Ако поштујемо наше претке, поштујемо и наша огњишта, и наше родитеље и наша покољења, цркву и отаџбину. Учинићемо све да ово мјесто буде свјетионик за генерације које долазе и да се тамо око цркве, али и овдје истакну садржаји који ће опомињати генерације које долазе, да увијек и изнад свега љубе мир и грле слободу. Нека је слава Сурдуличким мученицима и нека нам Господ опрости гријех заборава јер смо сазрели као друштво да памтимо, чувамо и његујемо завјет који су нам оставили–поручила је министарка.

Присутнима се пригодном бесједом обратио и епископ врањски Пахомије, који је истакао да су сурдулички мученици били велики родољуби, страдали зато што су припадали свом народу и вјери. Подсјетивши на злочине бугарског окупатора током Првог свјетског рата, нагласио је да је циљ био да се српски народ потисне и уклони са ових простора.

Епископ Пахомије оцијенио је њихово страдање као истинско мучеништво, истичући да је истина о овом злочину деценијама била прећуткивана, али никада није избрисана из народног памћења.

– Очување сјећања на сурдуличке мученике од пресудног је значаја, јер народ који његује своју историјску свијест и памти своје жртве има снагу да гради будућност и опстане на својим вијековним огњиштима.

У име локалне самоуправе присутне је поздравила др Александра Поповић и захвалила се овогодишњем куму, Горану Цветановићу на великом допринису у обиљежавању Сурдуличких мученика.

Цветановић наводи да му је драго што су са општином Сурдулица продубили односе као и са Епархијом врањском.

Посјета гробнице страдалим Крајишницима у НАТО бомбардовању

Овом приликом је народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта заједно са представницима ОО СУБНОР Сурудлица посјетио заједничку гробницу на гробљу у селу Масурица у општини Сурдулица гдје су сахрањени посмртни остаци прогнаних лица који су протјерани у злочиначкој акцији Олуја, а страдали су у злочиначком бомбардовању НАТО агресора.  Том приликом положио је цвијеће на гробницу у част страдалих жртава.

У ноћи 30/31. маја 1999. године НАТО авиони су бомбардовали подручје општине Сурдулица. Погођена је, између осталог, Специјална болница за плућне болести Санаторијум. У тим објектима погинуло је 19 особа, међу којима 15 прогнаних лица са Кордуна и из Лике и четири старице из околице Сурдулице, док их је више десетина повређено.

У павиљону су погинули прогнана лица: Малобабић Босиљка (53 године) и њено троје дјеце Милена (20), Раде (19) и Миленко (16 година) из села Сјеничак на Кордуну, Слијепчевић Мила (90), Манојловић Душан (72) и Манојловић Милица (77) такође из Сјеничака, Напијало Драгић из Купљенске (70), Јањанин Богданка (74) из Маличке, Поповић Славко (60) из Доњег Скрада, Павковић Ђорђе (45) из Павковић Села, Малешевић Даница (61) из Тушиловића и Вучковић Миланка (65 година) из Косијерског Села са Кордуна, Будисављевић Петар (60) из Врховина и Жигић Раде (52 године) из села Тук из Лике.

Линта је у разговору за Српско коло говорио о монструозним злочинима који су се догодили српском народу за вријеме Првог свјетског рата на подручју општине Сурдулица.

–У Сурдулици су страдали Срби из свих крајева тадашње Краљевине Србије, првенствено из врањског, пиротског, топличког и нишког округа, са Косова и из Вардарске Србије.  Више од 100.000 људи било је интернирано у Бугарску, а Војни суд у Сурдулици одлучивао је ко ће бити погубљен, а ко послат у логоре. Због масовних убистава жртве су најпре бацане у дубодолине, а касније сахрањиване у рововима, што је након рата довело до откривања бројних масовних гробница у околини Сурдулице.

 

Новинарка Српског кола

Драгана Бокун

ФОТО: Савез Срба из региона