Преображење дан окупљања и у Пофалићима – симболу српског егзодуса

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом служио је Свету архијерејску литургију поводом Преображења Господњег и крсне славе истоименог храма у Сарајеву. Слава храма у Пофалићима окупила је на стотине вјерника, углавном оних који су прије рата живјели у том граду.

За Преображење би се у Пофалићима некада окупљале хиљаде вјерника. Памте се ријеке људи испред храма и коло које је заустављало саобраћај. О тим временима данас свједоче сада већ малобројни сарајевски Срби.

– Шта могу да кажем. Прије рата било је много више вјерника, свака част и данас људи вјероватно из околине долазе, обилазе свој храм – рекла је Јованка Ждрале

Михајло Парађина каже да жал за Сарајевом свакако постоји, али и да данашње Сарајево уопште више није оно предратно.

Нису од добра одлазили Срби Сарајева, и нису оставили само властита имања, већ су вијековима Сарајево градили и у материјалном и у духовном и интелектуалном погледу. Данас су, нажалост, у граду својих корјена статистичка грешка…

– Иако физички, иако у сваком дану Срба овдје више нема на овим просторима, ипак људи дођу и не заборављају јер ово су заиста истински корјени постојања српског православног народа на овом простору – поручио је Љубиша Ћосић градоначелник Источног Сарајева.

Стога је Слава пофалићког храма више је од вјерског празника, прилика за сусрете, саборовање и заједништво. На то је у бесједи након служења литургије указао и митрополит дабробосански Хризостом подсјетивши да је циљ живота управо преображење човјека, који јесте икона Божија….

– Није само Господ изашао на гору Тавор да би се преобразио пред ученицима и показао да он није само обичан учитељ и човјек као су сматрали Јевреји. Ми који смо саздани и рођени, Господ нас је по своме лику створио и дао нам благодат да будемо светији – рекао је Хризостом митрополит дабробосански.

Храм Светог Преображења 8. септембра 1940. године освештао је тадашњи патријарх српски Гаврило, уз присуство око 50 хиљада вјерника.

Сматра се једним од најљепших храмова у Дабробосанској епархији. У послијератном периоду, овај храм је често био и на мети вандала. Већина тих случајева никада није расвијетљена.

Преузето са: РТРС