Култура сјећања је наша обавеза: На Бусијама обиљежена годишњица устанка српског народа 1941. године

У организацији Удружења Ћиро Личка Калдрма – Дрвар, Удружења бораца Кордуна, Културне заједнице Срба Шамарица, Удружења „Славонија у срцу“, Удружења бораца Крајине и Удружења „Од Тромеђе до мора“, на Бусијама је 27. јула обиљежена годишњица устанка српског народа у Србу против злочина усташа у НДХ.

Устанак у Србу 27. јула 1941. има велики историјски значај јер је представљао први масовни оружани отпор српског становништва на подручју Лике и Босанске Kрајине против режима НДХ. До њега је дошло након вишемjесечних масовних усташких злочина, покоља, прогона и присилних покрштавања, када је српско становништво било суочено са политиком физичког уништења. За многе људе устанак је био прије свега борба за голи опстанак, а тек потом дио ширег антифашистичког отпора.

У Храму светих Ћирила и Методија одржан је помен страдалим Крајишницима у претходним ратовима, након чега су положени вијенци на споменик поред цркве.

Услиједио је културно-умјетнички програм који је започео интонирањем химне Републике Србије и минутом ћутања у знак сјећања на све страдале.

Присутнима се прво обратио представник Општине Земун Бошко Радовановић, који је поручио да страдање српског народа не смије бити заборављено.

– Захвалио бих се удружењима која су ово организовала и могу да кажем да ће од Општине Земун имати пуну подршку. Увијек смо ту за вас.

Предсједник Удружења грађана „Ћиро“ Личка Калдрма – Дрвар Жељко Бурсаћ истакао је да су готово сви крајеви Крајине претрпјели страшна страдања током Другог свјетског рата јер су Срби вјеровали својим кумовима, комшијама и пријатељима. Осврнуо се и на своју књигу „Ћирини споменари“, у којој је забиљежио бројна свједочанства о страдању српског народа.

– Молим вас да дате својој дјеци, унучићима и праунучићима да читају ову књигу, јер је јадан човјек који заборави своје коријене. Јадан је човјек који „прода вјеру да за вечеру“. У мојој општини Доњи Лапац била су велика страдања од 1941. до 1945. године. До 27. јула 1941. године у самој општини убијено је више од 210 становника. Страдали су жене, дјеца и старци.

Бурсаћ је подсјетио и на један од првих масовних злочина.

– У Доњој Суваји, 1. јула 1941. године, за само два сата побијена су 243 лица. Од тога 118 дјеце, 75 жена и 50 мушкараца.

Говорећи о злочинима у свом завичају, навео је и трагедију из села Бубањ.

– У селу Бубањ, у нашој општини, 12. јула 1941. године страдало је 12 српских дјевојака које су окопавале кукуруз. Наишле су усташе из Кулен Вакуфа и Боричевца. Њих дванаест су најприје силовали, а затим убили. Нажалост, било је још много страдања, да их не набрајам све. Оно што је такође трагично јесте што ми то полако заборављамо. За многе догађаје није се ни знало.

Јован Вученовић је подсјетио на злочине које су над Србима, Јеврејима и Ромима починиле усташе.

– До Дана устанка било је 460 разних акција од стране усташа против Срба, Јевреја и Рома. Од тог броја 190 било је у Босни и Херцеговини, 105 у Славонији, на Кордуну 80, у Лици 52, у Далмацији пет и у Загребу десет случајева.

Он је нагласио да су управо ти злочини били разлог организовања устанка.

– То је био разлог што је наш народ одлучио да се организује и заштити преостале животе својих чланова породице, комшија и пријатеља. Подсјетићу вас сада на свирепост усташа које су се иживљавале над својим жртвама, историчар Гидеон Грајф установио је више од 50 начина.

Вученовић је подсјетио и на злочин у Пискавици код Бањалуке.

– У Пискавици код Бањалуке усташе су заклале више од 500 ђака и 2.500 одраслих из пет околних села. Такође, у концентрационом логору Јасеновац организовали су такмичења ко ће више да закоље логораша.

Говорио је и о страњанима Срба на на Кордуну.

– Сјетимо се и првог великог злочина на Кордуну, у општини Слуњ, када су 5. маја Хрвати убили хрватску породицу како би им то био повод да ухапсе око 530 Срба из 21 села и потом их убију. Нажалост, у истој општини, у селу Машвина, догодио се и страшан монструозан злочин када су усташе убиле све које су затекле, а међу њима и десет дјевојчица које су свукли и положили у круг као да се држе за руке и играју коло. Затим су свукли десет дјечака и положили их преко тих дјевојчица. Морамо да гајимо културу сјећања на страдање нашег народа. Нека нам то буде опомена. Будимо толерантни, али не смијемо заборавити почињене злочине.

Предсједник Удружења бораца Крајине Милан Гаћеша подсјетио је на тренутак када се српски народ самоорганизовао и пружио отпор усташкој власти у Србу.

– Почетак је био напад на жандармеријску станицу и друге објекте у селу. Устанак је изведен синхронизовано са устанком у оближњем Дрвару и дијеловима Босанске Крајине.

Осврнуо се и на ратне догађаје деведесетих година.

– Тада смо се ми Крајишници опет самоорганизовали. Пружили смо отпор како бисмо заштитили своје породице да им се не догоди исто што и 1941. године.

Предсједник Народног покрета „Динара–Дрина–Дунав“ Томислав Бокан истакао је значај културе сјећања и националног јединства.

– Култура сјећања је јако значајна. Уједињени морамо јасно и гласно говорити истину. Моји претходници говорили су о страдању српског народа у 20. вијеку. Данашњи дан био је дан устанка српског човјека, али много прије тог 27. јула наш човјек је устао. Нажалост, касније смо били подијељени због идеолошких разлика. Треба сви да будемо на путу вјере и традиције, сложни. Неслога нас је скупо коштала.

Водитељка Програма Весна Арчаба поздравила је госте предсједницу Завичајног клуба Кордунаша Бојану Вучић и предсједника Координације удружења избјеглих и расељених у Републици Србији Милана Жунића.

У културно-умјетничком програму наступили су чланови Културне заједнице Срба Шамарица, удружења Славонија у срцу, Ћиро Личка Калдрма – Дрвар, Од Тромеђе до мора и КУД-а Петрова гора – Кордун из Београда. Својо здравицом све је разгалио Рајко Вуканац.