Залазје 33 године послије свирепог злочина: Породице убијених Срба траже правду

Служењем парастоса и полагањем вијенаца на спомен-плочи на Залазју код Сребренице, али и на другим стратиштима, обиљежена је 33. годишњица страдања Срба овог краја, које су на најсвирепији начин убили припадници такозване Армије БиХ.

Само на Петровдан 1992. године муслиманске оружане формације под командом Насера Орића убиле су 69 мјештана села Сасе, Залазје и Биљача.

Напад на Залазје изведен је мучки. Муслимани из Сребренице, припадници 28. дивизије тзв. Армије БиХ, упали су у село у пет ујутро, убили све што су стигли, а 23 мјештана одвели у сребреничке затворе, свједоче преживјели.

Драгица Лазаревић је на Петровдан остала без мужа Момира и браће Бранка и Петка, који су заробљени на Залазју. Данас пита – да ли је ратни злочин убити заробљенике?

– Браћу су ми заробили и стрељали су их касније. Послије 20 година добила сам их, брата смо сахранили без главе, били су на смећу… Насер Орић је за све крив, а ослободише га, он је њих заробио – каже Лазаревићева.

Десанки Драгичевић убијен је муж испред породичне куће.

– Колико је жена и дјеце убијено, али за то се нико не брине… Шта ћемо ми, своје оплакујемо – каже Драгичевићева.

Породице убијених траже правду, јер нико није процесуиран, а камоли осуђен за убиства заробљеника. Кажу да то довољно говори о томе какво је правосуђе и какав је однос према српском народу.

– Поразно је да су муслимани за злочине у цијелом Подрињу добили само 29 година. То говори да су наше жртве жртве другог реда. Док год судови не буду гледали жртве исто, овдје нема помирења – истиче Бранимир Којић, предсједник Организације породица заробљених, несталих и погинулих Срба Сребренице.

Начелник Сребренице Милош Вучић каже да је ово тужан дан за српски народ у Сребреници и да су Петровдани тужни већ 33 године, јер не престаје бол и туга за погинулима који су бранили свој народ и Републику Српску.

– Додатна бол је што нико није процесуиран, а камоли осуђен за убиства заробљеника који су били живи. То говори какво је правосуђе и какав је однос према српском народу – нагласио је Вучић.

Ни данас на Залазју није било страних делегација да положе вијенце на хумке српских жртава и одају им почаст.

Сенатор Српске Александар Вулин каже да су Срби и послије више од 30 година како је покушано затирање српског народа у Подрињу и даље сами.

– Ево и данас смо сами са својом тугом и својим мртвима, и зато сада, на овом мјесту, вам кажем – свакоме поштовање, свакоме саучешће, али никоме бол. Како они према нашим мртвима и нашем болу тако ми према њиховим мртвима и њиховом болу. Поштовање за поштовање, бол за бол. Наше ране нас највише боле, а туђе ћемо мјерити по томе како они мјере наше ране. Како они према успомени на наше мртве тако и ми према успомени на њихове. Сваком поштовање али бол за бол, образ за образ – рекао је Вулин.

Породице пријатељи и представници организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата обишли су српска стратишта у Братунцу, Загонима, Сасама и Биљачи и одали помен за 3.267 убијених Срба.

Уз регионални пут Братунац-Поточари – Сребреница постављене су и фотографије више од 600 убијених српских цивила и војника из средњег Подриња убијених и погинулих у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату у БиХ.

Настављајући систематско планско етничко чишћење српских простора започето у априлу, бројне муслиманске снаге из Сребренице, под командом Насера Орића су 12. јула 1992. године упале у више српских села у сребреничкој и братуначкој општини убијајући, пљачкајући и палећи све што су стигле.

За ове, као и за многе друге масовне злочине почињене над Србима из Сребренице и средњег Подриња још нико није одговарао.

Извор: РТРС