7. КАЛИНОВАЧКО СИЈЕЛО У БЕОГРАДУ: Срцем уз генерала Ратка Младића и родни крај
-
У препознатљивом духу заједништва и завичајне топлине, у београдском ресторану „Мајдан“ у суботу, 18. октобра 2025. године, одржано је традиционално седмо сијело Калиновчана, које је окупило готово двјеста људи из свих крајева Србије и Републике Српске.
Вече је, као и увијек, започело молитвом и благословом који је дао прота Милорад Остојић — свештеник који је у најтежим годинама националне историје служио у Калиновику, гдје је 1969. године започео своју свештеничку службу.

У краткој, надахнутој бесједи, прота Остојић подсјетио је присутне да „нам треба саборност, љубав и слога у срцима нашим, да дијелимо љубав овдје и кад дођемо кући својим комшијама и свима“.
Поздрав домаћина – пуковника Спасоја Ђога
У свечаној атмосфери, гости су поздравили домаћина сијела и предсједника Завичајног удружења Калиновчана у Београду, пуковника и пилота у пензији Спасоја Ђога — некадашњег пилота ЈНА и ВРС из 1995. године, који је, симболично речено, „ногом нагазио“ француски бомбардер „Мираж 2000“, оборен приликом отпора НАТО агресији на Републику Српску. Његово име с поносом се повезује са храброшћу и посвећеношћу, како у служби отаџбини, тако и у очувању завичајне традиције.

— Какви смо, такви смо — ни већег простора ни мање становника, али нит више добријех, нит познатијих људи. Да Калиновик српству ништа није подарио осим генерала Младића и неумрлог пјесника Рајка Петрова Нога, не би било мало — поручио је Ђого.
Он је подсјетио да се Калиновчани већ седми пут окупљају под слоганом „Завичају, ми те остављамо, ал’ те никад не заборављамо“, који је осмислио покојни легендарни пуковник Миленко Лаловић Заврата.
Захвалио је свима који су дошли, од најстаријих до најмлађих, нагласивши да управо млади представљају мост који ће пренијети љубав према завичају на нове нараштаје.
Калиновик чине сви они који га носе у срцу!
Скуп је, у име локалне заједнице, поздравио предсједник Скупштине општине Калиновик Драган Ждрале, који је у надахнутом обраћању истакао снагу завичајних веза које, како је рекао, ни вријеме ни даљина не могу ослабити.

— Ово наше окупљање није само пуки скуп земљака, већ доказ да наше везе са родним крајем, са нашим људима и коријенима, не блиједе ни под теретом времена ни под утицајем даљине. Калиновик је мала, али јуначка општина, а сви ми који га носимо у себи имамо храбро и велико срце које вечерас куца у истом ритму — поручио је Ждрале.
Он је позвао окупљене да никада не забораве завичај и да, кад год им прилике дозволе, посјете свој родни крај.
— Калиновик не чине само они који у њему живе, већ и сви они који га носе у срцу!
Поруке слоге и јединства
Скуп је поздравио и Миодраг Линта, предсједник Савеза Срба из региона и народни посланик у Народној скупштини Србије, који је у свом обраћању подсјетио на значај очувања коријена, традиције и заједништва српског народа.
Он је нагласио да је у данашњим изазовним временима потребно више слоге, јединства и међусобног разумијевања, те да се сви проблеми требају рјешавати разговором и дијалогом, а не подјелама и тешким ријечима, јер, како је истакао, „непријатеља имамо довољно и у региону и у свијету“.

Своје излагање Линта је завршио снажном поруком подршке завичају и његовим јунацима, истичући понос и приврженост народу из кога потиче. Позвао је на јединство, очување достојанства и сјећање на славну прошлост Калиновика, Републике Српске и српског народа у цјелини.
Потом се обратио и народни посланик Милимир Вујадиновић, који је истакао да му је велика част што присуствује овом завичајном дружењу.
— Потегао сам из Суботице, више од двјеста километара, али не мислим на напор, већ на част што сам дошао међу своје људе — рекао је Вујадиновић.

Он је додао да, обављајући своју државну дужност, свакодневно настоји да помогне народу коме припада и да подржи везе између Србије и Републике Српске.
— За ту малу функцију коју обављам већ неколико година, трудим се сваког дана да учиним нешто, бар оно што је до мене, за свој народ — а прије свега за Републику Српску и Србију, колико је то могуће.
Подршка из завичаја
Током вечери скупу се придружио и начелник општине Калиновик Радомир Сладоје, који је позвао све присутне да се одазову предстојећим пријевременим изборима за предсједника Републике Српске, који ће се одржати 23. новембра.
Посебан тренутак вечери обиљежио је Бојан Боровчанин, који је својим стихом послао поруку генералу Ратку Младићу.

Пјесма је изазвала снажне емоције међу присутнима и подсјетила на вријеме страдања, али и на трајну захвалност према онима који су бранили свој народ.

Потом је, у духу старих времена, официр ВРС Радосав Бањанин одржао надахнуту здравицу, призивајући благослов на народ, завичај и вјеру.

ао представник Удружења Херцеговаца из Бањалуке, уручио је начелнику Сладоју повељу захвалности за подршку у раду тог завичајног удружења.
Бањанин је потом позвао ратне ветеране да развију барјак Прве гардијске моторизоване бригаде како би био прочитан и телеграм подршке упућен генералу Младићу.

Богат програм

У културно-умјетничком дијелу програма наступио је КУД „Корени“ из Београда.

Сијело су пјесмом обојиле мушка пјевачка група „Загорани“ из Калиновика и женска група „Наш осмех“ из Сечња и Лазарева, чије су изведбе изазвале бурне аплаузе.

Посебну енергију програму дао је надахнути гуслар Васо Драшковић из Бањалуке.

За добру атмосферу у забавном дијелу програма побринуо се Лазар бенд, а микрофона се дохватио и увијек добро расположени Душан Драшковић.

Водитељка програма, Јелена Лакић, својом топлином и духом унијела је свечану, али и праву породичну атмосферу.

Традиционална томбола на крају вечери донијела је додатну радост и насмијана лица најсрећнијих.

Сијелу су, уз велики број Калиновчана и пријатеља Калиновика, присуствовали и генерал Митар Ковач, родом из Улога, као и представници херцеговачких удружења из Суботице, Вршца и београдских удружења Требињаца, Невесињаца и Гачана.

Вече је завршено заједничким пјевањем и поздравом, уз обећање да ће се наредне године поново окупити — јер, како су многи истакли, „Калиновик није само мјесто на карти, већ осјећај који се носи у срцу“.
Текст и фотографије: Трифко Ћоровић














































