ОБИЉЕЖЕНЕ 143 ГОДИНЕ ОД УЛОШКОГ УСТАНКА: Перо Тунгуз вијек и по свјетионик слободе
Како пише Глас Српске, у Улогу, у општини Калиновик, данас је свечано обиљежено 143 године од Улошког устанка из 1882. године – догађаја који историја памти као Другу невесињску пушку, а чији је барјак слободе, као и први пут, понео легендарни Перо Тунгуз.
Сјећање на тај историјски чин започело је литургијом у храму Светог Василија, након чега су положени вијенци на спомен-плочу погинулим борцима из овог краја. Скуп је окупио бројне потомке и поштоваоце, што свједочи да култура памћења и даље живи у народу.
Међу говорницима се прва обратила Наташа Глигорић, праунука Пера Тунгуза. Она је нагласила да је потребно његовати традицију и да је овај крај изњедрио бројне јунаке који су кроз историју стајали на бранику слободе.
– Судбина људи овог краја, који су успјели да се одупру и отоманској и аустроугарској империји, јесте свједочанство истрајности и снаге. Устаници Невесињске пушке и Улошког устанка били су „идеја водиља младој Босни“ и темељи борбе за слободу.
Историчар Бошко Буха подсјетио је да Улошки устанак у широј јавности остаје недовољно познат, иако је био једина организована побуна против Аустроугарске у том периоду.
– Улошки устанак јесте синоним за херцеговачке устанке. Његов значај може се поредити са најсавременијим изазовима, попут отпора НАТО пакту. Узрок побуне био је аустроугарски закон о обавезном војном року, којим су младићи били приморани да ратују за туђу царевину – истакао је Буха, додајући да је Херцеговина од Невесињске пушке до данас остала простор непрекидне борбе и великих жртава, али и кључног доприноса у стварању Републике Српске.
Публициста Петар Ашкраба Загорски, који води поријекло из породице устаничког вође, подсјетио је на симболичку улогу Пера Тунгуза.
– Оно што је Карађорђе за подручје источно од Дрине, то је Перо Тунгуз за западно од Дрине. Цијели свој живот провео је у устаничкој борби, остављајући наслијеђе које и данас обавезује – нагласио је Ашкраба.
Професор Правног факултета Димитрије Ћеранић подсјетио је да је ово тек треће организовано обиљежавање Улошког устанка. По његовим ријечима, недовољна пажња која је у прошлости посвећивана овом догађају представља пропуст, јер је ријеч о историјском тренутку који је поставио темеље каснијим борбама.
– Народ овог краја треба да подигне споменик на којем ће бити уклесана имена свих хероја, од прве Невесињске пушке до данашњих дана. То је дуг који имамо према онима који су животе уградили у темеље слободе – истакао је Ћеранић.
Историјски гледано, Улошки устанак није усамљен догађај, већ карика у ланцу српских буна у XIX вијеку. Он је настао у континуитету са Херцеговачким устанком 1875, а његов дух наставили су млади револуционари почетком XX вијека, укључујући и Младу Босну. У том смислу, Улог није само мало херцеговачко мјесто, већ простор из којег је потекла искра слободе што је обликовала читаво национално питање тог доба.
Обиљежавање 143. годишњице Улошког устанка подсјетило је да је из тог малог мјеста засијала искра која је надживјела епохе и царевине, претворивши се у свјетионик историјског памћења српског народа.
Преузето са: Слободна Херцеговина
