14. ГАТАЧКО СИЈЕЛО – Признање за СПКД „Просвјета“ Гацко и професора Радомира Вучковића

У свечаној сали хотела „Мајдан“, у суботу 7. фебруара 2026. године, пред око четири стотине окупљених, одржано је 14. Гатачко сијело – једно од најугледнијих и најпостојанијих завичајних сабрања Херцеговаца у српској пријестоници. Међу бројним херцеговачким сусретима у Београду, управо је ово сијело временом израсло у догађај који носи јасан идентитет, сажет у слогану који се изговара са посебним поносом – „Једно је Гатачко“.

Сабрање је, по традицији, започело молитвом „Оче наш“, коју су окупљени изговорили заједно са гатачким парохом Александром Гајићем. Благосиљајући скуп, отац Александар је пренио поздраве из завичаја и позвао земљаке да не прекидају везу са Гацком и Херцеговином.

У духу старе херцеговачке традиције, здравицу је подигао Славиша Беатовић, предсједник Удружења гуслара и епских пјесника „Тешан Подруговић“ из Гацка. Обраћајући се у форми народне здравице, Беатовић је поздравио домаћина, предсједника Клуба Гачана у Београду Слободана Бобана Драшковића.

– Ову чашу подижем у здравље нашега брата домаћина, који се потрудио да сабор учинио, софру поставио, браћу саставио… – казао је Беатовић, настављајући здравицу у духу епске и народне поетике, уз жеље за здравље, дуг вијек, братску слогу и сабирање „на сабору Гачанскоме, на дивану господскоме и мегдану јуначкоме“.

У име домаћина и Клуба Гачана у Београду, окупљенима се потом обратио потпредсједник Клуба Ранко Гојковић.

– Клуб Гачана у Београду, како неки у шали кажу КГБ, по сили својих могућности трудио се, и ако Бог да трудиће се и убудуће, да наше сијело не буде пука забава са добром вечером и пићем, него да има печат мисије – печат очувања српског идентитета и наших дивних обичаја – истакао је Гојковић, нагласивши да заштита културе и историјског сјећања данас није само хуманитарни, већ и одбрамбени задатак.

Осврћући се на активности између два сијела, Гојковић је посебно издвојио путовање делегације Клуба стазама гатачких слободара до Лијевче поља, гдје су се поклонили сенима припадника, како је нагласио, „посљедње монархистичке армије на планети, која је војевала под Христовим знамењима, борећи се против њемачких, усташких и партизанских богоборачких армија, док су их из ваздуха бомбардовали лажни савезници“. Посебно је поздравио Ведрана Сабљића, домаћина на том поклоничком путу, који је на Гатачко сијело стигао из Бањалуке.

У наставку обраћања, Гојковић је подсјетио да су Клуб између два сијела напустила двојица дугогодишњих чланова и оснивача – Славко Мучибабић и Војо Манојловић, упутивши молитву за покој њихових душа и нагласивши да њихов допринос раду Клуба остаје трајно уписан у његову историју.

Гојковић је подсјетио и на значајан јубилеј – обиљежавање тридесет година од смрти љекара др Сава Бумбића који је у ратном периоду од 1992. до 1995. године дао немјерљив допринос збрињавању рањеника у Херцеговини и оснивању ратне болнице у Невесињу. Подсјетио је да је др Бумбић 1996. године одликован Медаљом заслуга за народ и Орденом „Крст милосрђа“, те да је, на иницијативу Клуба Гачана и тадашњег предсједника Видака Ковачевића, Дом здравља у Гацку понио његово име, а Клуб донирао спомен-бисту овом истакнутом хуманисти.

Позивајући се на ријечи владике Николаја Велимировића о Херцеговини као земљи „ни сиромашнијој, ни богатијој у карактерима“, као и на стих Алексе Шантића – „мене све ране мога рода боле“ – Гојковић је истакао да те мисли не смију бити повод за гордост, него за смирено преиспитивање сопствене одговорности.

Наводећи и ријечи Милоша Црњанског о Херцеговини као коријену српског језика и обичаја, упозорио је да држава без духовног ослонца постаје празан механизам и да побједа није у стицању материјалног, већ у очувању смисла, традиције и вриједности.

Посебну пажњу окупљених изазвао је долазак гостију из Гацка. Срдачно је поздрављен је замјеник начелника Општине Гацко Александар Ћеранић.

Он је окупљене поздравио у своје лично име, као и у име начелника Општине Гацко Вукоте Говедарице, који због оправданих разлога није био у прилици да присуствује овом догађају.

– Да са овог сабора понесемо лијепе успомене и сјећање, сви ми окупљени око Светосавске Херцеговине и нашег вољеног Гацка – поручио је Ћеранић, изразивши наду да ће Клуб Гачана и у 2026. години наставити да ради одговорно и на добробит цјелокупне заједнице, као што је то чинио и до сада.

Посебно је захвалио свима који су учествовали у хуманитарној вечери за завршетак изградње Храма Свете Тројице у Гацку, као и свима који су током претходних година на било који начин помогли завичај и цркву.

– Велика им хвала, нека Господ Бог надокнади колико зна и умије – казао је Ћеранић, подсјетивши да је Београд одувијек био мјесто сусрета Гачана и Херцеговаца, као и да су многи становници Гацка управо у Србији нашли свој дом.

