Салон који свједочи и инспирише – двадесет пети Крајишки ликовни салон

У Галерији Под сводовима у Конаку кнегиње Љубице 10. новембра 2025. године отворен је јубиларни XXV (38) Крајишки ликовни салон који је временом постао један од значајнијих културних догађаја у Београду, а организује га Српско културно друштвo Зора Книн – Београд и братска друштва, Удружења Срба из Хрватске и Завичајни клуб Книнска Крајина. Салон ће трајати до 16. новембра, а изложено је преко 120 умјетничких дјела. Током трајања салона биће одржана и три књижевна сусрета са Петром Поповићем, Давидом Млађовићем и Растком Лончаром (13–15. новембар).

Салон је реализован захваљујући свесрдној помоћи Комесаријата за избјеглице и миграције Републике Србије.

Крајишки ликовни салон је настао из Книнског ликовног салона који је почео са својим радом осамдесетих година прошлог вијека. Од самог оснивања представља значајан догађај културног стваралаштва умјетника који су родом или поријеклом са простора некадашње Републике Српске Крајине, Републике Хрватске, Републике Српске и Босне и Херцеговине, као и умјетника из саме Србије.

Упоредо са Салоном неколико деценија дјелује ликовна колонија у Манастиру Крка која окупља умјетнике који у оквиру Умјетничког братства стварају дјела, која једним дијелом бивају изложена на Крајишком салону.

Такође, неколико година у Манастиру Лазарица на Далматинском Косову се одржава ликовна колонија посвећена иконописању, а дјела настала на тај начин проналазе своје мјесто на Крајишком салону.

Предсједник друштва професор Владимир Церовац наглашава да је салон постао препознатљив по својим наградама које се додјељују најбољим умјетницима и заслужним организацијама и појединцима.

– Крајишки ликовни салон је израстао у једну од најзначајнијих културних манифестација на овим просторима. На тај начин он је прерастао своје почетке и прихватио велики број умјетника из матичне српске земље. Салон поприма једно свенародно обиљежје и има кохезиону функцију, тако потребну у ово смутно вријеме. Управо због тога он се не смије одрећи својих исходишта јер без њих он не би био оно што је данас. А очувањем свог имена Крајишки ликовни салон добија још једну значајну улогу, улогу да свједочи, опомиње и подсјећа на један мали народ и његову несрећно изгубљену државу.

Церовац се захвалио Комесаријату за избјеглице и миграције, као и Музеју града Београда и Јелени Медаковић који су омогућили да и ове године Салон буде организован у прелијепом амбијенту Конака кнегиње Љубице.

Плакета Николе Церовца установљена прошле године

Овогодишња плакета која носи име оснивача Зоре и Крајишког салона, Николе Церовца, додјељује се постхумно Светозару Бораку, професору српског језика и књижевности. Светозар је предавао у Гимназији у Бенковцу, потом на Богословској школи у Манастиру Крка, те након избјеглиштва у Карловачкој богословији, све до одласка у пензију. Објавио је књиге: Срби католици, Далмација, Лика и Горски Котар у старим српским записима и натписима, Морлачки записи и Са српских оплаза. Књига Срби католици овјенчана је наградом Лаза Костић. Преминуо је у јуну ове године и сахрањен је у родном Гошићу. Награду је из руку Владимира Церовца, у име породице примио Вељко Кнежевић.

– Искрено се надамо да ће његов допринос српској и крајишкој култури мотивисати нове нараштаје да наставе стазом коју је он утабао – рекао је Церовац и предао награду Вељку Кнежевићу који се у име породице захвалио на овом признању.

