Одржан 3. Сабор Отишићана

Треће традиционално љетње окупљање Отишићана на слави Св. архангела Гаврила, коме је посвећена капела на месном гробљу, одржано је 26 јула 2025. године. На молитвено сабрање, а потом и празнично весеље пристигли су представници скоро свих отишићких родова: Арамбашић, Борковић, Вујасин, Вукоман, Гајић, Грубић, Деспинић, Драгић, Загорац, Катић, Крунић, Јовчић, Јурић, Крагуљ, Кривошић, Кричковић, Мељанац, Мрзић, Новак, Петровић, Попадић, Пртљага, Рађен, Раниславић, Ратић, Рнић, Росић, Станојевић, Стојанац, Стојановић, Стојсављевић, Суботић, Томић, Трифуновић, Ћалић, Устић, Цвијетић, Чулић и Шпика. При томе треба имати у виду чињеницу да је ово географски велико, некада напредно село подно планине Свилаје, од некадашњих 1.000 душа спало на свега 20-ак сталних становника који још увек кубуре са елементарним животним условима – највећи је свакако недостатак питке воде. Пејзажом села дугачког 17-18 километара доминира бујна, дивља вегетација из које на појединим ћувицима и шумарцима вире развалине кућа, док у центру насеља влада апокалиптични призор огољених камених зидова зграда месне школе, поште, омладинског дома, кућа, продавнице… Позитивни контраст девастираног села представљају реконструисана црква Св. архангела Михаила, оближњи парохијски дом, уређено месно гробље као и неколико десетина обновљених (по засеоцима раштрканих) домова, низови новопостављених бандера за пренос електричне енергије, асфалтираних путељака…

Припрема Љетне славе

За обнову цркве и пријем великог броја гостију благовремено је оформљен организациони одбор у који су укључени како стални становници села, тако и они који су подигли нова огњишта – претежно у околини Београда. Наравно да су се, у активности на припреми скупа, укључили бројни Отишићани расути широм земаљске кугле, као и њихови пријатељи и комшије из суседних села. О томе речито сведочи податак да је више стотина лица донирало новчана средства која су усмерена на три ставке: прва за реконструкцију цркве и чишћење девастираног простора у центру села, друга за припрему Љетне славе и трећа за чишћење и одржавање гробља.

Захваљујући удруженим напорима Отишићана којима је завичај у срцу постигнути су видни резултати. Купљена је грађевинска скела, а потом ангажован мајстор Обрад Петровић који је испоштовао договор и до саборског окупљања изглетовао зидове цркве Св. архангела Михаила – просторно посматрано највеће православне светиње у врличком крају. Такође, уочи Љетне славе у иконостас храма уграђене су иконе Св. апостола – јеванђелиста Матеја, Марка, Луке и Јована које је израдила доцент на Факултету примењених уметности у Београду – Јелена Минић Мрђен. Овоме треба додати податак да је сачињен пројекат хортикултуре простора око цркве и исти је презентован како на друштвеним мрежама, тако и на неколико панела поред храма.

Са радовима уређења центра села кренуло се 15-ак дана пре датума одржавања Сабора. Понесена са оданошћу и љубави према завичају, повећа група добровољаца је, уз помоћ багера и камиона, очистила не само коров, шибље, купину и драчу на простору око месне цркве и гробља, него и комплетан центар села, укључујући и школски бунар који је после 40 година очишћен и поново стављен у функцију. Посебну пажњу поклонили су систематском уређењу месног гробља и околине (по први пут у 21 вијеку), тако да су бројни пристигли Отишићани могли да на очишћеној гробљанској парцели, у достојанственим условима, одају почаст својим прецима.