Чувајући ону исконску Херцеговину и родни Улог у својим стиховима пјесник Ђорђо Сладоје је за ову прилику издвојио пјесме надахнуте заборављеним патријархалним вриједностима.

www.instagram.com/slobodnahercegovina/reel/DUd9ou7DKe8

Највише признање Клуба Гачана у Београду Повеља Светог Петра Зимоњићадодијељена је Српском просвјетном и културном друштву „Просвјета“. Ово друштво основано је 1902. године, да би током прве половине двадесетог вијека, по значају и утицају, била одмах иза Српске православне цркве. Њени чланови били су и многи знаменити Херцеговци – Перо Слијепчевић, Алекса Шантић, Јован Дучић, као и бројни други српски ствараоци, научници и умјетници.

Повељу је уручила потпредсједница Клуба Гачана, проф. др Јадранка Милошевић, дугогодишњем предсједнику „Просвјете“ Радомиру Вучковићу.

Поред тога, Клуб Гачана је Вучковића наградио и Благодарјем за свој посвећен рад не само у Просвјети, већ и као аутор култног серијала Земљом Херцеговом у коме је снимао репортаже о људима и опустјелим херцеговачким селима.

Вучковић је изразио велику захвалност Клубу Гачана што је његов рад препознат као вриједан.

– Веома сам поносан на десетак година и којем сам водио одбор Просвјете у Гацку. У том периоду у Гацку је боравило више од 300 историчара из разних земаља – од Русије, Бјелорусије, Грчке, Румуније, Аустрије, Италије и свих српских простора.

Вучковић је нагласио да је водећи „Просвјету“ имао велику подршку тадашњег начелника Општине Гацко Милана Радмиловића. Такође, изразио је велику захвалност Драгутину Драгу Паповићу за подршку приликом покретања серијала „Земљом Херцеговом“ .

– Тај пројекат је настао из културних, а не политичких побуда. Ходајући Старом Херцеговином циљ је на дјелу показати да је ријеч о једном народу који носи исту ношњу, говори истим језиком и пише истим писмом. Ту мисију ћемо наставити.

 

Дародавци стипендија били су фирма „Инорекс“, у власништву Богдана Зеленовића, као и др Мишо Кошутић, који је награде студентима уручио лично.

У склопу програма Културно-умјетничко друштво „Димитрије Котуровић“ извело је Краљево коло, а публика је имала прилику да чује и актуелног првака Савеза гуслара Републике Српске Војина Тепавчевића.

Као и сваке године, са програмом је наступила и изворна група „Тешан Подруговић“, која је својим аутентичним изразом подсјетила на дубоке коријене херцеговачког пјевања и његову непролазну снагу.

 

Поетску ноту вечери дао је пјесник Сретен Видаковић.

Већ по традицији за забавни дио програма био је задужен Богољуб Бошковић и „Боле бенд“ из Нове Гајдобре који је и овога пута оправдао углед по којем су сијела Гачана већ годинама препознатљива као мјесто добре музике, дружења и искрене радости.

 

Богата томбола

На крају програма уприличена је и томбола, у оквиру које су најсрећнији учесници добили бројне награде: књигу „Древни народ Срби“ аутора Радована Драгића, спа-третман за двије особе у „Еликсир велнес центру“ у Новој Пазови, књигу „Земљом Херцеговом“ аутора Радомира Вучковића, књигу „Витезови Карађорђеве звијезде ЈВуО 1941–1945“ аутора Дејана Ђерића, дар Југослава Шуковића, књигу „Саборник српских манастира“, дар Драгана Авдаловића, херцеговачки пршут предузећа „Антикорозија“ из Гацка, дар Драга Пaповића, вечеру за двије особе у ресторану „Стара српска кућа“, дар Милете Кекића, викенд за двије особе на Златибору у хотелу „Златибор Хилс Стар“, дар Александра Старовића, икону Светог Василија Острошког, дар Мира Станишића, икону – триптих Светог Саве, дар компаније „Ихтис“, као и гусле, дар Општине Гацко.

 

Међу званичницима били су замјеник начелника Општине Гацко Александар Ћеранић, предсједник Скупштине општине Гацко Синиша Мандић, као и народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, предсједник Удружења добровољних давалаца Крви Миодраг Вуковић Хрго, предсједник удружења „Победник“ Мирослав Миро Станишић, представници Борачке организације Општине Гацко, као и представници Српског културног друштва „Просвјета“.

Свечаности су присуствовали и предсједници и представници братских завичајних удружења из Зрењанина, Вршца, Ковина, Новог Сада и Бањалуке, као и представници удружења Невесињаца, Требињаца, Љубињаца, Калиновчана и Мостараца у Београду.

Симболичном наградом обиљежено је присуство најмлађег члана Клуба, двоипогодишњег Момира Ковачевића, коме је упућена порука да представља будућност Клуба, уз искрене жеље за здравље, напредак и срећан живот.

Овогодишње Гатачко сијело остаће упамћено и по најмлађем сијелџији у историји херцеговачких саборовања – петомјесечном Алекси Јанићу, који је на сабрање дошао у пратњи оца Ђорђа и мајке Саре, рођене Мандић.

Програм је водио Урош Марковић, новинар и водитељ изразите професионалне сигурности и мјере у јавном наступу. Његов начин вођења програма наставља препознатљиву традицију породице Марковић, која је током деценија дала значајан допринос обликовању гатачких вечери као свечаних догађаја високог културног стандарда. Тај континуитет допринио је и стварању слогана истакнутог на почетку текста – „Једно је гатачко“, као симбола постојаности, мјере и препознатљивог херцеговачког духа ових сабрања.

ТЕКСТ И ФОТОГРАФИЈЕ: Трифко Ћоровић

Извор: Слободна Херцеговина