У Чикагу обиљежен Теслин јубилеј

• Из малог српског села потекао је ум који је осветлио свет — и дух који нас и данас подсећа ко смо. Вечерас не славимо само проналазача. Славимо српски дух — храбар, радознао, иновативан. Никола Тесла нам показује да порекло није ограничење — већ темељ. Да из малог места може потећи идеја која мења човечанство. Нека нас његов пример инспирише: Мислимо храбро. Чувајмо своје корене. И знањем допринесимо свету, поручила је др Милена Татић Бајић.

У години када обиљежавамо 170 година од рођења Николе Тесле у Чикагу су крајишки Срби окупљени око удружења Прело своју централну годишњу манифестацију посветили славном научнику са којим дијеле заједничко поријекло. Протекле суботе, 21. фебруара 2026. године, у сали Манастира Нова Грачаница могла се погледати изложба аутора Владимира Перића „Човек из будућности“ урађена у сарадњи са Музејом Николе Тесле из Београда. Био је постављен и модел Теслиног високофреквентног трансформатора и изложено више књига на српском и енглеском језику, дечјих радова, признања и других предмети који свиједоче о његовом раду и животу.

У припреми Игора Обрадовића глумци Српског драмског позоришта из Чикага Милован Глоговац и Миленко Шишарица одиграли су сусрет Тесле и пјесника Јове Јовановића Змаја који се десио у Београду 1892. године. Певачка група Око соколово је извела омиљену Теслину пјесму Тамо далеко.

На живот и дјело Николе Тесле посетила је предсједница Теслине научне фондације у Чикагу др Милена Татић Бајић.

– Вечерас говоримо о једном од највећих умова у историји човечанства — Николи Тесли. Он није био само проналазач. Он је променио начин на који човечанство размишља.Његове идеје нису само осветлиле градове — оне су осветлиле будућност. Али да бисмо разумели величину тог ума, морамо се вратити на почетак. У једно мало место. У једну породицу. У једно детињство које је обликовало генија.Тесла је рођен 1856. године у Смиљану, у српској православној породици. Његов отац Милутин био је свештеник, а мајка Ђука, иако без формалног образовања, имала је невероватан дар за прављење механичких справа у домаћинству. Тесла је касније говорио да је управо од мајке наследио свој проналазачки дух.

Још као дете показивао је изузетно памћење и способност да у мислима види сложене механизме. Али оно што га је издвајало била је његова способност да види оно што други нису могли. И управо та способност да види будућност довешће га до највеће борбе свог времена.Борбе која није вођена оружјем — већ идејама.

Када је Тесла стигао у Америку, свет је користио једносмерну струју коју је промовисао Томас Едисон.Тесла је веровао да је наизменична струја много ефикаснија и безбеднија за пренос на велике удаљености. Сукоб између ова два система назван је „рат струја“. Победа Теслине наизменичне струје омогућила је да се енергија са Нијагариних водопада преноси километрима далеко. Данас готово цео свет користи Теслин систем. Али победа у „рату струја“ била је само почетак. Теслин ум није познавао границе — нити се заустављао на једном открићу. Тесла је поставио темеље модерне радио- технологије и бежичне комуникације. Иако је Маркони дуго био сматран проналазачем радија, касније је признато да је користио Теслине патенте.

Тесла је имао више од 300 патената широм света. Али оно што га је чинило посебним није био само број изума — већ начин на који је размишљао. Јер права револуција није била у машинама. Била је у његовом уму. Тесла није правио прототипове као други научници. Он би цео изум прво конструисао у свом уму — до најситнијих детаља. Покретао би га у мислима, проналазио грешке и исправљао их — пре него што би ишта физички направио. За њега је машта била права лабораторија. Веровао је да је цео универзум заснован на енергији, фреквенцији и вибрацији. Такво размишљање не припада само научнику. Оно припада визионару. Тесла је сањао свет у коме се енергија преноси бежично, доступна свима. Многи су га тада сматрали сањаром. Данас живимо у свету бежичне комуникације, сателита и глобалне повезаности. Он није био луд. Био је испред свог времена. Али колико год био испред времена, никада није био изнад својих корена. Управо у томе лежи његова величина. Иако је постао амерички држављанин, Тесла никада није заборавио своје порекло. Приликом посете Београду 1892. године рекао је: „Ја сам остао Србин и преко океана… Чувајте своје порекло и подижите славу свога народа знањем и радом.“ Ове речи показују колико је био свестан својих корена. Био је грађанин света. Али је остао Србин. И зато се вечерас не сећамо само једног научника. Сећамо се поруке коју нам је оставио.

Из малог српског села потекао је ум који је осветлио свет — и дух који нас и данас подсећа ко смо. Вечерас не славимо само проналазача. Славимо српски дух — храбар, радознао, иновативан. Никола Тесла нам показује да порекло није ограничење — већ темељ. Да из малог места може потећи идеја која мења човечанство. Нека нас његов пример инспирише: Мислимо храбро. Чувајмо своје корене. И знањем допринесимо свету, поручила је др Милена Татић Бајић.

У име Теслине научне фондације из Филаделфије уручила је захвалницу и медељу предсједнику Удружења крајишких Срба прело Душку Чичковићу.

– Дозволите ми да вечерас учинимо још један корак, да Теслину инспирацију претворимо у признање. Јер Тесла није само прошлост. Тесла је заједница. Тесла су људи који чувају његово име, његово дело и његов дух. Никола Лончар, преседнк Теслине Научне Фондације шаље своје поздраве свима вама и жели да захвали Удружењу Крајишких Срба „Прело“ за организовање и обележавање 170 година од рођења Николе Тесле. Ви сте сви Теслини људи. И сви смо вечерас надахнути вашим доприносом. У име Теслине Научне Фондације, желим да уручим ову захвалницу и доделим ове медаље, које стижу из фондације у Филаделфији, одбору Удружења Крајишких Срба „Прело“ — за ваше истрајне напоре у подстицању других да буду Теслини људи. Нека ово признање буде симбол захвалности — али и подсетник да Теслина светлост и даље живи кроз вас, истакла је др Татић Бајић.

Крајишко прело у Чикагу традиционално привуче велики број Срба крајишника и њихових пријатеља не само из Чикага већ и из сусједних савезних држава Индијане и Вискансина.

На потребу да се кроз заједништво чува идентитет, традиција и обичаји подсетили су говорници викарни епископ Епархије средњозападно- америчке и новограчаничке владика костајнички Серафим и генерални конзул Републике Србије у Чикагу др Марко Николић.

Председник ове тренутно најактивније српске организације у Чикагу Душко Чучковић је представио нови концепт рада у оквиру којег је недавно основани Фонд за стипендирање мастер и докторских студија студенатима који изаберу тему страдања Срба у Крајинама и Хрватској у ратовима 1990- 1996. године или тему култура Срба Крајишника.

А да обичји и идентитет још нису заборављени показали су учесници у програму – дечји хор Свети Сава из Милвокија, етно ансамбл Златни вез из Лајонса, фолклорна група Оленац и фолклорни ансамбл Око соколово. Они су извели пјесме и игре српских земаља од Далмације и Баније до Косова и Баната.

Пјевачи Рајка Лалића, Биљне Калем уз пратњу Вука Јона потрудили су се да и забава буде завичајно- крајишка.

Светозар Данчуо