У вези апела за обнову цркве Св. Петке у Слабињи – Обновимо стару цркву –

Поводом апела упућеног од стране СПЦО Костајница за прикупљање добровољних прилога за обнову храма Преподобне Мати Параскеве – Свете Петке у Слабињи и проблема око раније покренутих акција којима нису прикупљена довољна средстава за покретање значајнијих радова. На иницијативу парохијана из Слабиње поново је покренута акција за прикупљање добровољних прилога. С обзиром да обнова храма изискује велика финанцијска средства која увелико премашују могућности, одлучили су (?) да се прикупе средства за постављање мобилне (монтажне)цркве, које у Србији гради фирма Манчић гранит из Ниша.

Даље, у апелу се наводи и моле сви Слабињчани који су расути широм васељене да учествују у овом богоугодном дјелу на радост свих. Овај апел је за сваку похвалу и служи на ползу Српском народу.

Апел има одјека у међу Слабињчанима гдје год се налазе.

У чему је проблем ?. Неки парохијани са правом се питају шта ће бити са зидинама цркве Св. Петке, на којима су ранијих година започињани радови.

Избетониран је вијенац, озидан један дио звоника. И задњи потрес на Банији није нанео неко значајно оштећење. Постоји израђен пројекат за израду крова, предлог за бетонирање патоса у цркви за спречавање продора влаге у зидове и т.д.

Дакле, према томе требало би се извршити конзервација старог објекта па онда градити мобилну цркву.

За сада и од када је порушена црква Св.Петке та рушевина увјек привлачи знатан број вјерника гдје су обављани обреди.

Статистички рачунано од 2005 године до данас је у Слабињи преминуло преко 50 Слабињчана, православних парохијана. Редовним литургијским службама у Костајници и Дубици са понеким изостанком присуствује највише двоје (2) а понекад највише до (4) парохијана. С обзиром на старост Српског становништва, вијерника ће бити све мање. По томе не треба нову цркву градити. Међутим, цркву Св. Петке треба обновити. То је знак који је остао иза Слабињчана који су главом без обзира протјерани из Слабиње. Св.Петака је символ Српског вијековног постојања и увјек ће привлачити вјернике.

Сада ћу описати неке познате чињенице о градњи цркава у Слабињи. Слабињу су настањивали Срби православци и били су у заједничкој парохији са селом Утолицом. Имали су и заједничко гробње. Били су скоро на римском путу који је водио од Сиска према Дубици и даље. У Слабињи су Срби су били прије времана окупације Костајнице 1556. Г., од стране Турске царевине и формирање Мало влашког санџака (Славоније). Не зна се тачно када и гдје је подигнута прва црква брвнара. Пред крај 16 вијека Слабиња са неколико села добија статус Кнежије (Опћине) и именованог кнеза. Због заслуга у великом рату са Турцима, Слабињцима се Повељом из 1692. Г., додјељује земља која и данас катастарски покрива тај простор. Од тада Слабиња се насељава на данашњи пут, а велике породице између себе дијеле брда и поља. За прву цркву, за коју се претпоставља налазила се у Слабињском пољу (У близини Уријског пута недалеко од Уне). Данас се у траговима у првим катастарским листинама може наћи земљиште под називом црквина. Могуће је да је црква била посвећена Св.Петру. Увидом у географску карту из 1773.г., на данашњој порти цркве Св.Петке, налазила се црква Св. Илије, непознато је од када је посвећена Св. Петки. Сваког пролећа од цркве Св.Петке до мјеста гдје је у пољу била црква кретала је литија. Овај обичај је прекинут другим светским ратом, на том црквишту постојао је дрвени крст.

Парохијско звање у Слабињи основано је 1750.г. од Српске Православне Митрополије Карловачке. Међутим, Слабиња је и раније имала парохију, прије и у вријеме Турске владавине (око 132 године) од окупације Костајнице (1556) до ослобођења, била је у саставу Дабро-босанске митрополије.

Идеја о подизању садашње зидане цркве покренута је прије 1819 године јер је те године поручен и израђен пројекат цркве Св.Петке у Слабињи од познатог пројектанта Батагелија. Оргинал пројекта се налази у Државном архиву Р.Хрватске. Архитекта Батагели пројектовао је доста објеката у Пули и Трсту. У то вријеме није лако било добити дозволу да се гради зидана црква. Требала су разна одобрења. Црква је подигнута средствима и радом Слабињских парохијана. Зна се из ког је каменолома допреман камен. Дуго се зидао храм. Креч, као везивни материјал печен је у Слабињским кречанама у којима је у то вријеме радила једна група Руских заробљеника који су заробљени негдје код Бородина од стране Француза. Послије су ови заробљеници стигли на параду у Париз. У вријеме подизања храма Св.Петке изгледа да је службовао Прота (Поп) Вукас који је дао допринос у уређењу Слабиње. Он је подигао чесму питке воде крај Слабињске цесте. Извор се зове Вукасовац, на чесми је био уклесан датум 1797-.. Тај камен са натписом уништили су насељеници после 2000. Г. у циљу брисања трагова.

