Представљање зборника о Српској војсци Крајине
У великој сали ГО Нови Београд 12. марта 2026. године промовисан је зборник радова Српска војска Крајине – стварање и искуства који је уредио др Бојан Димитријевић. Издавачи су Институт за савремену историју и Удружење резервних војних старјешина и ветерана Српске Крајине у Србији.
Научни скуп на ову тему одржан је 8. јула 2025. године, а организовали су га поред Института и Удружења резервних војних старјешина и Удружење Срба из Хрватске.
У четири зборника на тему 30 година од агресије Хрватске на РСК објављена су у посљедњих годину дана, 74 рада од којих се девет понављају.
Пуковник Коста Новаковић се захвалио историчарима са Института и напоменуо да је зборник издат захваљујући њима који су имали разумијевање, посебно Бојан Димитријевић.
О Зборнику говорио је генерал Жељко Нинковић који је био капетан када је почело стварање Српске војске Крајине.
– Усташе кажу да су они те крајеве ослободили, а себе називају бранитељима, они су се бранили иако их нико није напао. И ослободили су наше куће и имања од нас самих и притом, како кажу, извојевали величанствену побједу. Успут су им амерички плаћеници испланирали ваздухопловну операцију, уништили наше системе веза, радарске системе и системе ПВО. Затим су са скоро 200.000 усташа свих профила напали на нешто више од 200.000 становника западног дијела Крајине од којих је сваки десети био наоружан и у страшној дилеми: да ли треба остати у јединици и чврсто држати положај или као једини способан евакуисати своју породицу, на неко сигурније мјесто.
Нинковић наводи да су све те дилеме рушиле морал крајишке војске.
– Срби су тежим путек кренули да траже у Хрватској статус који су им преци крвљу и животима платили. И наравно то није ишло без нове крви и нове смрти. Државно руководство Републике Српске Крајине је било разједињено, и више су бринули о сопственим, него националним интересима. Сада вјерујем да нису ни могли боље, јер нису знали и нису били дорасли претешком бремену стварања државе.
– Војно рууководство је ад хок састављено. Било је припадника који су морали из Војске Југославије доћи у Српску војску Крајине, било је оних који су упућивани на 6 мјесеци и оних који су били у Србији неопходни да нису уопште долазили, а било је и оних који када се наљуте самовољно и по договору одлазе назад у Србију. О војнику, борцу, Крајишнику мислим све најбоље јер уз све своје врлине и мане ради и бори се херојски само ако зна зашто и ако је добро вођен. На питање зашто одговор није знало и није давало државно руководство, а у таквим условима војно руководство тешко да је могло више.
Нинковић каже да Зборник који је пред нама даје наслутити поједине одговоре, прије свега лажи које непрекидно пласира хрватска страна, а потом из појединачног ка општем осликава и неке врлине и слабости српске стране.
– Да се одмах разумијемо нису слабости нашег државног и војног руководства узрок пада РСК, узрок је несразмјерно велика сила која нас је напала и која је истовремено директном војном пријетњом паралисала наше братске српске земље.
Пуковник 11. корпуса српске војске Крајине др Славко Вукша је као дијете из Далмације отишао у Славонију.
– Често се прича да 11. корпус није дао допринос и отпор у нападу на западне дијелове Крајине или код напада на западну Славонију. То није тачно. Били смо у знатно повољнијем положају од осталих јединица Српске восјке Крајине јер смо били наслољени на Републику Србију и били смо снабдјевени храном, одјећом, новчаним средствима, горивом. Знате да смо држали Ђелетовце и углавном смо имали довољну количину горива. Још у 6. мјесецу 1995. године командант Корпуса је био генерал Лончар и ишао је за Београд и наредио мобилизацију на коју се јавило од 86.000 до 89.000 војних обвезника. Расположење и старјешина и војника је било на врло високом нивоу.
Вукша наводи да је у јуну мјесецу дошла већа група службеника Државне безбједности и да су старјешине 11. корпуса их информисале о стању јединица, али је са припадницима безбједности дошло до разних несугласица.