Поред тежих физичких радова у којима су учествовали мушкарци, запажена је и улога групе вредних жена на припреми посуђа, педантном попуњавању овала са далматинским пршутом, качкаваљем, печењем и другим ђаконијама, као и на другим кућним пословима. А на сам дан славе обезбеђен је завичајни специјалитет – хиљада свежих врличких уштипака, од којих су по 200 даривале Мара Зеленовић из Цивљана и Марија Режић из Маовица. За кувано јело из великог казана – паприкаш од дивљачи побринули су се супружници Дарко и Мара Стојсављевић, уз помоћ Горана Стојсављевића.

Говорећи о постепеном побољшању прилика у Отишићу, председник Вијећа српске националне мањине Града Врлике Жељко Рађен је изјавио: “Сам амбијент, храм, зидови око гробља и око цркве, то ништа није пало са неба. Напоменуо бих и претходне људе који су учествовали у свему томе. Ми смо се на неки начин надоградили на њихова дјела. Од покојног Крста Новака који нас је анимирао да се поставе звона на храм у време кад смо били ван граница Републике Хрватске, у статусу избјеглице. Даље, без обзира на разлике у размишљању, огроман допринос у организацији радова на обнови цркве, уређењу простора око цркве, подизању зидова око храма и око гробља дао је Велимир Гајић, потом су дошли Гојко Станојевић и Милан Јовчић. Ове године се у организацији Љетне славе истакао Миљенко Крунић. Слика и амбијент више говоре од мојих речи”.

На основу презентованих чињеница, може се констатовати да је у Отишићу комбинација државне помоћи, а у још већој мери самоорганизовање мештана дала импресивне резултате.

Хронолошки преглед дешавања на дан Љетне славе

По предвиђеном протоколу прво окупљање верника било је у порти цркве Св. архангела Михаила, да би потом у великом броју присуствовали Светој литургији. О томе колико су четири нове иконе у иконостасу и изглетовани зидови храма позитивно деловали на окупљене вернике излишно је трошити речи. Мештанима је указана велика част пошто су у верском обреду учестовала четири представника Српске православне цркве: Симон Кузмановић настојатељ манастира Лазарице и три свештеника: Борислав Ковачевић парох кнински, Александар Крстић парох марковачки и Лазар Пријић парох врлички. Испред породице Борковић уз освештане славске приносе, пререзани славски колач са свештеником преломила је кума Сњежана Борковић. Део славског колача и благослов да буду домаћини Љетне славе наредне године преузела су браћа Жељко и Јовица Рађен.

Светој литургији присуствовали су, а потом и увеличали празничну атмосферу политички представници Срба из Далмације: саборска заступница испред СДСС Ања Шимпрага и председник Вијећа српске националне мањине Сплитско-далматинске жупаније Божидар Симић.

По завршетку службе, а по устаљеном обичају бројни Отишићани су замолили свештеника Александрa Крстићa да прекади гробове њихових предака.

Духовно оснажени у молитви под Божјим окриљем, народ се из отишићке светиње, као и са помена најмилијим на гробљу преместио под огромни шатор. Ту се, у улози водитељке официјелног дела програма Љетне славе, умешно снашла Снежана Стојсављевић. Пре послужења са богатог менија на славској трпези присутнима се обратио један од чланова организационог одбора – Миљенко Крунић из Бусија код Батајнице. У кратком говору поздравио је часне оце, уважене госте и Отишићанима честитао славу са жељом да протекне у пријатној атмосфери, слози и љубави.

Затим је реч узео парох врлички Лазар Пријић и замолио присутне да се заједно помолимо Св. архангелу Гаврилу који је први објавио благу вијест да ће доћи Спаситељ, а тако да се и ми са благим вијестима виђамо и поздрављамо, радујемо једни другима, као и да се захвалимо организаторима на труду да у великом месту са мало људи припреме овакав скуп. Са задовољством је констатовао да нас сваке године има све више и више, захвалио се браћи Рађен који су преузели обавезу да догодине буду кумови славе и да са благословом дочекамо наредну славу.

