Тридесета годишњица сећања на убијене српске цивиле из Уздоља
На месту злочина над осморо српских цивила, који су убијени након уласка хрватске војске у Книн августа 1995. године у организацији Општине Бискупија и њеног Већа српске националне мањине, у селу Уздољу код Книна одржана је комеморација цивилним жртвама Војно-полицијске акције „Олуја”.
Шестог августа 1995. године, дан након уласка хрватске војске у Книн, тројица припадника хрватских војних снага, у селу Уздоље недалеко од овог града, затекли су осморо српских цивила у њиховим домовима. Након застрашивања, псовки и претњи, доведени су испод стабла храста недалеко од главног пута ка Книну и усмрћени хицима из аутоматске пушке.
Само због тога што су били Срби, тај дан убијени су Милица Шаре (1922), Стево Берић (1933), Јања Берић (1932), Ђурђија Берић (1916), Крстан Шаре (1931), Милош Ћосић (1923) и Јандрија Шаре (1932). Једна особа, сведок њиховог страдања, преживела је и поред два примљена метка, те успела побећи у оближњу шуму и захваљујући томе остала жива. Исти је дан, у засеоку Шаре, у својој кући убијена, а потом запаљена Сава Шаре, рођена 1922. године. Убијени цивили били су старосне доби од 62 до 80 година, а према сведочењу Б.Ш, једине прежеле, у засеок Шаре дошли су наоружани мушкарци у униформама ХВ-а, окупили мештане које су тамо затекли и пуцали у њих.
Полагању венаца и паљењу свећа жртвама тог злочина претходио је верски помен који су служили свештеници Митрополије далматинске, а потом и читање Изјаве сећања коју је и ове године Српско народно веће из Загреба упутило поводом тридесете годишњице од „Олује”.
Начелник општине Бискупија, Милан Ђурђевић, подсетио је присутне на централну комеморацију поводом „Олује” коју је СНВ ове године одржао у Доњем Жировцу, општина Двор, те додао како се истој може додати и комеморација у Уздољу, али и сећање на све пострадале мештане са подручја општине Бискупија, а било их је укупно 57.
– Том сећању могу придодати и ово место, село Уздоље са подручја општине Бискупија, где још увек нема правде за страдале српске цивиле који су мучки убијени 6. августа 1995. године, само дан након уласка хрватске војске у Книн. Исто тако, важно је поменути да је на подручју читаве општине Бискупија страдало 57 цивила који још увек траже задовољштину и ко су убице. Дужни смо то као друштво, као држава па и као људи на крају крајева, као верујући људи, испунити према њиховим породицама. Нека је вечна слава и спомен свим страдалим мештанима Уздоља, Врбника, Бискупије, Марковца, Орлића, Риђана, Звјеринца и Рамљана током војно-полицијске акције „Олуја”, али и свим недужно пострадалим цивилима у последњем рату – рекао је Ђурђевић.
Саборска заступница СДСС-а и заменица председника СНВ-а Ања Шимпрага, у изјави за медије поручила је како се на овом месту, као и сваке године, припадници српске заједнице у миру моле за пострадале сународњаке.
– Српска заједница, као и сваке године, 4. августа парастосима у свим православним храмовима врши помен на све пострадале, невино пострадале цивиле, а дан пре тога Српско народно веће годишњицу страдања обележава Централном комеморацијом за све жртве рата. На исти дан чита се Изјава сећања у свим нашим већима од Вуковара, Сплита, Дубровника, Истре до Книна. Како смо се сећали свих невино пострадалих Срба, тако смо се сећали и свих невино пострадалих Хрвата и оних који су напустили своје домове од 1991. до 1995. године. Порука одавде, као сваке године, била би да се ми овде у миру молимо за пострадале, да нам је жао што је након војно-полицијске акције „Олуја”, када је све завршило, овде настрадало осморо недужних цивила. Након 5. августа 1995. године, месец или месец и по дана касније, у многим селима на книнском подручју, али и на другим подручјима, страдало је још много недужних људи. Није се то требало догодити. До дан данас ми немамо ништа, многи су злочини и даље неистражени. Ми смо једини који се сећамо, једини који одржавамо то сећање, обилазимо сва та места страдања и верујем да ћемо тако наставити и наредних година. Срби у Хрватској су чули и разумели поруке које су у ове дане стизале са обе стране, из обе државе, и оно што нама преостаје јесте да се кроз институције, правни систем и јавне политике боримо за опстанак српског народа на овим подручјима – поручила је Шимпрага.
Нико од породица жртава ни ове године није се оглашавао изјавама, а какви су су били људи, комшије и пријатељи мучки убијени српски цивили, кратко је и прецизно појаснио њихов сумештанин.
– Све су то били јако фини људи. Они нису, оно што се каже, ни „мрава никад никоме згазили”, а ето догодило се то тако и шта можеш. То је тако било – каже Шпиро Попратњак из Уздоља.
У августу 2017. године, Документа-Центар за суочавање с прошлошћу, поднела је Државном тужилаштву РХ (ДОРХ) казнену пријаву против непознатих починилаца у вези са злочином у Уздољу. Казнена пријава Документе, на темељу које још увек нико није поступио, највећим делом ослања се на чињенице у вези злочина које је у својој истрази расветлио Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу и то пре свега кроз изјаве сведока.
Ика Шаре, ћерка убијеног Милоша Ћосића, раније је од државе тражила надокнаду нематеријалне штете, а након што су је одбиле све ниже правосудне инстанце, о њеном случају крајем 2021. одлучивао је Уставни суд. Уз издвојено мишљење судија Андреја Абрамовића, Ловорке Кушан и Горана Селанца, Уставни суд потврдио је ранију пресуду, којом је у међувремену преминулој Ики Шаре због застаре одбијено право на накнаду штете и наређено да плати 14.500 куна судских трошкова. У истом наврату, по први пут у историји хрватског правосуђа, судије су утврдиле да је истрага једног од бројних злочина почињених током и након „Олује” била неуспешна.
Преузето са: СРБИ.хр
