Линта: Прије 29 година затворен хрватски концентрациони логор „Лора“ у Сплиту
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истиче да је на данашњи дан, прије 29 година, званично затворен хрватски концентрациони логор „Лора” у Сплиту. Ради се о једном од најозлоглашенијих и најмонструознијих казамата на простору бивше Југославије који је постојао чак двије године након завршетка рата. Затворен је 19. августа 1997. године под директним притиском међународних организација.
Након повлачења ЈНА из Сплита почетком 1992. године ратну луку Лора је преузела хрватска војна полиција и на том мјесту основала логор смрти који је постојао више од пет година. Кроз мучилиште Лора је од марта 1992. године до августа 1997. године прошло 1.005 званично регистрованих логораша. Међутим, стварни број логораша је био знатно већи. У питању су били српски цивили из данашње Хрватске и Босне и Херцеговине, заробљени војници ЈНА, као и добровољци из Србије и Црне Горе. Многе чињенице потврђују да је најмање 70 људи убијено на најсвирепије начине
Од 15 заробљених из никшићко-шавничке групе, 13 је убијено у Лори. На списку су Душан Баровић, Лука Газивода, Боривоје Зиројевић, Ранко Вујовић, Драгоман Докнић, Драган Јаковљевић, Павле Поповић, Милош Перуновић, Ратко Симовић, Неђељко Јанковић, Миљан Шушић, Радивоје Петковић и Радомир Вулић, а Лука Аџић, кога је живог нашао Међународни црвени крст, само неколико мјесеци касније преминуо је у Никшићу од посљедица тешког мучења. На различитим локацијама у Босни и Херцеговини, код Дувна, Мостара и Требиња, годинама касније нађени су њихови посмртни остаци.
За страшне злочине у овом логору хрватски судови су до сада кроз два предмета („Лора 1“ и „Лора 2“) осудили свега осам припадника војне полиције ХВ на укупно 57 година затвора. Бивши управник овог логора Томислав Дуић је правоснажно осуђен на мизерних и увредљивих десет година. У питању је срамна пресуда која најдубље понижава жртве овог монструма и његових потчињених садиста. Трагична је чињеница да жртве и њихове породице нису дочекале истинску правду. Наша је дужност да трајно чувамо сјећање на сваку жртву овог концентрационог логора.
Документарни филм телевизије Никшић „Зло прољеће ’92“ свједочи о непојмљивим злочинима у сплитском логору „Лора“ над заробљеним припадницима ЈНА из Црне Горе 1992. године. Свједочење Гаврила Трипковића који је био заточеник Лоре ушло је у извјештај Амнести интернешенела за 1993. годину. Свједочио је како га је управник логора Томо Дуић увео у једну од ћелија Лоре, оно што је тамо затекао слика је која је преплашила и неке од злочинаца.
„Била су њих петорица, у униформама, наслоњени на зид, поређани по поду, неки у полулежећем положају. Измрцварени, поломљених руку и ногу, крвави. Биле су им одсјечене уши, само један од њих је имао једно уво. Некима од њих биле су извађене очи, другима су преда мном вадили очи. Сјећам се како је један од мучитеља једном од оних људи одсјекао језик. Једном нису извадили очи па је могао да види шта се са оним људима ради, онда су почели да кољу једног по једног“, дио је овог ужасног и страшног свједочења које је пренијето у поменутом филму.
Хрватски режисер и продуцент Ненад Пуховски снимио је 2004. године документарни филм „Лора – свједочанства“ у коме је петнаест преживјелих логораша свједочило о звјерствима, стравичним психофизичким тортурама и монструозним мучењима којима су били изложени у овом логору смрти, као и убиствима. У питању је потресна прича коју нормалан људски ум не може да појми.
Режисер Денис Цвитичанин снимио је 2008. године дугометражни документарни филм „Мученици“ који говори о страдању Срба у логорима током 1991–1997. године. Филм се састоји од три дијела у коме преживјели логораши свједоче о страховитим мучењима и звјерствима. Први дио филма је посвећен свједочанствима Срба из логора смрти Лора у Сплиту, други дио о логору Дретељ код Чапљине, а трећи о логору Челебићи код Коњица.
У Београду 19. август 2026. године
Информативна служба
Савеза Срба из региона