Према подацима из 1905. год. : „одржаване су редовне Црквене скупштине. Предсједник скупштине је био М.Бијуковић, перовођа И.Стојисављевић, рачуни редовно закључени за протеклу годину. Инвентар се редовно води. Прорачун утврђен. Писарница и архиве уређене. Новац се чувао под тробрављем“.

Свештеник у то доба био је Јово Муждека из Слабиње. У извјештају се наводи да црква сазидна у византијском стилу и да има једну комуналну школу. У Слабињи има 230 кућа, 987 душа, м. 500. ж. 487.

Мора се напоменути да је у то вријеме црква располага са солидним средствима и уз интерес давала је позајмице Слабињцима ради куповине земље. Терет је уписиван у земљишне књиге. Почетком Првог св.рата многи Слабињци су мобилизирани. Настала је немаштина, није било довољно хране, инфлација и др. Аустроугарској су недостајале сировине. Аустроугарској царевини нису се остваривали ратни планови. Што се тиче цркве Св.Петке по царевини крену акција да се скидају црквена звона и металне брава са кућа. Звона и браве су служиле као сировина за ратне потребе. У то вијеме Слабињска дјеца су пјевала „Царе Карло и царице Зита што ратујеш када немаш жита“.

По завршетку Првог свјетског рата, покрену Слабињци акцију да се набави ново звоно. Било је велико весеље (непозната година). Запрежна кола са звоном од Костајнице су вукла четири вола. Свака кућа дала је неки дар. Кум и дародавац звона био је Бујуковић (?) из Слабиње. Догађаји око цркве Св.Петке: обиљежавале су се разне светковине а уз остало водило се рачуна о стању цркве и парохијалног дома. Свештеник пред Други св. Рат био је И. Сјеница руски емигрант. Допринос у уређењу порте дао је и Слабињац Сартијан (?).

Пред сам устанак 1941 год.,тог дана пред црквом се нашли Слабињци подијељени у две групе, једни су били да се звони по договору да почиње устанак а други да се не звони и онда се похаташе за вратове и колијере. Како год да ураде неће бити добро.

Чуда око цркве Св.Петке: Дана 16.12.1943. у раним јутарњим часовима усташе са Баћинских кречана и околних мјеста опколе Слабињу и подигну народ да морају да се окупе код цркве Св.Петке ради обавјештења. Међутим, радило се о планираном покољу народа. Тог дана поклано је 96 душа, од тога око 50-теро дјесе старости од 1 до 14 година. Народ је на почетку окупљања био у цркви и око цркве. Покоља су се спасиле двије жене, једна на крову цркве, између крова и свода изнад олтара а друга је успјела да се спаси на звонику на једној греди. Ван цркве један дјечак загледан у црквени зид изненада се одважио и у два скока скочио у шипраг до црквене порте. По завршетку покоља једног усташу (по имену Шишо) посла командир да прегледа цркву и околину да види да није нетко остао у животу. У цркви је позивао да ако има некога да изађе. Нешто га одвратило да се пење на звоник али прошао крај живице и није приметио дјечака. Мали (Ј.З.) је касније казао да је усташа имао крваве очи и пјену око уста.

Апел за помоћ у обнови храма Свете Петке у Слабињи

Рушење цркве Св.Петке: Не зна се тачно када се то догодило. Једно објашњење је да су усташе минирале црквени свод и кров пред крај рата и да су грађевински материјал са нијемцима употребили за ојачање одбрамбене линије која се налазила на висовима изнад Слабиње. Друго објашњење о рушењу цркве је да су се нијемци и усташе утврдиле на цркви и торњу ради дејствовања по Слабињским пољима у великој дужини са концетрацијом ватре на понтонски мост који је постављен на Симића млиништу. За снаге Југословенске армије црква је тада била легалан циљ ради неутралисања непријатеља. Црква је остала без крова и торња. Али зидови су остали неоштећени.

Црквено звоно скинуто је у току 1944. г., и по непрецизном мишљењу парохијана, постављено је на католичку цркву у мјесту (Ј.) Прецизност за читаоца нема значаја. Одмах по завршетку рата вратио се у Дубицу предратни православни свештеник Стојан Савић, преузео је одмах парохију у Слабињи и Живаји и др. Држао је вјеронаук у Дубичкој школи.

