Вече Гламочана – традиција која спаја

У ресторану Језеро у Београду 26. септембра одржано је традиционално Гламочко вече у организацији Удружењу Гламочана из Београда. Како кажу организатори ово је повратак кући, бар на трен. Ове вечери Гламоч није далеко, него је у погледима, пјесми, у акценту и причама које сви знају и у срцима која куцају исто ма гдје да су.

Наздравили су овом приликом за оне који су у завичају, али и за оне који нису са њима, а указали су им част и минтом ћутања јер их са поносом носе у срцу.

Наздрaвили су и за Гламоч и за сва она јутра обасјана маглом , за вечерње вјетрове и звук фруле с брда.

Предсједник Удружења Гламочана из Београда Александар Радивојша захвалио се свима који су дошли, посебно Гламочанима који су дошли из завичаја, Гламоча.

– Захвалио бих се и свим Гламочанима који су донирали средства за одржавање ове вечери, као и онима који су донирали награде за томболу. Желим вам свима да се лијепо проведете и да ово вече запамтите по одличном дружењу и атмосфери.

Радивојша је поздравио народног посланика Миодрага Линту и предсједницу Савеза крајишких удружења Ранку Срдић Милић.

Народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта рекао је да се ових недјеља и мјесеци навршава 30 година како је српски народ са подручја западне Крајине доживио трагедију и катастрофу.

– Са подручја општине Гламоч и осталих 12 западнокрајишких општина од краја јула 1992. до почетка октобра 1995. протјерано је 150.000 Срба, а више од 2.000 је страдалих или се воде као нестали. Трагична је чињеница да за ове смишљене злочине против нашег народа нико није одговарао. Без обзира на ову трагедију, наш народ је показао снагу, истрајност и посвећеност и један дио се прогнаних Срба вратио у Гламоч. Они чувају идентитет на том подручју, али се суочавају са бројним проблемима и треба да им се помогне да опстану на својим вијековним огњиштима.

Присутнима се обратио и начелник Општине Гламоч Небојша Радивојша.

– Нас Гламочана има по свим континентима, али хвала Богу има нас још и у Гламочу. Најбољи доказ за то је да смо и даље већина, и даље држимо власт имамо и културно-умјетничко друштво и у то име вам се захваљујем што сте нашли за сходно да и њих позовете. Ово путовање у Београд они доживљавају као малу екскурзију на којој могу боље да упознају нашу матицу и Београд. На овим вечерима се упознајемо међусобно и битно је да одржимо контакт, јер једни другима увијек можемо затребати.

Небојша Радивојша је позвао све Гламочане и пријатеље Гламоча да буду гости на Данима гламочког кромпира који ће се одржати 25. октобра.

Присутни су били и представници Удружења Гламочана из Бањалуке и Удружења Гламочана из Новог Сада, такође свешетеници Срђан Белензада, који службује у Гламочу и Слободан Кљајић који некада службовао у Гламочу, а данас је парох у једном војвођанском мјесту.

Наступило је Културно- умјетничко друштво Будућност из Гламоча које је заиста амбасадор свог краја, са гламочким колом, Играма из Понишавља, а и вокални солиста Марија Белизада представила се једном пјесмом.

Организатори су организовали и богату томболу уз помоћ донатора: Беохемик власника Ратка Чолића, Стотекс власнице Стоје Меселџија, Биромат (фирма покојног Слободана Вујаковића Дугог), књиге Издавачке куће ЈРЈ Мише Нинковића, поклон пакети кафе Моја ташта не пије свашта Александра Џалете, ПВЦ прозори фирме Алмонт Смиљана Џалете, ручак за двије особе ресторан Турист, фирма Екслкузив из Бањалуке и Гламочанин Никола Толимир донирали су 11 поклон пакета.

Пјесник Љутомир Рундић донирао је своје дјело Петрин бунар у два тома, а уједно је преузео и улогу водитеља.

Весеље је трајало до дубоко у ноћ у народни оркестар РТС-а под управом Синише Вићентијевића. Такође присутне је разгалила и пјесма Миленка Крндије и Жарка Ђукића, двојца познатијег под именом Прелџије.

Микрофона се латио и Младен Јовичић.

Гламоч данас припада Федерацији БиХ, а познат је наравно по гламочком глувом колу и гламочком кромпиру, али и по још многочему као што су рјечица Врба која тече узбрдо, по каменом стећку који „лежи на три пиљка“ и тежи око три тоне, по тврђави Табији која је постала културно наслијеђе од значаја за БиХ, такође за Гламочане је значајан и њихов посљедњи кнез Пријан.