Мокро Поље: Ту смо да сачувамо наше обичаје, удахнули смо манифестацији нову енергију!

Ту у срцу Буковице, ту гдје се весела Зрмања поиграва са кршевитим пашњацима и вјетрењачама, смјестило се Мокро Поље. Овдје су од памтивјека људи чували свој идентитет, преносећи обичаје с кољена на кољено. Вели нам то на почетку приче Јован Бједов, организатор Мокропољских сусрета, који већ пуних шест деценија чувају на себи својствен начин традицију овог краја.

– Ја сам иначе рођен у Книну, али су ми баба и ђед из Мокрог Поља. Долазио сам ту стално до своје 12 године. Од 2001. године редовно долазим, а прошле године сам преузео организацију Мокропљских сусрета. Подигли смо то све на један виши ниво, и да буде све мало модерније, каже Јован Бједов, најавивши наступе КОД- а “Јеврем Грујић” из Книна, Пјевачке групе Стрмица и “Табоо бенда” у културно- забавном дијелу програма, те игре спретности за најмлађе, потезање конпца у мушкој и женској конкуренцији те традиционалну трку магаради.

Дух неких старих времена, скривен је у својесврсном музеју Буковице. Изложбена је то поставка коју је годинама брижљиво прикупљао и припремао Милан Јапунџић. Посебну пажњу свих оних који дођу у овај скривени кутак старина, привлаче највећа букара на свијету и буковачки опанци.

– Све што је везано за некадашњи свакодневни живот мјештана Буковице је представљено кроз експонате које можете видјети овдје. Наравно највећу пажњу посјетилаца плијене буковачки опанци, по којима је овај крај чувен надалеко, јер је Мокро Поље одувијек било опанчарски крај, говори нам Милан показаујући оне прве опанке који се правили од камионских гума, па све до данашњих кожних, буковачких опанака, који се и данас дан праве у Буковици. Ту је И највећас букара на свијету, која би, ако Бог да, збори Милан требала бити уписана и у Гиинисову књигу рекорда.

Мокропољски сусрети су поновићемо, како само име каже – мјесто сусрета. Ту се срећу стари пријатељи, познаници, родбина, путници намјерници и случајни пролазници. И сви они који једном дођу, пожеле доћи поново, вели Предраг Бурза, начелник општине Ервеник

– Све је кренуло понајвише заслугом Милана Тривића Кљујића, којем смо подигли спомен плоћу, а који је ову манифестацију покренуо како би се људи након дуго година срели, како би се неке нове генерације између себе упознале, како би се обновила пријатељства, кумства и слично. Данас је ту једна нова екипа, са неком новом енергијом и то је за сваку похвалу, а ја се надам да ће Мокропљски сусрети већ од идуће године бити централна манифестација једног новог културног љета на овим просторима, вели Бурза.

Мокропољски сусрети чувени се надалеко по надметању у традиционалним спортским дисциплинама, с посебним нагласком на дјецу – како би им се пробудила љубав према крају, Буковици и њеним обичајима. Филип Шолаја, Стефан Зорое и Дамјан Шуша били су ове године за нијансу бољи од својих вршањака, свако у својој узрасној групи. Ипак, оно по чему је Мокро Поље надалеко чувено јесте – трка магараца.

– Сви магарци на којима се такмичари надмећу су моји. Имам 45 магараца, то је фарма магаради, збори Пашко Перић, власник фарме на Којима се широм региона ортганизују такмичења магараца.

Сама трка – занимљива од почетка па до посљедњег метра. Међу учесницима бијаше и једна жена. На циљ је ипак први стигао Небојша Мудринић који је у своју родну Буковицу дошао чак из далеке Аустралије.

– Већ трећу годину за редом учествујем на трци магараца, и ево сада сам побиједио каже Мудринић, још увиејк под утиском побједе. Магарац га је каже послушао, а и он њега, те је то било пресудно за побједу.

Обичаје и традицију данас, понајбоље чувају пјевачке групе и културно умјетничка друштва. КОД Јеврем Грујић из Книна и пјевача група Стрмица понајбољи су примјери како традицију преносити с кољена на кољено.

Док смо прије 3 године били на кампу у Аранђеловцу, основано је КОД Јеврем Грујић. Од тада па до данас пуино смо научили. И да, сада наступамо свуда, само у протеклих неколико дана имали смо пуно наступа, а стигли смо чак и до Беча, што је доказ да је наш рад квалитетан И добар, кажу нам то Бојан Берић и Андреа Тодоровић из КОД Јеврем Грујић, оберћавши нам да ће обавезно доћи у Бањалуку чим буду позвани у град на Врбасу.

У Мокро Поље заиста вриједи доћи. Вриједи видјети како се овдје данас живи, како се и поред свега што је овај крај преживио и доживио, традиција ипак преноси на млађе нараштаје, збори саборска заступница Ања Шимпрага.

– Преко љета, книнска околица, али и цијело подручје Далмације живи оним најљепшим животом, а то је да смо испуњени. Срце нам је пуно, јако пуно људи дође, нарочито омладине, и то нас посебно весели. Али није само да они дођу, нас и овдје има, а вечерас поготово овдје у Мокром пољу, гдје је програм стварно јако добро припремљен. Види се та нова енергија коју уносе млади људи у све ово, што је заиста за сваку похвалу, каже Шимпрага.

Мокро поље из дана у дан живи својим животом. Народ вјерни окупља храм Српске православне цркве посвећен Светом апостолу Луки, подигнут давне 1537. године. Али из године у годину буде бар тих неколико дана када се сви они који потекоше са ових простора окупе у жељи да доживе и проживе Мокропољске сусрете. И тако већ пуних 6 деценија. Путоказима вођени.

Љубинко Спасојевић; ТОК ТВ Бањалука