Саборска заступница Ања Шимпрага је прво Отишићанима честитала славу и захвалила се организаторима скупа на припремљеној трпези љубави. Посебно је похвалила залагање Отишићана да не дозволе да се огњишта угасе и истакла да се заступници Срба у Хрватском сабору труде да Отишић и даље живи.

На почетку говора председник Вијећа српске националне мањине Сплитско-далматинске жупаније Божидар Симић је истакао да му је изузетна част што се налази међу оволиким бројем људи, да је ово чудесан догађај који нас весели. “Протеклих година је, у сарадњи са Вијећем српске националне мањине Града Врлике, посебна пажња посвећена Отишићу што редовни посетиоци могу приметити. Ради се о асфалтирању путева у сеоским засеоцима, електрификација је у завршној фази, али са активностима не треба стати” – рекао је Симић. У завршној беседи он је присутнима честитао Љетну славу са жељом да се видимо и догодине.

О стању инфраструктуре у повратничким селима председник Вијећа српске националне мањине Града Врлике Жељко Рађен је рекао: “Што се тиче инфраструктуре то је круцијално питање како за потенцијалне повратнике, тако и за људе који ту живе. У протеклих шест година колико функционише Српско национално вијеће насуте и асфалтиране су десетине километара приступних путева, јер је то од суштинског значаја. И поред добре сарадње са властима Града Врлике, у појединим засеоцима треба више и боље да се уради како би се остварили конкретнији резултати.”

Благослов за послужење са славске трпезе дали су Лазар Пријић – парох врлички и Симон Кузмановић – настојатељ манастира Лазарице.

Чланице Женског пјевачког збора СКД  “Просвјета”, пододбор Сплит, извеле су неколико пригодних музичких нумера, почев од традиционалне народне пјесме “Јечам жњела Косовка девојка”.

Атмосферу радости и заједништва обележио је музички програм испуњен препознатљивим крајишким пјесмама у извођењу пјевача Немање који је наступао и претходне године. Ни киша која је повремено прелазила у пљусак није нарушила празнично весеље. Најкраће речено празнична радост и благодат прекрили су Отишић.

Утисци учесника Љетне славе

Међу многобројним пристиглим гостима нашла се и бивша новинарка из Дрвара Јелена Дешић. Иако је поријеклом из Книнске Крајине, она је минулих година безброј пута долазила у Отишић и кроз сијасет афирмативних чланака много допринела васкрснућу села. Са поносом се присећа да су пре четири године спонтано кренуле активности на реконструкцији цркве Св. архангела Михаила, а паралелно и на обнови парохијског дома, као и да су резултати видни. Запазила је да су људи срећни на окупљању јер су своји на своме и да, уз Божју помоћ, обнављају не само сеоски храм, него и своје огњиште. Високо ценећи Јеленину посвећеност у обнови села многи Отишићани су јој прилазили и срдачно поздрављали.

Следећи саговорник Миленко Катић је нагласио да је до 14 године живео у Отишићу, а после “скитао по свијету” да би се са братом Петром скрасио у Тивту. Родно село браћа носе у срцу па су обновили кућу тако да имају где да дођу на родну груду. “Ниједан крај не може заменити родно село” – на крају је констатовао Миленко.

Јасминка Ратић Граовац је изразила задовољство што се данас налази испред храма у коме је крштена 1968. и о коме је маштала да ли ће доћи време да се опет у њему врши богослужење. Захваљујући вредним људима који су организовали скуп после дуго година поново је дошла испред храма и оближње школе где је завршила четири разреда основне школе. У потрази за бољим животом 1984. је отишла на школовање у Београд, али је понела најлепше успомене из детињства. Завичај и народ никад није заборавила, а са годинама осећа да јој недостају корени и тежи да се њима врати. Обновила је очеву кућу и то уз свесрдну помоћ и иницијативу супруга који потиче са овог подручја 20-ак километара од Отишића. На крају је отворила душу и надахнуто изјавила: “Моје срце је данас велико као планина Свилаја”.