– Они су хтјели да преузму комплетну власт, пријетило се команданту корпуса , па смо чак појачали и његово обезбјеђење. Када је био напад на Книн прво смо отишли код пуковника Величковића у Земун да видимо да ли ће нам дати авијацију за подршку. Он је рекао да има тачно 63 авиона спремна, али да он о томе не одлучује. Затим смо отишли код генерала Перишића и он нам је рекао да без предсједника ништа не може да каже. Када смо се вратили у Београд, добили смо наређење да без одобрења не смијемо испалити ни метак према Хрватима.
Члан Владе Републике Српске Крајине у изгнанству Ратко Личина у зборнику је написао рад на тему Војне и цивилне жртве рата за Републику Српску Крајину. Састављајући списак руководио се са два принципа. Први је да је лице које је погинуло, погинуло на подручју Републике Српске Крајине и Републике Хрватске и да је лице рођено на подручју Републике Српске Крајине и Републике Хрватске.
Дошао је до броја 11.186 погинулих и несталих у рату на подручју Републике Српске Крајине и Републике Хрватке, у периоду од 1990. до 1998. Тај попис обухвата 17 познатих база података.
– Наставићемо даље да пописујемо. И откривамо праву истину о ономе шта се дешавало у РСК.
Аутори и теме радова:
Пуковник др Коста Новаковић Од барикада до Српске војске Крајине (Одбрамбено организовање Срба из Хрватске / Срба из Српске Крајине)
Дипломирани правник и резервни мајор Милорад Грубач Распад СФРЈ и увођење ратног стања, како је то изгледало у случају станице јавне безбејдности Дрниш од 17. августа 1990. године до деблокаде објеката
Кбб Ђорђе Пражић Како смо бранили Касарну Дивуље
Резервни потпуковник Светозар Гвоздић Корански моаст и Логориште (1991–1992)
Пуковник пилот Стеван Јањанин 8. новембар 1991. – Лет за сјећање (Катапултирање из погођеног МИГ-21)
Др Милан Гулић, Врховни савет одбране СР Југославије о Републици Српској
Генерал-мајор др Спасоје Мучибабић Надлежности и функционисање Генералшатаба Оружаних снага СФРЈ и Војске Југоалсавије у периоду 1990. до 1995. године
Пуковник мр Илија Сладаковић Позадинско обезбјеђење Српске војске Крајине
Пуковник др Славко Вукша 11. корпус Српске војске Крајине (источна Славонија, Барања и западни Срем)
Потпуковник Стево Бабац Ратна догађања на простору западне Славоније: 54. пјешадијаска бригада, корпус СВК
Генерал Милош Ђошан Ратно ваздухопловство и противаздушна одбрана Српске војске Крајине
Потпуковник Мирко Латиновић Операције Војске Републике Српске, СВК и Народне одбране западне Босне против 5. корпуса АБиХ
Пуковник Милорад Јанковић Формирање посебних јединица милиције и 31. пјешадијске бригаде Српске војске Крајине
Др Бојан Димитријевић Наоружање Српске војске Крајине
Пуковник Марко Врцељ Активности Главног штаба Српске војске Крајине у току агресије Републике Хрватске на Републику Српску Крајину 4. августа 1995. године
Генерал Жељко Нинковић Однос снага за време агресије Хрватске на Републику Српску Крајину (1991-1995)
Др Михајло Басара Политички и борбени морал Срба у распаду Југославије са акцентом на однос према РСК
Политиколог др Ратко Личина Војне и цивилне жртве рата за Републику Српску Крајину
Новинар Данко Перић Јован Рашковић борац за аутономију Срба у Хрватској
Др Лука СтаматовићФилателија Републике Српске Крајине
Вера Љубојевић Неријешена избјегличка проблематика послије прогона Срба из Хрватске 1995.
Дипломирани правник Милорад Буха Од референдума српског народа за јединствену српску државу до геноцидног прогона
Проф. др Слободан Комазец Корени духовног и људског срозавања и настанак национал-шовинистичког усташког геноцидног покрета
Пуковник Слободан Вукосављевић Прилог за историју РСК – Девета офанзива
Генерал Петар Тркуља 21. кордунашки корпус Српске војске Крајине
Професор Миле Рајчевић Организација и улога Министарства одбране Владе РСК
Милан Кнежевић СВК, Петодневно путовање од Голубића до Београда (Излазак из Книна након агресије Хрватске 4. августа 1995. године)
Новинарка Српског кола
Драгана Бокун
