Жегарски сусрети – вјерни чувари обичаја и традиције!
Жегар. Срце Буковице. Управо ту, у долини Зрмање, окупе се крајем седмог мјесеца, сви они који и данас живе овдје као и сви они које је живот разбацао на све 4 стране свијета. Прилика је то да се мјештани овог заиста прелијепог краја поново сретну, виде, попричају и бар покушају отргнути од заборава дио своје традиције и обичаја. Вели нам то на самом почетку Дражен Јаковљевић, нагласивши да је у ту сврху обновљен и друштвени дом у Жегару чија адаптација доста добро напредује, а у којем из дана у дан имамо нове садржаје.
– Обнова друштвенопг дома иде доста добро. Често имамо садржаје. Имали смо само у задњих мјесец дана Пјевачку дружину Свјетлане Спајић, „Јежеву кућицу“ Маје Колунџије, па монодраму “Говори Сава Мркаљ” Дејана Стојаковића…Заиста имамо богато културно љето. Од ове године смо се прикључили Сими и Српском народном вијећу, да организацију Жегарских сусрета подигнемо на још виши ниво, каже Дражен Јаковиљевић, из Удружења „Жегар у срцу“.
Мало је Жегарана који су тако предани и вјерни чувари традиције и обичаја као што је то Миљка Радмиловић. Рођена је у Билишанима, живи у свом Жегару. Своју Буковицу и њене обичаје воли највише на свијету и чини све да се традиција отргне од заборава.
– Прво је било да се наши обичаји и традиција не забораве. То је било основно зашто сам се укључила. Сада видим да се младе генерације све више занимају, како би се обичаји сачували, каже Миљка Радмиловић.
У Жегару је своје прве кораке, прва слова и бројеве, научио Гајо Буковчанац. И он као и мајка му Миљка, чини све што може да од заборава отргне обичаје Буковице. Што кроз КУД „Доситеј Обрадовић“, гдје је укључио и своју дјецу, што са побратимом Злајом.
– Све је кренуло још прије двадесетак година, када се нас неколико почело окупљати, пјевати и чувати обичаје. Данас су то Дражен и момци подигли на један заиста високи ниво. Долазе нам у Жегар људи са свих страна,. Ево и мени ће доћи једна екипа из Биограда на мору да мало запјевамо, да се провеселимо, каже Гајо Радмиловић, који се кроз КУД „Доситеј Обрадовић“, представио публици диплама, али пјесмом ојкачом.
А гдје је Гајо, ту је и Злајо. Обојица су каже, на истом задатку, сачувати традицију и обичаје овога краја. И ако Бог да пренијети на оне млађе.
– Јесте, то је најважније. И Гајо и ја смо у цијелу причу укључили и своју дјецу, сви желимо да те наше обичаје пренсесмо на оне млађе, с кољена на кољено, као што смо и ми учили, каже Златко Перак.
У оквиру овогодишњих Жегарских сусрета, могли смо уживати у фудбалским и кошаркашким мајсторијама, на теренима код школе у Жегару, а посебну пажњу свих пристуних по традицију привукле су балоте. У културно- умјетничком дијелу програма између осталих, представили су нам се КУД „Богатник“ из Жегара и народни умјетник Вито Гулић
– Редовно долазим на овакве догађаје, прилика је то да се сретнем са пријатељима, да се запјева, да прочитам понеку своју пјесму, а имам их пуно, вели Витомир Гулић за Запужана надомак Бенковца.
– Чувамо нашу традицију и наше обичаје. Трудимо се да сачува наша пјесма, са ових крајева, а „Жегарски сусрети“ су одлична прилика да се за нашу традицију види и чује, вели Ратко Милић, из КУД- а „Богатник.“
Жегарски сусрети окупе Жегаране, догађај је то на који се чека цијелу годину, с нестрпљењем, јер тада смо сви некако ту, ту гдје смо рођени, ту гдје смо одрасли, вели Јовица Комазец.
– Жегарски сусрети нас окупљају, и ја сам се одскора укључио да помогнем у организацији. Раније сам помагао обнову дома кроз организацију донаторских вечери по Србији, сада покужавам помоћи овим момцима за Сусрете, који дају цијелог себе да све прође онако како треба, вели Јовица Комазец.
На почетку догађаја, окупљеним мјештанима се обратила саборска заступница Ања Шимпрага, захваливши организаторима на великом труду уложеном у организацију манифестације. Жегаранима су се те лијепе јулске вечери представили КУД- ови „Доситеј Обрадовић“ и „Богатник“, пјевачке групе и КОД „Јеврем Грујић“ из Книна. Прича је ово која траје и трајаће, док је Жегара и Жегарана, вели на крају приче Милош Ушљебрка, из удружења „Жегар у срцу“.
– Учинили смо све да организацију „Жегарских сусрета“ подигнемо на један много виши ниво. Видјели сте, да смо имали такмичења у баскету, малом фудбалу, одбојци, балотама, да смо конципирали и један јако занимљив културни програм. Стварно се трудимо, вели Милош Ушљебрка
И тако су на крају, дружењем које је трајало до дубоко у ноћ, уз Дунавске зоре и Драгану Петровић, окончани овогодишњи Жегарски сусрети. Оним најбољим у свим спортским такмичењима бијаху додијељене пехари и медаљи, уз позив да се ако бога, Путоказима вођени, видимо поново догодине.
Љубинко Спасојевић; ТОК ТВ Бањалука
