ЗАВЈЕТ СЛОБОДЕ, ВЈЕРЕ И НЕЗАБОРАВА – У цркви Светог Саве на Врачару одржан традиционални помен херојима Митровданских битака
У цркви Светог Саве на Врачару данас је, у организацији Удружења Невесињаца у Београду, служен парастос борцима Невесињске бригаде и свим јунацима који су у Митровданским биткама 1992. и 1994. године, као и у другим окршајима, положили своје животе у одбрани српског народа и Републике Српске.
Навршиле су се више од три деценије од Митровданских битака, када је Невесињска бригада, под командом храброг српског официрског кадра, зауставила и разбила надмоћније непријатељске снаге које су покушале да се из долине Неретве пробију према Невесињу и Источној Херцеговини.
Те битке, вођене у најтежим условима, постале су симбол отпора и војничке части, и свједочанство о снази једног народа који је у часу највеће опасности бранио не само своје домове, него и своје достојанство, своју историју и право на постојање.
Влада Републике Српске прогласила је ове битке догађајима од републичког значаја, док је Борачка организација Републике Српске Митровдан усвојила као своју крсну славу.
За саму општину Невесиње, као и за све Херцеговце, Митровдан је одавно више од датума у календару — то је празник слободе и симбол идентитета, дан када се народ окупља око заједничког памћења.
Молитвено сабрање и духовни завет
Парастос је већ по традицији служио отац Лазар Манигода, који је у својој надахнутој бесједи подсјетио да је молитва најузвишенији начин очувања духовне везе са онима који су положили живот за ближње.

— Молитва је нераскидива духовна веза између нас, које је Господ оставио да стојимо са воштаницама, и оних чије су душе на небесима. Нека Господ прими наше молитве за све борце који животе своје положише за крст часни и народ свој —рекао је отац Лазар.
Он је подсјетио да је вјера стуб српског опстанка, а љубав према ближњем и отаџбини — њен најчистији израз.
— Да нам вјера буде неразрушиви темељ нашег стајања и хода чврстог путем Христовим. Да љубав наша буде љубав истине живота нашег, љубав исповједања наше вјере и љубав која сабира, а не раздваја. Само тако ћемо остати народ који стоји уз крст, уз вјеру и уз своју слободу.
Историја као завет предака
У име организатора, сабранима се обратио Зоран Јањић, дугогодишњи предсједник Удружења Невесињаца у Београду и аутор монографије „Невесињска бригада у рату 1992-1995“.

Он је подсјетио и на чињеницу да су митровданске битке Невесињске бригаде из 1992. и 1994. године препознате као догађаји од изузетног значаја — и по својој величини и по свом значају — како за српски народ, тако и за Републику Српску. Управо зато се, казао је, оне сваке године обиљежавају на највишем државном нивоу.
—Ми са своје стране овим скромним поменом и сабрањем дајемо свој допринос, приносимо молитве нашим заштитницима и молимо се да Господ прими душе погинулих за крст часни и слободу златну у Царство свијетло, гдје нема бола, туге ни уздисаја.

Јањић је подсјетио да се ове године обиљежава и велики јубилеј — 150 година од Невесињске пушке, устанка Срба у Херцеговини, који је био један од најзначајнијих догађаја у нашој историји. Подсјетио је присутне да су се наши прађедови и преци тада борили за ослобођење и уједињење.
— Нажалост, послије три године тешке борбе нису постигли ни једно ни друго. Допринијели су паду великог Турског царства, али слободу нису дочекали – већ новог окупатора. Уједињење су дочекали тек четрдесет година касније, 1918. године, када су сви Срби живјели у једној држави.
Јањић је додао да су се Срби 1991. и 1992. године поново борили, овога пута за очување тог истог јединства.
— Вољом великих сила нисмо успјели да то у потпуности остваримо, али смо створили Републику Српску и у четворогодишњем рату је одбранили.

Пуковник је истакао да је кроз све вријеме, и за наше претке и за нас, главна водиља била једна ријеч — слобода.
— Нека та ријеч буде водиља и генерацијама које долазе послије нас. Нека пали јунаци митровданских битака и свих осталих бојева које је српски народ водио за своју слободу буду путоказ будућим генерацијама. Амин, Боже дај.
Чување завјета у времену заборава
Након парастоса, сабрани су се окупили у порти храма, гдје су евоцирали догађаје са ратишта и успомене на саборце који су остали на бранику отаџбине.
Митровдан у Невесињу и међу Невесињцима широм свијета остаје датум сабрања, поноса и духовног јединства. Он је подсјећање да је српска слобода рођена у молитви и очувана у страдању.
текст: Трифко Ћоровић
Фотографије: Миле Шапић
Извор: Слободна Херцеговина