У Цркви Светог Марка одржан парастос за страдале у злочиначкој акцији Олуји

Три деценије туге и неизвјесности – Олуја злочин који траје

Данас је, 4. августа 2025.године у Цркви Светог Марка његово преосвештенство владика липљански и војни Доситеј одржао помен за страдале у злочиначкој акцији Олуји. Помен су организовали Удружење породица несталих и погинулих Суза, Удружење Завичај и Удружење ветерана Црвене беретке уз подршку Градске управе Града Београда.

Након помена положени су вијенци и цвијеће на споменик српским жртвама страдалим у ратовима 1991–2000. године на простору бивше Југославије у Ташмајданском парку који је подигнут 30. августа 2010. године на иницијативу Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица.

Током Олује убијено је око 2.000 Срба и протјерано српско становништво. Према евиденцији „Веритаса“, још 623 лица се воде као нестали. Спаљено је преко 20.000 српских кућа, док су остале опљачкане и разорене.

Владика Доситеј напомиње да су Хрвати злочиначку акцију добро назвали Олујом, јер ништа добро не долази од Олује.

– Нажалост, у прошлом вијеку је наш народ много пострадао, може се рећи да је страдање превазишло сва наша страдања у историји. Посматрајући злочин који се поновио само пола вијека, на западним просторима нашег отачаства нам говори да је крајње вријеме да научимо да престанемо непрестано да страдамо. Постоји и страдање које нисмо морали да имамо у својој историји, него да се научимо из прошлости како нам се не би поновило.

Владика каже да нас једино тјеши да колико велика страдања имали, ми и даље постојимо и свједочимо. И позива на јединство и мудрост.

Предсједница Удружења Суза Драгана Ђукић каже да данас након тридесет година од завршетка оружаних сукоба у Хрватској, породице које су имале губитак једног или више чланова удружене су у болу и тузи за својим најмилијима. Они који нису до данас пронашли своје најмилије који се још увијек воде као нестали, нису имали прилику ни да их ожале. Њихова агонија траје и данас, за њих Олуја још није завршена.

– Тридесет година упорно скрећемо пажњу на чињеницу да је Хрватска и даље једина земља у региону која има позната, регистрована гробна мјеста настала санацијом терена након Бљеска и Олује и која су регистрована од стране Хашког трибунала. У Хрватској се наводи да је ријеч о жртвама – хрватским држављанима који су у њима што указује на нетачан закључак о националности жртава, а заправо намјера је да се на перфидан начин прикрије право стање ствари. У Хрватској на Институтима за судску медицину још увијек чекају на идентификацију ексхумирани посмртни остаци преко 850 тијела за које се годинама не врши идентификација. Нема оптужених за почињене злочине над српским народом, а ако су и изречене пресуде за неколицину извршених злочина, казне нису адекватне. Нема оправдања за нечињење власти у региону у погледу процесуирања ратних злочинаца и привођењу правди чинилаца ратних злочина бар у случајевима када су познате све чињенице.

Након парастоса многобројне делегације су положиле вијенце и цвијеће на споменик у Ташмајданском парку, након чега је услиједио краћи програм.

Градоначелник Београда Александар Шапић поручује да се тугује у миру и тишини јер оном који то прегласно чини циљ је рекламирање и профитирање.

– Град Београд ће наставити да помаже у организацији, али ја се више нећу обраћати иако ћу наставити да долазим, баш из тог разлога. Мислим да смо нарочито тих несрећних деведесетих имали превише оних који су гласно србовали, а мало дјеловали, а они који су дјеловали најгоре су прошли, добрим дијелом и заслугом нашег сопственог народа. То што нам се десило деведесетих није ништа различито од онога што нам се десило четрдесетих. Не будемо ли се ми дозвали у памет, десиће се опет.

Шапић каже да треба да водимо рачуна једни о другима и чувамо једни друге.

– Мање србујмо, а више дјелујмо јер кад год смо превише србовали, Срба на тим просторима није превише остајало. Нека је вјечна слава и лака земља свима онима који су у прошлом вијеку, не само у посљедњем прогону, платили својим животом и надам се да српски народ, ма гдје био неће више никада дозволити да нам се овакве или сличне ствари из историје понове – истакао је Шапић.

У име Удружења Завичај Ненад Абрамовић каже да крајишки народ из свог страдања црпи снагу и вољу за живот и опстанак.

– Одгајамо нове нараштаје и преносимо им истину о нама. Предуго смо ћутали кроз историју. Данас градимо нова насеља у земљи коју волимо, али своје никада нећемо заборавити, а жртве никада опростити. Српски народ мора бити јединствен и сложан, јер сваку нашу неслогу узеће нам као слабост.

Члан Удружења ветерана Црвене беретке Јово Адамовић каже да је Крајина данас пуста и празна земља мученика, али постоји поносан, достојанствен и непобедив српски народ Крајине.

– Са болом се сјећамо наших пострадалих мученика, који пострадаше на кућном прагу бранећи своју дјецу, своју икону у свом селу, на својој њиви и своме пропланку. Не смијемо заборавити своје хероје, не стидимо се наше праведне борбе. Наш пут је завјетни, светосавски и светолазаревски пут гологоте и васкрсења. Олуја је злочин геноцида који чека правду, а нико на свијету не може побиједити Божју правду. Република Српска Крајина живи у душама и срцима наших потомака.

Парастосу је традиционално присуствовао и народни послник и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта који истиче да злочиначка акција Олуја садржи све битне елементе кривичног дјела геноцида, а као главни доказ за геноцидне намјере и уништење Срба са подручја које је било под заштитом Уједињених нација наводи транскрипте са састанка тадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана са државним и војним врхом који је одржан 31. јула 1995. године и на коме је испланирана „Олуја”.

– Кључна реченица Фрање Туђмана јесте „да Србима треба задати такав ударац да практично нестану”. Забраном прославе злочиначке акције „Олуја” створили би се повољнији услови да Хрватска ријеши питање несталих лица српске националности, да обиљежи бројна мјеста страдања српских цивила постављањем спомен плоча, да процесуира масовне злочине над српским цивилима и ратним заробљеницима и да покрене процес повратка отете српске имовине и стечених права физичким и правним лицима и исплати накнаду штете за уништену имовину.

Вијенце су положили градоначелник Александар Шапић, делегације Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Комесаријата за избјеглице и миграције, општина Звездара, Палилула, Гроцка, Удружења несталих и погинулих лица Суза, Координације удружења погинулих и несталих са подручја бивше Југославије, Удружења ветерана Црвене беретке, Удружења бораца Крајине у Републици Србији, Удружења ветерана Кошаре, Удружење бораца Кордуна, Удружења 6. личке дивизије, Културне заједнице Крајине, Славоније у срцу, Удружења за очување културне баштине Дах, Завучајног удружења Банијаца, потомака и пријатеља Баније, Удружења Ћиро Личка Кладрма – Дрвар, Удружења Завичај Београд, Удружења Огњиште у срцу завичаја, Удружења жена са Косова и Метохије, Крајишког покрета Србије, Српске и дијаспоре, Координације удружења избјеглих и расељених у Републици Србији, Крајишког привредника, Удружења Подморничар Београд, Удружења Кордунаша, потомака и пријатеља Кордуна, представници Савеза ратних ветерана Србије и Удружења потомака ратника 1912. године.

Текст и фото: Драгана Бокун