Путујућа изложба „Вребачки календари и стара документа“ – културни мост од Врепца, Београда, преко Велебита и Пригревице, до Петроварадина

Путујућа изложба Вребачки календари и стара документа, посвећена очувању писаног насљеђа Врепца и личког краја, започела је своје представљање у Србији 12. новембра 2025. године у престоници, у просторијама Библиотеке Милутин Бојић. Изложбу су приредили и стручно осмислили истраживачи и хроничари завичајне културе, Жељко Наранчић и Никола Цетина, који већ годинама марљиво прикупљају грађу о Врепцу, некадашњем живом личком средишту, данас расијаном широм региона и свијета.

Београд — свечано отварање у Библиотеци Милутин Бојић

У присуству великог броја посјетилаца, пријатеља културе и љубитеља историје Лике, изложбу је отворио Жељко Наранчић, један од њених аутора, који је у уводном говору истакао да су Вребачки календари постали јединствено свједочанство о животу, обичајима и људима једног краја који је претрпио многа историјска искушења. Он је посебно захвалио директору Библиотеке, Јовици Кртинићу, на подршци, професионалности и разумијевању значаја оваквих изложби за културни живот Београда.

Након тога, коаутор изложбе Никола Цетина повезао је прошлост са садашњошћу кроз надахнуту презентацију експоната. Док су се пред посјетиоцима ређале старе фотографије, документи, записања и календарске стране, Цетина је причама и анегдотама дочарао епохе које су оне преживјеле. Посјетиоци су могли да виде и Каталог изложбе, посебно припремљен за ову прилику, који на систематичан начин биљежи историју календара и архивске грађе.

Један од разлога велике посјећености био је и положај Библиотеке у оквиру зграде Општине Палилула. Изложба је тако привукла и случајне пролазнике, радознале грађане, службенике општинских установа и бројне љубитеље културе који су се изнова задржавали пред витринама.

Посебно интересовање изазвао је Вребачки календар за 2026. годину (7534. по српском календару), тематски посвећен мање познатим, али вриједним вребачким мотивима. Поред њега, аутори су посјетицима представили и књиге о Јадови, као и монографије о српским манастирима смјештеним на подручју данашње Хрватске — теме које дубоко прожимају причу о страдању и истрајности народа.

Изложба је у Београду била отворена све до 13. новембра, када је, према раније договореном плану, започела своју путујућу мисију кроз мјеста у којима живи бројна личка заједница.

Пригревица — изложба у средишту активне личке заједнице

 

Сљедећа дестинација изложбе била је Пригревица, мјесто у Војводини познато по бројној заједници досељеника из Лике. Управо ту је изложба 14. новембра 2025. доживјела велики одзив, јер су многи од посјетилаца у календарима и документима препознали дијелове сопствене породичне историје — презимена, лица, топониме и успомене које су преживјеле пресељења и ратове.

По већ уобичајеном сценарију, уз топлу најаву директорице Библиотеке Миодраг Бирисављевић Апатин, Сање Шијан, и уводни говор и презентацију изложбених експоната аутора Изложбе.

Аутори су током читавог програма били на располагању посјетиоцима, одговарали на питања, биљежили нове информације и разговарали о томе колико су овакве изложбе важне за очување идентитета у срединама гдје се традиција преноси са кољена на кољено.

Изложба је затворена исти дан, али дружење је настављено и у вечерњим сатима на Личкој вечери, која се традиционално одржава већ 15 година, уз крајишке пјесме и личке специјалитете.

Велебит — повратак коријенима

Након Пригревице 16. 11. 2025, иложба је стигла и до Сеоског дома у Велебиту. Мјештани, потомци старих вребачких породица и љубитељи историје с осјећајем дубоке повезаности, окупили су се да виде изложбу која је на тренутак вратила вријеме уназад и оживјела успомене на родни крај.

Присутним Велебићанима, потомцима личких Крајишника и солунских добровољаца из Врепца, Павловца, Могорића, Радуча…. и ауторима Изложбе у име Мјесне заједнице Велебит пригодним ријечима обратила се Јадранка Балаж.

Након тога, присутнима се обратио и Милош Кравић, познати велебитски подузетник, који је у надахнутом говору нагласио важност ове Изложбе за Велебит, за очување културе сјећања и за јачање веза са завичајем из којег потичу.

Као и на претходним поставкама, аутори Жељко Наранчић и Никола Цетина одржали су уводни говор и представили изложбене експонате, који су изазвали велико интересовање Велебићана. Посјетиоци су се активно укључили у презентацију, допуњујући ауторе својим сјећањима и причама, што се наставило и касније у живом и срдачном разговору.

Након презентације, замјеник предсједника Општине Кањижа Небојша Ракић уручио је ауторима пригодне поклоне.

Петроварадинска тврђава, ексклузивно и култно мјесто Новог Сада било је свједок садржајно ријетког догађаја.

У дворанама Атељеа 61, 17. новембра отворена је Изложба Вребачких календара и старих докумената Друштва.

Са великим задовољством многобројни Личани окупили су се на овој изложби. Били су то сусрети пуни емоција, срдачних разговора. Поново су се срели пријатељи, рођаци. Вребац их је све окупио.

Изложба је отворена говором Жељка Наранчића и настављена презентацијом експоната Николе Цетине.

Публика није била само нијеми посматрач него су се заједно са ауторима подсјећали, коментарисали, али и неријетко обзнањивали неке нове податке и значајне информације.

Након презентације експоната настављено је разгледање експоната појединачно и у групама уз евоцирање успомена и сјећања на познате људе и догађаје.

Другог дана Изложбе посебан интерес показали су и запослени у Атељеу 61, пријатно изненађени великим одазивом публике претходне вечери. Са искреном жељом да кроз изложене експонате боље упознају Вребац, пажљиво су слушали објашњења аутора, често задивљени до тада непознатим подацима. Аутори су се посебно потрудили да им приближе представљене чињенице, чиме је начињен важан корак у ширењу знања о Врепцу и Лици у локалној средини, па и међу онима који са овим крајем до сада нису имали непосредну везу.

Најављена је и објава Вребачког календара за 2027/7535. српску годину, као и Изложба за двије године са ретроспективом свих изданих Календара.

Овај пројекат није само сведочанство о Врепцу — он је пример како се љубављу, посвећеношћу и знањем чува идентитет једног краја и једног народа, без обзира где га је време расуло.

Новинарка Српског кола

Драгана Бокун