За Илиндан у В. Попини отворена Библиотека и организовани турнир у боћању и крос

Илиндан у Великој Попини је један од највећих и најзначајнијих сеоских и црквених празника. Село Велика Попина, смештено у Лици (општина Грачац), одувек је било познато по свом светитељу заштитнику – Светом пророку Илији, коме је посвећена и сеоска црква.

Илиндан је дан када се мjештани, расељени Попињци и гости из других крајева окупљају око светиње и у заједници.

Најпре се одржава свечана литургија у храму Светог пророка Илије, а затим и литија кроз село.

Илиндан у Великој Попини постаје прилика да село оживи, али и да млади осјете дух завичаја.

Живот у Великој Попини је, као и у многим личким селима није као некада што је био, али се за Илиндан људи враћају у завичај, тако да овај празник има снажан идентитетски и саборни карактер.

Попињци се окупљају на манифестацији Попињско прело, гдје наступају културно-умјетничка друштва из Лике и Далмације, која дјелују у саставу СКД „Просвјета“. Учествују и пјесници и рецитатори,а прело им служи и за додјелу захвалница и признања заслужним појединцима и институцијама.

Отворено је 12. личко првенство у бућању у Великој Попини. Пријављене су четири екипе: Врпоље, Новаковићи, Зубери – орлови и Тесла – Панчево.

Прво мјесто освојила је екипа Зубери – Орлови (Бошко Грубишић, Милан Стојсављевић и Небојша Новаковић)

Првопласирана екипа је добила пехар, медаље и награду спонзора Bayer (мајица, качкет, хемијска и упаљач).

Друго мјесто освојила је екипа Врпоље (Жељко Грубишић, Бошко Стојсављевић и Драган Шепа) и освојили су пехар и медаље као и качкет фирме Bayer.

Треће мјесто освојила је екипа Новаковићи (Душан Новаковић, Бранислав Новаковић и Милан Новаковић)

Четврто мјесто освојила је екипа Тесла из Панчева (Мићо Лукић, Бранислав Лукић и Душан Стојсављевић)

Најбољи бућач је Бошко Грубишић (1953.)

Поред бућања одржан је и крос 3500 метара кроз Попину. Сваком учеснику је обезбјеђена медаља, а крос су организовали Сава Лукић и Младен Новаковић.

На циљ је први стигао Ненад Лукић из Суботице.

Други је Миладин Гроздић из Новог Сада. Трећи Драган Дражић из Новог Сада, а четврта Мила Радусин из Новог Сада.

Трчала су и дјеца на 800 метара. Први је био Јанко Новаковић,  други Миланко Лабус из Оџака, трећа Нина Цолић из Пирота. Четврти Огњен Грозданић из Новог Сада и пети Петар Новаковић из Велике Попине.

До цркве на 150 метара трчали се петлићи. Први је Сергеј Дукић из Грачаца, Вукашин Гроздић из Новог Сада, трећи је Владимир Новаковић из Новог Сада и четврта Мила Цолић из Пирота.

Неколико дана прије Илиндана, 26. јула 2025. у Великој Попини обиљежена је десета годишњица дјеловања Удружења грађана Еко Чуваркућа. Ово удружење формирано је 2015. године и својим дјеловањем окупља Попињце у завичају и у дијаспори, као и њихове пријатеље широм свијета.

 

Тим поводом отворена је и Народна библиотека Бранко Ћопић у присуству мањег броја љубитеља књиге и представника јавног живота на овом подручју. Библиотека је настала као жеља очувања сјећања на најпревођенијег српског књижевника Бранка Ћопића, чија је мајка Соја рођена у Великој Попини и у њој провела своје дјетињство до 16. године живота, када се са породицом одселила у село Хашане у Босанској Крајини.

Свечаном отварању присуствовали су начелник опћине Грачац Горан Ђекић, представник Српског националног вијећа Рајка Рађеновић, представници Српске читаонице и књижнице из Вребца – Милан Драгосавац и Милорад Крајновић.

 

Уводну ријеч дао је Ђорђе Стојсављевић, иницијатор формирања библиотеке и предсједник Еко Чуваркуће. Он је истакао да је формирање библиотеке помогло Министарство културе Републике Србије и Опћина Грачац, на основу натјечаја на које је Еко Чуваркућа аплицирала својим пројектима.

Библиотека данас броји око 1700 књига, а за то су заслужни љубитељи књиге из Велике Попине, као и издавачке куће од којих су добијали донације нових издања, попут Архива Војводине, СКД Просвјета из Загреба, Градске библиотеке из Новог Сада и Вукове задужбине из Београда.

Библиотеку је отворила пјесникиња Јелена Стојсављевић из Новог Сада, поријеклом из Велике Попине. Она је истакла да је Бранко имао два завичаја, лички и босански и да је ликове за своја дјела нашао у својим сународницима осликавајући њихов горштачки карактер и душу која је имала истанчан осјећај за правду. Формирањем библиотеке кроз записе и књиге штите свој генетски код, јер је он најуже везан за ријеч, која бијеше на почетку.

Након отварања библиотеке приказана је презентација десетогодишњег рада удружења и пројеката који су до сада остварени. Присутни су се спонтано надовезали на презентацију и коментарисали нерјешена питања мјештана Велике Попине везана за инфраструктурна питања, попут неасфалтираних 5 км пута и неријешено адекватно питање водоснабдјевања, иако изнад села постоји 15 извора питке воде изузетног квалитета.

На крају су додјељене и захвалнице најистакнутијим члановима удружења и донаторима удружења и књига за библиотеку. Нису остале неспоменуте и двије акције које су иницирали чланови Чуваркуће, а помогли мјештани Велике Попине широм свијета. Асфалтирано је 120 метара пута до Храма Светог Пророка Илије средствима Жељка Јованића из САД-а и по први пут је очишћено гробље од дрвећа и грмова прилозима Попињаца. Дружење је настављено закуском у пријатељској атмосфери у просторијама друштваног дома у Великој Попини.

Новинарка Српског кола

Драгана Бокун

ФОТО: Бошко Стојсављевић и Сава Лукић