Међу пристиглим гостима налазила се и група потомака отишићких колониста насељених у међуратном периоду у Прилепском пољу који су после Другог светског рата реколонизовани у равни Банат, тачније у Сутјеску код Зрењанина. Најстарији од њих Тихомир Мељанац Стојан се захвалио својим родитељима – оцу Николи и мајци Марији (дев. Арамбашић) који су потекли из овог места и који су на прави пут усмерили петоро дјеце. Такође, Звонко Стојсављевић (чији је деда Већо остао у Прилепу) из Београда је изразио нескривено задовољство што се налази у селу својих предака, па сматра да је са својим сином Немањом осветлао образ своје породице. Из другог огранка рода Мељанаца, Илија Мељанац је нагласио да су данашњим доласком на известан начин затворили круг који су из овог места започели наши преци одласком у Македонију. Миле Арамбашић из Сутјеске се захвалио гостопримљивим људима, као и да је посетом далматинском завичају дошао до нових сазнања која су му била непозната. Нагласио је да се тек у 33-ој години живота први пут обрео на прађедовском огњишту и изразио наду да ће његовим примером поћи и други отишићки потомци.

Зову завичаја није могао да одоли Тихомир Мељанац Стојан који се после 50 година поново обрео на прађедовском огњишту у засеоку Пољице. Он је за успомену са својим братственицима узео по један камичак из остатака куће својих предака.

Резервисани благодатан дан у години за молитву и народно весеље карактерисали су бројни ненадани, дирљиви сусрети са родбином и пријатељима који се дуго нису видели, а онда срећи и пријатном разговору о темама из детињства и младалачких дана нема краја. Са свих страна “бијелога свијета” пристигао је народ од Канаде – Гајић Зоран, САД – Сузана Вујасин (рођена у Америци, али јој је срце у Отишићу), преко Западне Европе, из Велике Британије – Јово и Коса Дробац, Никола Јовчић, Милан Крагуљ, Страхиња Новак и Слободан Росић, из Швајцарске – Споменка Гајић, из Шведске – Ђурђица Крагуљ са сином, па до Аустралије Зоран и Нада Брадоњић (дев. Вујасин).

Из Енглеске са запаженим емотивним, завичајним набојем дошао је Слободан Росић и у краћој изјави са одушевљењем изјавио да је старији син – Јован био главни иницијатор да дођу на отишићки сабор. Слободан се, поред осталог, са одушевљењем прихватио посла једног од звонара на отишићкој светињи и уклопио у празничну атмосферу.

Од бројних примера ненаданих сусрета на Сабору забележили смо следеће пријатне тренутке: Прво, по завршеном разговору са камерманом, излазећи из црквеног дворишта Жељко Рађен је доживео велику част и задовољство када је, после 35 година, срео школску другарицу Ђурђицу Крагуљ (и рођаку додала је Ђурђица), те нагласио да су обоје били ђаци генерације. Друго, Јасминка Ратић Граовац је током интервјуа показала руком на оближњи прозор учионице у којој је провела најлепше школске дане, а на скупу је срела школску другарицу из исте клупе Веру Крагуљ са којом се није видела 40 година. Рекордер по временском периоду невиђања са другом из разреда је свакако Коса Дробац која је после 48 година срела школског друга Милана Рнића који је као малишан из Отишића прешао у Србију.

На скупу се обрео и бивши отишићки поштар Миле Крагуљ коме се свиђа окупљање земљака из свих крајева свијета. Једино му је криво што кућу није обновио иако је два пута безуспешно подносио захтев надлежним органима, а ни накнадно ангажовани адвокат из Загреба није му много помогао.

