Промовисан нови Зборник Удружења Срба из Хрватске и нови Билтен Удружења пензионера
Удружење Срба из Хрватске 28. фебруара промовисало је нови зборник радова Грађански рат у Хрватској (1991–1995), двадесет и први по реду. Такође, Удружење пензионера промовисало је свој најновили Билтен.
Секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир поздравио је све присутне и говорио о садржају зборника и ауторима чији су радови објављени.
– У зборнику се могу наћи сљедећи радови: Милојко Будимир Истина о Српској Крајини у свијету историјске грађе, Милорад Буха Од референдума српског народа за јединствену српску државу до геноцидног прогона, проф. др Радован Радиновић Рат у Хрватској, проф. др Слободан Комазец Корени духовног и људског срозавања и настанак национал-шовинистичког усташког геноцидног прокрета, генерал у пензији Мирко Бјелановић Улога зборног подручја Сплит у операцији Олуја ’95, новинар Данко Перић Јован Рашковић борац за аутономију Срба у Хрватској, потпуковник у пензији Стево Бабац Тридесета годишњица агресије Хрватске на Републику Српску Крајину (1995–2025) – западна Славонија, проф. др Славко Вукша Једанаесто корпус Српске војске Крајине (источна Славонија, Барања и западни Срем), генерал-мајор Петар Тркуља Двадесетпрви кордунашки корпус Српске војске Крајине, генерал- мајор у пензији Милош Ђошан Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана (РВ и ПВО) Српске војске Крајине, др Коста Новаковић Утицај информисања на стање у Српској војсци Крајине и одбрани Републике Српске Крајине, музејски савјетник у пензији Милојко Будимир Културни живот и заштита споменичке баштине Срба за вријеме Грађанског рата у Хрватској 1991–1995. године, Вера Љубојевић Нерјешена избјегличка проблематика послије прогона Срба из Хрватске 1995. године.
Такође, Милојко Будимир је писао и о активностима Удружења од августа 2024. године до августа наредне године.
Присјетили су се и истакнутих људи који нису више живи као што су Ђуро Дедић, Петар Лађевић, Милан Ненадић, Гордана Јанићијевић, Милан Пађен, Душан Ећимовић, Здравко Крстановић, Светозар Борак, Милан Буњац и Ленка (Суботић) Марјановић.
Један број радова представљених у Зборнику су представљени на научној конефернцији Три деценије од завршетка грађанског рата и Хрватској 1995–2025. година која је у организацији Института за савремену историју, Удружења Срба из Хрватске и Удружења резервних војних старјешина и ветерана Српске Крајине у Србији одржана 8. јула 2025. године.
Проф. Миле Рајчевић каже да аутори текстова аргументованом историјском грађом настоје да оставе писани траг историји и покољењима која долазе да се сачувају историјске истине о аутохтоном српском народу који је вијековима живио у Хрватској, посебно на просторима Крајине, народу који је имао своју богату историјску и културну баштину.
– Ми немамо право, а то нам не би опростиле генерације које долазе, да заборавимо историју наших коријена, коју неки покушавају да фалсификатима прекроје ради својих политичких циљева и интереса, лансирајући отворене неистине и спекулације. Вријеме у коме смо ми Срби живјели у Хрватској од завршетка Другог свјетског рата до 1991. године било је вријеме заблуда српског народа, мислећи да је Други свјетски рат завршен 1945. године, лажног братства и јединства, заблуда које је српски народ скупо платио.
Рајчевић се осврнуо на чињеницу да су у многим градовима прављени спискови угледних Срба, српске интелигенције за хапшења и ликвидацију.
– Наводим један примјер који је новијег датума, прије мјесец дана освануо на фејсбуку под псеудонимом Вук Сиви на једном званичном обраћању: „Е, мој пријатељу Пајо, још у вриме Југе направили списак учитеља за ликвидацију (читај Срба) на челу Миле Рајчевић, директор школе. Нас скоро казнили, а он у рату, са четницима“. Мој коментар је био: „Не пада снијег, да покрије бријег, већ да свака звјерка покаже траг“.
Новинар Данко Перић говорио је о свом раду који је штамнан у Зборнику, а писао је о др Јовану рашковићу
– Ријеч је о изузетној историјској личности коју никако не смијемо да заборавимо. У свим оним дешавањаима од краја осамдесетих година, па преко деведесетих и раног одласка Јована Рашковића са животне сцене 1992. године, био је личност која је била савјест времена, и не само на примјеру у српском народу, него на свим просторима бивше Југославије. Мислим да заслужује да остане у историјском уџбеницима и нашим сјећањима као историјска личност која је највише свијетлила и заправо било свјетло на крају тунела. На крају је доживио и то да буде изгнан из свог града Шибеника у ком је био цијењен и као стручњак и као интелектуалац. Али није био добро примљен и на крајишким просторима, и доста сплетки има и неразјашњених околности око његове смрти.
Перић је скренуо пажњу да се још организованије и студиозније мора приступити изучавању и записивању догађаја деведесетих јер ако ова генерација не учврсти сазања о датумима, о документима, дешавањима, сљедеће генерације ће бити у много тежој ситуацији, ако их то буде уопште интересовало.
Промовисан је и Билтен бр. 28 Удружења пензионера из Хрватске о којем је говорио предсједник Удружења и уредник мр Јован Чанак.
Билтен излази једном годишње и до сада су издали 17 бројева, а овај број има пет поглавља.
– Најважнија област која се обрађује односи се на доспјеле, а неисплаћене пензије за пензионере Републике Хрватске у периоду од 1991. до 1997. године. Управо због ове проблематике основано је ово удружење. Оно што смо посљедње учини по том питању је да смо 23. јануара на писарници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања упутили министарки представку да разговарамо о овим питањима. Наше Удружење није у могућности да оно тај проблем само ријеши, а и хрватске поједине установе коментарисали би да ми као удружење нисмо компетентни да то питање рјешавамо са њима.
Писали су и о изборној Скупштини на којој је господин Чанак изабран за предсједника, а Јован Каблар за почасног предсједника. Такође, писали су о излетничким путовањима по Србији и региону, а у Билтену су се нашли и извјештаји са промоција књига, које су одштампали.
Међу члановима пензионера има и оних који су склони перу, па су уредници објавили у посебном поглављу пјесму Милојка Будимира, Михаила Тишме, мр Миле Дакића и Златибора Сладића.
Посљедње поглавље назвали су сјећања на преминуле и парастоси, у којем су се сјетили 14 пензионера и активиста који су били врло активни и дали велики допринос Удружењу.
Присутне је поздравио и историчар др Момчило Диклић, а његов колега др Никола Жутић најавио је промоцију своје књиге у Клубу Тесла 7. марта 2026. године.
Штампање Зборника и Билтена омогућио је Комесаријаз за избјеглице и миграције чија је представница Ивана Анић Ћурко била присутна.
Нокон званичног дијела организован је коктел.
Текст и фото: Драгана Бокун
