Линта: Никада не смије да се заборави геноцид над 7.000 Срба на Мехином стању код Велике Кладуше

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истиче да никада не смијемо да заборавимо геноцид над око 7.000 Срба на Мехином стању поред Велике Кладуше и у Српској православној цркви Светог Георгија у Великој Кладуши од 29. jула до 14. aвгуста 1941. године.

Овај страшан масакр који је извршен над српском дјецом, женама и мушкарцима је дуго прећуткиван након Другог свјетског рата, као и многи други. Није довољно истражен, а сјећање на њега је готово избрисано. Тачан број жртава никада није утврђен, ексхумација никада није обављена и жртве нису достојно сахрањене.

Мехино стање је мало мјесто које се налази  на тромеђи Велике Кладуше у БиХ и Слуња и Војнића у Хрватској, а окружено је с више села. Ту је југославенска војска уочи Другог свјетског рата изградила бетонска утврђења и ископала протупјешадијске и протутенковске ровове дубине око 3 метра и ширине 5 око метара. Усташе су на овом мјесту почетком аугуста 1941. године извршиле масовни и непојмљиви покољ српског народа са подручја Кордуна (општине Слуњ, Војнић и Вргинмост) и сјеверозападне БиХ..

Сви страдали на Мехином стању су најприје страховито мучени, а потом чекићима, крамповима, тољагама, ножевима и пушкама погубљени. Ликвидације Срба нa Meхинoм стaњу су извршене oд 30. јула до 14. августа 1941. године нa три стратишта. Усташе су ровове, дугачке преко 3 километра, искористили као гробнице, у које су бацали жртве, а муслимански сељаци су их  закопавали.

Велики злочин  почињен је прво  у Српскоj православноj цркви у Великоj Кладуши. Дана 29. јула 1941. године више од 500 Срба, међу којима највише жена, дјеце и стараца,  је погубљено  на звјерски начин тј. исто чекићима, крамповима и ножевима. Према каснијим изјавама  „крви је било за ципелу у цркви“.

Србија има националну и цивилизацијску да донесе Резолуцију о геноциду и оснује Меморијални центар геноцида над Србима у НДХ и  покрене борбу за међународно признање геноцида над српским народом у Независној Држави Хрватској. Крајњи циљ јесте да што већи број држава потписница Конвенције о спречавању и кажњавању геноцида и међународне организације у парламентима донесу резолуције којима се масовно и планско  уништење Срба од стране усташког режима признаје као геноцид.

У Београду, 29. јул 2026. године

Информативна служба
Савеза Срба из региона