Обнова цркве Св. Петке: Први разговори почели су одмах по завршетку Другог св.рата. Послије дугих расправа а након добивеног грађевинског материјала за поправку цркве Слабињци су били у дилеми, поправка цркве или подизања мјесног дома. Већина Слабињчана била је да се прво изгради дом па онда црква. У вези са тим сачињен је уговор 01.08.1948. године између Црквене општине Слабиње и Мјесног народног одбора Слабиње. Црквена општина Слабиње препустила је свој грађевински материјал са цркве за изградњу дома, а Мјесни одбор Слабиње, обавезао се повратити црквеној управи наведени материјал у цијелости са народом села Слабиње. Тај договор није испоштован, дом није сазидан а црква није поправљена. И даље је покретано питање обнове цркве Св. Петке али био је слаб одзив Слабињчана. Агилни свештеник из Дубице Симо Кличковић надлежан са парохију Слабињску 04.06.1984. године, подноси захтјев опћинском комитету за привреду Опћине Костајница и добива Дозволу за адаптацију цркве св.Петке у Слабињи. Опћински Комитет за привреду доноси дозволу за радове с обзиром да се радови не сматрају градњом нити реконстукцијом да се може извршити израда кровне конструкције, поправка хоризонталног серклажа, лименог крова и дио торња који је неопходан. Међутим, исти опћински комитет, грађевинско урбанистички инспектор 28.08.1984. доноси рјешење о обустави радова јер је „инвеститор“ извршио чишћење шута у објекту, око објекта покошена је трава те чишћење комплетног градилишта, посјечено дрвеће у цркви и изградња торња.

На обнови Св. Петке учетвовала је и група акционара из Белгије , верници ркт. Цркве, студенти стигли су у Слабињу 06.08.1984. који су уредно пријављени код СУП-а у Костајници. Кличковић је ангажовао и мајсторе из Слабиње. Како који ради један дан сутра не долази на посао. Људи су се оправдавали да не желе имати проблема. Појавила се једна група Слабињских мјештана који су застрашивали људе и пријетили да не смију радити на цркви. Сеоске кабадахије ( Љ.Г. М.И. Л.Б. и др.) су пријетиле да нитко не смије радити на цркви нити давати храну. Тако су малтретирали неког Стаменка. По почетку извођења радова на цркви, у Слабињи је сазван састанак свих политичких структура и донели су закључке како и на који начин треба ометати рад на цркви. Велики дио Слабињаца био је за градњу а један дио неутралан.

Тко су Фландријци: Фландрија је покрајина у Белгији, а активисти су студенти из те покрајине, они су били чланови католичке хуманитарне установе, који преко љета помажу у изградњи домова за старе, домова за лијечење наркомана, алкохоличара као и обнови цркава. Прије непријатних догађаја у Слабињи, неколико година раније били су ангажовани на поправкама католичких цркава по Лици, уређењем порти прекривањем објеката и др.

Један од руководиоца студентских екипа обратио се Епископу и питао гдје би могли дати своју помоћ Српској православној цркви. Епископ их је упутио у Слабињу да тамо помогну. У Слабињи су доживјели малтретирање. Међутим, то није било прво малтретирање јер су раније слично малтретирање и непријатности имали кад су се појавили на градилишту Православне цркве у мјесту Радучу (Лика ?).

Дакле, нигдје није било проблема када су радили на католичким црквама и то дуги низ година.

Након почетка радова на цркви Св.Петке у Слабињи и поред забране, настављени су радови али без мајстора. Једног дана појаве се из СУП-а Костајница милиција, и у две туре пребаци студенте у СУП на разговор, који је трајао око два и по сата. Студенти су имали уредну пријаву код милиције од доласка у Слабињу.

Свој боравак и рад на цркви, студенти су закључили су са даном 24.8.1984.

Интересантно је поменути да је дошло до размјене писама између Епископа и Предсједника скупштине опћине Костајница. Епископ је појаснио и навео шта се дешавало око започињања радова на цркви а Предсједник СО Костајница објашњавао је, да рјешење којим су одобрени радови, издао приправник који је неупућен у посао те се исто морало поништити и забранити радове до доношења другог рјешења. Друго, зашто је требало ангажовати хуманитарце кад ми можемо ријешити све преблеме. Предсједник СО Костајница, Србљанин Драган по имену даље се обрушио на Фландријце и одбацио да је било каквог малтретирања студената. Студенти су на крају информативног разговора каже он, исказали задовољство разговором и пожељели његов наставак? Даље одбацио је било какве притиске и претње од Слабињаца према студентима и мајсторима те који су то мајстори и коме је прећено.

