ВИШЊИЋЕВ ВИЈЕНАЦ ЗА ЖИВОТНО ДЈЕЛО: Величанствени јубилеј Славка Јекнића у Београду
Синоћ, 26. марта, у београдском Театру 78 одржано је Велико гусларско вече – Јубилеј 45 година стваралаштва народног гуслара Славка Јекнића и 25 година постојања Друштва гуслара „Филип Вишњић“.
У програму су учествовали гуслари: Славко Јекнић, Миломир Миљанић, Миломир Требјешанин, Никола Јекнић, Недељко Јеврић и Младен Јеврић. Вече је посебно украшено гласом Миљане Вулевић, најмлађе чланице Етно-групе „Дурмиторке“ из Београда.
Јубилеј је увеличан стиховима завичајног пјесника, Вукашина Станића, у чијим носталгичним стиховима опстају сјенке обрушене куће, шапат потока и мирис дрвећа из његовог завичајног ускочког краја. Женски црквени хор „Света Јелена Дечанска“, при Храму Светог Краља Стефана Дечанског, под руководством диригента Тијане Дејановић, изводио је „Оче наш“ и посебно импресивну пјесму „Заспо Јанко“.
Предсједник Савеза српских гуслара проф. др Саво Марковић, уручио је Славку Јекнићу, овом свечаном приликом, признање „Вишњићев вијенац“ за животно дјело у области гусала и епске поезије. У својој бесједи, професор Марковић се нарочито осврнуо на различите облике стваралаштва у којима се Јекнић огледао – од гусала и публицистике, до поезије и прозе. Поред изузетне гусларске каријере, Марковић је скренуо пажњу на Јекнићев роман „Дробњачки војвода“ и друга књижевна дјела која својим садржајем и бићем упућују на највеће вриједности из наше културно-историјске баштине.
Гусларско друштво „Филип Вишњић“ – Београд
Основано 2001. године са племенитим циљем очувања епског пјевања и гусларске традиције, ово друштво већ двије и по деценије представља један од најзначајнијих стубова српске епике.
Основали су га тадашњи предводници млађе генерације и врхунски мајстори струна попут Миломира Миљанића, Славка Јекнића и Властимира Бараћа.
Кроз деценије рада, чланови друштва су обављали највише функције у Савезу гуслара Србије и Савезу српских гуслара, истовремено учествујући у бројним хуманитарним акцијама и концертима широм српских земаља.
Данас удружење предводе народни гуслар Славко Јекнић, као предсједник, и секретар Миломир Требјешанин.
Друштво доживљава нову ренесансу својим недавним спортским и умјетничким успјесима: на Фестивалу гуслара Србије 2024. године освојили су прво мјесто у појединачној (Миломир Требјешанин) и екипној конкуренцији.
Овај низ настављен је и у 2025. години, када је Младен Јеврић постао првак Србије, док су Никола Јекнић и остали чланови осигурали екипно вицешампионско мјесто.
Уз доајене и шампионе попут Миљанића и Јекнића, друштво посебну пажњу поклања младим снагама — Јанку Војводићу, Бернеру Вукашину и Тамари Ристић — чији су квалитет и знање залог за будућност српске традиције у престоници.
Водитељ програма, Раде Црногорац, говорећи о двоструком јубилеју нагласио је да смо се окупили сабрани и једнодушни у идеји одржања народног духа.
„Можемо наслутити да вријеме није права линија, већ једна непрекинута спирала вјечног обнављања, враћања предачком епу као враћању душе у чистоту. Зато четврт вијека једног друштва није само прича о бројевима и годинама, колико о тренутку у којем је неко, негдје, осјетио да припада нечему вишем од себе.“
У 45 година стваралаштва Славка Јекнића стаје његов марљиви и истрајни гусларски и књижевни рад, једна људска упорност да остане и опстане на врелу српске традиције. Колико се трудио одржати гусле и перо у руци, толико је држао на уму Његошеву мисао да „прегаоцу Бог даје махове!“.
Биљешка о слављенику
Славко Јекнић, познати народни гуслар, пјесник и писац, рођен је 4. јануара 1962. године у Крњој Јели, општина Шавник. По образовању је дипломирани економиста, док је професионални радни вијек провео у Министарству унутрашњих послова Републике Србије, гдје је пензионисан у чину пуковника полиције и главног полицијског савјетника.
Гуслањем и епским пјевањем бави се од најранијег дјетињства, настављајући богату породичну традицију оца Радослава – Пилете, стрица Милинка, ујака Микице Булатовића и прађеда Глигора Мучалице, који је пјевао на двору краља Николе. Ову традицију данас успјешно наставља и његов син Никола. Славко је прве наступе имао већ са четрнаест година, а током служења војног рока у Ријеци 1981. године наступао је у ТВ емисијама као члан војничког клуба. Након доласка на студије у Београд, постаје члан ГД „Вук Караџић“, а касније и предсједник ГД „Филип Вишњић“. Своју прву плочу за РТБ снимио је 1985. године, када је остварио и мању улогу у ТВ серији „Вук Караџић“. Његов умјетнички рад обухвата наступе у позоришним представама попут „Горског вијенца“ и „Буне на дахије“, као и редовно учешће на значајним манифестацијама као што су Вуков сабор, Вишњићеви дани и Опленачка берба.
Звање народног гуслара стекао је 1996. године, а тријумфовао је на Фестивалу гуслара Србије 2000. те на Савезном фестивалу српских гуслара 2008. године. До сада је објавио преко 50 звучних издања и снимио више од 100 епских пјесама. Као педагог, радио је у Музичкој школи „Мокрањац“ на одсјеку за гусле и епско пјевање, а обављао је и дужност предсједника Савеза српских гуслара. У домену књижевности, објавио је романе „Снови и синови Илије Ћирова“ (1997), „Крст Глигора Мучалице“ (2000), „Родослов здувача“ (2014) и „Дробњачки војвода“ (2025), књигу приповијетки „Планинске тајне“ (2008), те бројне збирке поезије: „Шапат ускочких трава“ (2002), „Посвета братству Јекнића“ (2003), „Слободарска здравица“ (2005), „Мелодије срца“ (2008), „Горштачки кодекс части“ (2014), „Господар ријечи“ (2020) и „Јуначки поменик“ (2022). Посебну пажњу јавности привукло је његово дјело „Гусле наше свете“ (2017), својеврсна ода епској поезији. Приредио је и двије збирке свог оца Радослава: „У вихору живота“ и „Снови горштака“.
Члан је Српске књижевне задруге и Клуба писаца „Чукарица“, а његови радови заступљени су у бројним стручним часописима и зборницима. Поред књижевног и гусларског рада, Славко је учесник документарних филмова „Црна Гора – Међа истине и лажи“ и „Књаз Данило и Кадићи“, као и истоимене епске поеме. Активно је доприносио заједници као предсједник Удружења Дурмитораца и Удружења Ускока „Боан“ у Београду, те кроз бројне хуманитарне акције широм Србије, Црне Горе и Републике Српске. Живи и ствара у Београду.
На концу програма, након изузетних гусларских наступа, публици се обратио народни гуслар Славко Јекнић, изразивши дирљиве ријечи захвалности и поноса што су његове три унуке дошле на јубилеј да подрже свог дједа.
Текст: Раде Црногорац
Фото: Слободна Херцеговина
