Помен страдалим Билогорцима у Цркви Светог Марка
У организацији Завичајног удружења „Билогора“ у Цркви Светог Марка у Београду, 1. новембра служен је помен за 82 страдала цивила и погинула борца поријеклом из источне Билогоре у периоду од 1991. до 1997, те преко 100.000 православних Срба рођених и сахрањених на Билогори од 1552. до 2024.
Помен је служио јереј Томислав Крчмар.
Након помена постављен је вијенац на споменик у Ташмајданском парку.
Злочиначка акција хрватске паравојске под називом Откос-10 почела је 31. октобра 1991. нападом на Територијалну одбрану Грубишно Поље, а циљ је била ликвидација или протјеривање Срба са подручја источне Билогоре.
31. октобра 1991. године око подне, отпочела је акција Откос, тако што су припадници хрватских паравојних снага и цивилне заштите напале припаднике Територијалне одбране које су формално биле из састава Бањалучког корпуса ЈНА. Те јединице су ту дошле из Словеније, у складу са споразумом ЈНА и новоизабране власти у Словенији. Хрватске снаге су бројиле више од 2.600 војника, а српске нешто више од 450.
У том првом нападу за вријеме Откоса погинуло је 12 припадника ТО и још је убијено 10 цивила. А након Откоса убијено је још 8 цивила.
Српско село Мали Грађевац је до темеља уништено и спаљено. Хрватске паравојне снаге су напале 2. новембра 1991. и село Рушевац у општини Славонска Пожега, када је убијено неколико старијих српских цивила. Они су живи спаљени у својим кућама.
Хрватске снаге су 3. новембра 1991. ушле у војни полигон ЈНА у Гакову. Затим је са подручја Источне Билогоре у троуглу Бјеловара, Дарувара и Вировитице из 23 српска села и још 15 насеља која су углавном насељена са Србима, и још 250 припадника других несрпске нације кренуло у избjеглиштво, бјежећи од хрвaтске паравојске. Чак и они Срби који су остали у хрватској полицији су убијени након „Откоса“.
Хрватске 121. бригада из Нове Градишке и 123. бригада из Славонске Пожеге 10. децембра крећу у напад на преостала 3 „непокорена“ села подно Билогоре. Села су заузета без отпора, а становништво у њима је кренуло ка Босни у избјеглиштво, како не би прошли као њихови преци за вријеме Другог свјетског рата.
У тим селима је након етничког чишћења отпочела пљачка и паљење имовине, као и минирање кућа. Тако је уништено 616 кућа и 590 привредних објеката. Док се 1.500 људи српске националности поново нашло у збјеговима ка Босни и Херцеговини.
Након овог етничког чишћења, уништени су вриједни културно-историјски споменици под заштитом Унеска и православне светиње: Храм Светог Димитрија у Растовцу ( 17. вијек) и Црква Успенија Пресвете Богородице у Доњој Рашеници (саграђена 1709. године).
У децембру 1991. због свих ових догађаја још 7.000 Срба из Западне Славоније напушта своје куће и одлази у Босну и Херцеговину или Србију.
Прије Другог свјетског рата, на подручију Источне Билогоре живјело је 18.000 Срба. Након усташког геноцида у НДХ, као и оних прогона у ратовима на подручију бивше Југославије 1991-1995. број Срба се драстично смањио. Према попису становништва из 2011. преостало је око 1.000 Срба, углавном старијих без дјеце.
По евиденцији Ранка Раделићакоји се присутнима обратио на скупу, и његових сарадника од 1991. до 1995. укупно је Билогораца убијено 82. Од тога 54 цивила, 26 војника, а убијених у хрватским формацијама 2. Срба 73, 3 Хрвата, и рођених у тзв. мјешовитом браку 6, мушкараца 73, а жена 9. Нису сви Билогорци страдали у Билогори.
[su_box]
ПОГИНУЛИ У САСТАВУ СРПСКИХ ВОЈНИХ ФОРМАЦИЈА: Берак Миливој, Бижић Спасоје, Бојић Душан, Бојић Душко, Борота Божо (Бошко), Верић Веселко, Глежнић Душко, Зорић Жељко, Илић Јово, Клеут Драгољуб, Кокот Марио, Кучера Владимир, Лазић Зоран, Лалић Горан, Миљановић Здравко, Мркић Миле, Пендељ Ненад, Познић Живко, Радојчић Ненад, Радука Бранко, Савић Никола, Смиљанић Роберт, Фаркаш Жељко, Хорват Ђуро, Цвијановић Душан, Шукић Миленко.
УБИЈЕНИ И ПОГИНУЛИ ЦИВИЛИ: Васиљевић Мићо, Велагић Бранко, Вудраг Даница, Вуковић Зорка, Гашпаров Љиљана, Глежнић Стеван, Глумбић Лазо, Драгичевић Емил, Ибишај Мирослав, Јаворина Милан, Јоветић Недељко, Кочић Милка, Кравић Раде, Лазић Здравко, Љуштина Никола, Манојловић Свето, Мачак Ана, Мачак Драган, Мачак Стеван, Милић Војислав, Милошевић Спасоја, Мушчевић Живко, НН, НН, Орић Љубан, Орић Мара, Орозовић Илинка, Отковић Љуба, Пеулић Живко, Пеулић Д. Стеван, Познић Раде, Поповић Милан, Попржан Раде, Почуч Божо, Почуч Милорад, Радаковић слободан, Раделић Милан, Раделић Ђуро, Рашета Миле, Релић Тодор, Слијепчевић Петар, Содоловић Димитрије, Сокол Фрањо, Станић Дмитар, Стојић Марко, Стојић МилорадТврдоријека Стеван, Торбица Милорад, Тулум Саво, Царевић Миленко, Чакмак Мара, Чакмак Милан, Чакмак Ранко
СРБИ УБИЈЕНИ У САСТАВУ ХРВАТСКИХ ВОЈНИХ ФОРМАЦИЈА: Шкрбина Предраг, Митровић Горан.
Сматра се да је Шкрбина Ненад ликвидиран јер није хтио да убије своје колеге полицајце српске националности, док је Митровић под пријетњом смрти мобилисан у хрватску војску и убијен рафалом од стране Хрвата Ђакића, 1992, у крчми у Питомачи.
[/su_box]
Новинарка Српског кола
Драгана Бокун