Кључни коментар на који се Србљанин није осврнуо је у вези Фландријаца који већ неколико године раде у СР Хрватској и уређују католичке цркве, а проблем настане у Радучи и Слабињи гдје су у питању православне цркве. Копије писама су упућене Републичкој комисији за односе са вјерским заједницама у Загребу.

Све у свему Србљанин, имао је право на незнање, требао је тражити рјешење за настали проблем. До тог времена 1983/84 у околини: обновљене су цркве у Костајници, Дубици, Кукурузарима и још неким мјестима а изостала је обнова цркава у Слабињи и Живаји. Имајући у виду сложне односе у РХ из које се од 1971 до 1984 иселило преко 120.000 Срба. Обнову цркава требале су добити приоритет.

Даље, поново се априла мјесеца 1991.г. покреће питање обнова цркве Св.Петке, и стим у вези формира се грађевински одбор за обнову Св.Петке у Слабињи. Као и одговор на одлуку Епархијског управног Одбора у вези плана буџета за 1991 .г. Међутим, почетком љета већ је било јасно да ће на Банији бити ратних сукоба. Те се становништво почело припремати за ратне догађаје и опет не почеше радови на цркви Св.Петка.

Ситуација се мало смирила, формирана је Република Српска Крајина у пуном капацитету и на ово подручје су упућене мировне снаге УН ради учвршћења мира до коначног политичког рјешења. Једна јединица Данског Батаљона запосједа порту цркве Св.Петке са намјером да на цркви постави осматрачницу према ријеци Уни и Босни. Парох Симо Кличковоћ и предсједник ЦО Слабиња и остали парохијани тражили да се одмах напусти црквени посјед јер се ту одржавају вјерски обреди. Иначе црквени објекти не могу се користити у војне сврхе. Тако се Слабињци ријеше Данаца. У Данској јединици био је и високи официр по презимену Бо. Ова јединица је касније стационирана у Дубици и ту је остала до 1995.г. Иначе официра Бо-а срео сам у Дубици 2006.г. и прозборили смо о неким догађајима на крају ратне катастрофе. Док ово пишем чујем да се налази у Бриселу у НАТО команди и да је промакнут у Генерала. Тко зна можда га пут на исток нанесе кроз Слабињу.

Срби из Слабиње и других крајева РСК су у злочиначкој војној акцији РХ уз помоћ САД 1995.г. протјерани са својих вјековних пребивалишта. Шта то има везе са Св. Петком. Има утолико што се војна сила РХ по доласку у Слабињу укопала у црквеној порти у пет бункера и поставила осматраче на цркви. Иначе по цијелој Слабињи војска се укопала и успоставила линију одбране према Уни и Босни, очекујући напад из РС. Доста активан у утвђивању линија био је, данас познати хрватски и европски политичар по имени Т. Пицула. Он је у пратњи Црних мамби (нека змијска бригада) разјурио Слабињске псе и мачке, али у једном случају понашао се хумано и са ланца одвезао кују поменутог Стаменка. Ипак, РХ је у мјесецу септембру 1995. Г. извршила напад на РС у ширини од Градишке до Новог. У тој акцији војска РХ нанела је патње цивилном становништву (дављење радника у ткачници у К. Дубици и многи други злочини) и између осталих убијен један држављанин РХ из Слабиње (С.Ђ.) чије је тијело бачено у Уну.

По окупирању Слабиње и Дубице док је још трајало ратно стање, кренуле су Пајсер бригаде и организавано пљачкале Слабињске куће а тако и у другим мјестима, приватну и друштвену имовину. У Дубици је био сабирни центар за краве (око 1.100 крава) као и складиштење пољопривредних машина и алата и др.

Све је то за неколико дана не трагом нестало.

Између осталог опљачкан је и парохијални дом Српске православне цркве у Дубици и покупљен грађевински материјал и алуминијски лим за кров Св.Петке у Слабињи, украдено је звоно (које се налазило у подруму) за цркву Св.Петку у Слабињи, донација Николе (или Душана) Поповића из Нијагара фалса или Род Ајленда, УСА. Успут да се не баци, покраден је и бакарни лим за кров цркве Св.Илије у Живаји. Поклон звоно Поповић Николе родом из Слабиње завршило је на једној католичкој цркви у мјесту (М.). Напомињен да су Поповићи, Слабињски добротвори сазидали и излили постамент за први споменик Николи Тесли у Нијагара фалсу.