Плакета Умјетничког братства Манастира Крка

Плакету Умјетничког братства Манастира Крка ове године добио је Милан Ђурђевић, начелник општине Бискупија, надомак Книна. Током своја три успјешна мандата асфалтирани су сви путеви у општини, омогућено је снабдијевање водом тамо гдје је то ранијих година било онемогућено; саграђен је вртић. За ученике су обезбијеђени књиге и превоз, седам студената су стипендисти Општине, отворена је Библиотека Доситеј Обрадовић, основано је Образовно друштво Јеврем Грујић. У манастиру Лазарица покренута је колонија иконописања, а у току је и акција прикупљања средстава за обнову овог манастира. Ове године Милан Ђурђевић је организовао и Видовданску академију код манастира Лазарица. У Миланово име, плакету је преузела његова сестра Мила Ђурђевић. Уручио је Илија Смиљанић, члан Српског културног друштва Зора.

Дјеца су највеће благо, а родни крај непресушна инспирација

Још једну Плакету Уметничког братства манастира Крка ове године добила је Јелена Лалић Груловић, дипломирани теолог, православни вјероучитељ у основној школи у Кистањама. Јелена учествује у различитим семинарима посвећеним српском језику и српској култури, врло је ангажована на оснаживању и чувању српског националног и духовног идентитета. Када је упитана шта је мотивише у раду и шта чува њен ентузијазам у не тако једноставним околностима, одговорила је: „Дјеца, јер су они највеће благо које имамо, али и љубав према родном крају која је непресушна и вјечна инспирација“. Божо Шуша је преузео плакету у Јеленино име и рекао како је Јелена заслужено добила ову Плакету због свог неуморног рада на очувању вјере, културе и традиције.

„Страдали и изгннани“ просторни објекат од сјеченог и лијепљеног картона, 108 х 137 х 4 цм, Академија ликовне умјетности, Београд

Давид Млађовић добитник плакете Борис Маркош Минго

Овогодишњи добитник плакете Борис Маркош Минго је Давид Млађовић. Давид је дипломирао на Факултету ликовних умјетности у Београду на одсјеку за графику. Током школовања био је више пута добитник важних стипендија, због чега је био на размјени студената у иностранству. Учествовао је на изложбама у Македонији, Пољској, Шпанији, Хрватској, Бугарској и Грчкој. Имао је седам самосталних изложби у Србији и једну у Канади, у Торонту. Досад је освојио четири награде у области графичке умјетности на међународним изложбама које су организоване у Србији. Тренутно је на докторским студијама на свом матичном факултету.

Драгичевић Трошић: У коријену свих нас је умјетност

Плакету Борис Маркош Минго уручила је историчарка умјетности Слађана Драгичевић Трошић која је у свом обраћању нагласила да је добар дио умјетника, чији су радови изложени, млађи од Салона.

– Мислим да је то велики успјех организатора овог салона и људи које окупља. Оно што је карактеристично за салонску умјетност јесте да је концепцијски разједињена. Имамо заступљене све врсте класичне умјетности, али оно по чему је специфичан јесте да одолијева 21. вијеку, вјештачкој интелигенцији и одолијева ономе што се противи свему по чему смо ми специфични. То је прије свега наш ум и наше срце. Доведите своју дјецу и покажите им шта је умјетност, сви ови умјетници су заиста сјајни. Треба да његујемо оно што изађе у облику линије, боје и облика, зато што смо ми управо то.

На самом крају подсјетила је на једну јако важну чиљеницу, а то је да „сви ми прије него што смо проговорили, пјевали смо, прије него што смо научили да пишемо, цртали смо и прије него што смо проходали ми смо плесали, у коријену свих нас је умјетност“, рекла је Трошићева и прогласила изложбу званично отвореном.

Добитници захвалница

Добитници захвалница Поменик Зоре су учесници ликовне колоније Умјетничко братство манастира Крка: Пеђа Тодоровић, Давор Грабовац, Зоран Граовац, Небојша Синобад, Дејан Крга, Станко Родић, као и ликовне колоније Умјетничко братство манастира Лазарица: Лука Мирић, Сретен Стаменић, Милица Котараш и Катарина Трифуновић.

Српско културно друштвo Зора Книн – Београд захваљује се: Сигмапројект – инжињеринг д.о.о., AluBild engineering DOO, BEORAM Нови Београд и ресторани Узелац и Плитвице и печењара Ледине.