“Предивно је видети народ у оволиком броју да се окупља, што је и преко потребно житељима Отишића” – нагласио је богослов Лазар Дујаковић. Неколико пута је већ био у Отишићу на Светим литургијама, а има утисак да мноштво људи “загрева” мештане који овде бораве током целе године јер имају осећај да нису заборављени, а долазак је потребан и расељеним људима.

Међу више отишићких зетова запажено је присуство Милана Цвитковца из Маовица који је, по устаљеној традицији, несебично помагао у припреми најрадоснијег љетњег дана у Отишићу.

Разлог више да посети Отишић имао је Петар Марјановић из Инђије, а пореклом из Кољана подно Динаре који је прво напоменуо да је далеке 1942. крштен у Отишићу у цркви Св. архангела Михаила. Презадовољан је са данашњим окупљањем народа у највећем српском селу у овом делу Далмације. Из исте групе Петров рођак Илија је додао да је и он крштен у отишићком храму.

Испред групе од 15-ак гостију из Баљака дивне утиске са скупа понеле су Нада Миланковић и Жељана Клисурић.

Паузу у музичком делу програма искористили су заљубљеници у природне сеоске лепоте, па су обишли једну од неколико пећина са богатим украсима и то документовали са више фотографија.

Организатори скупа су дошли до закључка да су гостољубивост Отишићана препознали људи добре воље из многих удаљених крајева што је резултирало трендом повећања гостију на сабору. Елем, на првој Љетној слави евидентирано је око 350 особа, на другој око 500, да би се на трећој сабрало око 600 људи (рачунајући оне који су се дружили од јутарњих сати, присуствовали Светој литургији, били на славској трпези љубави, па закључно са онима који су преферирали музички део програма који је од поподневних сати потрајао до дубоко у ноћ). Окупити оволики број људи на Љетној слави је својеврсни подвиг организатора скупа јер се бројка од 20-ак сталних становника Отишића увећа за 30 пута. Тиме је ово село постало препознатљиво по најмасовнијем скупу српског народа не само у Врличкој Крајини, него и на ширем простору Северне Далмације.  Ради потпуне истине треба истаћи и податак да у пријатној атмосфери на Сабору редовно присуствује и известан број Хрвата не само са подручја Врлике, него и из околине Сиња.

Дешавања на молитвеном сабрању и празничном весељу помно је пратио и фото-апаратом бележио представник “седме силе” Петар Малбаша – извештач dalmacijanews.

Својом зрелошћу и оштроумношћу у закључна разматрања уврстио се тинејџер истовремнео и љубитељ историје – Павле Крагуљ из Шведске. Слушајући излагање рођака Жељка Рађена и мајке Ђурђице он се, у својству једног од наследника лозе Крагуља, добровољно јавио за изјаву која се може тумачити и као обећање да ће обновити породичну кућу у селу и у њој провести део живота. Ове речи ће представљати велико олакшање његовом деди Милету Крагуљу који је наишао на непремостиве препреке у намери да обнови прађедовско огњиште.

Импозантан отишићки скуп на коректан и професионалан начин обезбеђивале су полицијске патроле из Сиња, које су похвалиле организаторе пошто је празнично окупљање протекло без иједног инцидента или непријатности. Такође, на крају дружења многи гости нису крили одушевљење са беспрекорном организацијом Љетне славе, те констатовали да су се Отишићани “златним словима уписали у календар традиционалног окупљања српског народа у Далмацији”. На истој таласној – празничној дужини је и оцена свештеника и организатора скупа да су Отишићани и њихови гости, на најбољи могући начин, показали јединство и саборност које су прожете са духовношћу.

Милош Мељанац

НАПОМЕНЕ: фотографије преузете са друштвених група:

Православна парохија врличка, Отишић под Свилајом, Отишић, Otisic info 25, затим од Небојше Вујасина, Миљенка Крунића и ретушера слика Милорада Антонијевића.

Захваљујем се свим Отишићанима и пријатељима Отишића који су ми, на било који начин, помогли у изради чланка.