Дакле, Св.Петка из Слабиње по трећи пут остаје без звона. Остало је непознато да ли је СПЦО пописала насталу штету на својој имовини и затражила надокнаду исте.

По ратним конвенцијама којих се ријетко тко придржава, окупатор који заузима територију обавезан је да се стара о реду на окупираном подручју. Једно је поразити противника а друго је обезбедити имовину ред и мир да нпр. криминалне групе и организоване Пајсер бригаде дејствују на том подручју. Поготово што је територија РСК била под заштитом Уједињених нација. Е ту је Бо заказао, а сада се припрема за слични посао.

Да не дужим, војска се повукла из Слабиње и почело је насељавање Слабиње са тзв. избјеглица из Босне, припадници католичке конфесије. Нитко их није прогонио, учествовали су у рату. Циљ њиховог распоређивања био је да се Слабињци спријече у повратку, јер су они наводно чекали одговарајући смјештај. Њихова обавеза је била да заузму српску имовину и није било обавезно да ту станују. Након десет година у посједу имовине исту могу продати и т.д. Шта они имају везе са Св.Петком. Насељеници иако су хришћански вјерници, нетко их напути да у порти цркве Св.Петке направе депонију комуналног отпада. Војска РХ прије тога није санирала дио порте гдје су били бункери. Опште урвине око цркве. Повратком нешто Слабињаца 2005/6 покренута акција да се изврши санација порте и упућена петиција неколицине Слабињаца опћини у Дубици, да се комунални отпад услони. Опћина пошаље комуналне раднике камион и багер на Велику Госпојину имајући у виду да се ради о великом празнику посвећеном православној светитељки, очекујући да Слабињци одбију да се тај дан ради. Један Слабињац се консултурје са о. Шарцем, он каже нека се ради. Али има нека сила, чим су са багером захватили отпад лопатом, пуче велика гума на багеру. Кажемо Асиму то вам уради Св.Петка. Што би рекли десио се символ. Процјењује се да је очишћено око 150 кубика комуналног отпада. Један аглини Слабињац уз кондицију, замоли раднике, кад већ имају стројеве до очисте улаз на Слабињском гробљу јер су и тамо набацали комунални отпад, па је био отежан улаз на гробље. Пракса загађења објеката била је и у другим мјестима.

Наредних година, а након замирања духовног живота у Слабињи, ангажовањем појединих Слабињаца : Вукеља,Симића, Ицитовића, Њежића и других обнови се духовни живот Слабињаца и све везано око Слабињске светиње. Служене су молитве, молебани, налаган бадњак и кренуло је својим током и увјек је било вјерника. Само неколико вјерника одржавало је порту и цркву.

Око цркве Св.Петке описани су догађаји који имају везе са људима који су живјели и били привржени Светици и заштитници Слабиње. Понеким женама, како легенда каже услишене су молитве. Има и један а можда и више за које не знамо да су снови везани са овом заштитницом Слабиње. Тако се десило да два млада Слабињца крену својим животним путем и сретни се након много година. Нормално у разговору увијек се помене Слабиња и Слабињци и испостави се два да су оба сањала идентичне снове о Св. Петки у вези се неком важном црквеном оставом. По опису ради се о разлици од три метра а то само један зна. Тако ће то остати док се не стекну услови да се то провјери. Тко зна шта су сањали други Слабињци.

За феномен прекогнитивних или пророчких снова, постоје сигурно анализе озбиљних психоаналитичара и ништа не постоји над наравно него не свјесно и свјесно. У сваком случају Св. Петка има утицај на духовни живот. Да не би шта погрешио закључићу овај опис снова.

Закључно, вратимо се на почетак овог осврта у којем су описани приједлози и молбе за набавку мобилне цркве. Исказујем моје увјерење, а то је мишљење многих парохијана да се треба обновити стара црква, у почетку да се заштите зидине а послије када се стекну услови наставити са даљим радовима. Мобилна црква је новотарија која не приличи нашем свјето назору и говори о духу и наметнутој идеји. Та мобилна ствар, пошто је мобилна могла би се лако премјестити. Само слијепац не види да ћемо бити окупирани од стране новог становништва које има другу конфесионалну оријентацију које се не одриче и упорно проводи.

Обновимо цркву Св.Петке у Слабињи и обновимо себе. Бит ће те задовољни да сте учествовали у том потхвату. Слабињци помозите и вратите се својој Св. Петки она ће вас сигурно примити и наручје своје.

Драги читаоци у колико сте задовољни са описом, налазите се на добром мјесту. Читајте на Банија Онлине. Бит ће тога још.

Забиљежио на Никољдан 2025.
Миле Крајишник

Преузето са: Банија онлајн