Вуковар не заборавља страдале у Олуји
Поводом 30. годишњице страдања српских цивила у операцији Олуја, 3. августа одржан је парастос у храму Св. Оца Николаја у Вуковару.
У многим православним храмовима у РХ, на просторима на којима делују Већа српске националне мањине, па тако и у Вуковару, бројно свештенство, представници српске заједнице заједно са верним народом, прву недељу августа провели су у тишини и молитви како би се присетили свих оних невиних жртава који су побијени током операције Олуја, као и оних који су протерани са својих огњишта и чије су куће данас уништене. У духу молитве, пијетета и сећања која не бледе, након литургије, одржан је парастос после чега је у црквеној порти код крста посвећеног жртвама рата, положен и венац. Литургију и парастос предводио је Његово преосвештенство епископ осечкопољски и барањски Херувим.Окупљеним верницима владика се обратио се снажним и богоугодним речима којима је позвао на праштање и хришћанску благост. Подсетио је на дубину и значај духовног исцељења кроз Јеванђеље, остављајући тако верном народу простор да тугу преточе у молитву, а сећање у завет будућности.
У наставку комеморативног скупа у Српском дому у Вуковару, заменица председника Већа српске националне мањине ВСЖ Весна Вујић прочитала је Изјаву сећања Српског народног већа у којој је пре свега истакнуто једнако саосећање, како за погинуле и рањене Србе, тако и за патње свих недужних Хрвата који су пред ратним опасностима, претњама или силом, морали да напусте своје домове.
– Уместо да наша туга и наша саосећања, након 30 година буду мања, она се повећавају. Повећавају се због тога што је у Хрватској све мање сећања на страдања наших суграђана српске националност, а у Србији све мање сећања на страдање припадника хрватског народа. Повећавају се и због тога што нас државне политике сећања све више удаљавају од изградње и учвршћивање политике мира и помирења међу Србима и Хрватима, између Србије и Хрватске. Оба ова повећања ми у Српском народном већу разумемо као разлоге за јачање израза нашег саосећања за страдање и патње других, те као разлоге за јачање наших настојања за то да политике сећања буду политике мира. У таквом нашем опредељењу неће нас поколебати ни обесхрабрити све гласније и све раширеније испуњавање нашег јавног простора поздравима, песмама и порукама мржње (анонимних и неанонимних) – наведено је, између осталог, у саопштењу СНВ-а.
Наведеном изјавом, молитвом и окупљањем у тишини одјекује порука у којој се не жели отварати стара рана кроз чин осуде, него се истином и сећањем жели достићи мир, зацељење и праштање.Вуковар, град са хиљаду неизговорених прича и ове је године тихо заплакао за онима који нису дочекали тај мир, док они који су преживели страдање и даље га чекају заједно са правдом, прихватањем и достојанством. Целокупан догађај тако је био сажет у контекст чувања истине о страдању како не бисмо допустили да патња и бол стотине хиљада Срба падне у сенку заборава и равнодушности.
И ове године комеморација је организована у сарадњи СНВ-а, Већа српске националне мањине ВСЖ и Заједничког већа општина Вуковар, као чувара колективног памћења и достојанственог подсећања на године бола, расељавања и неправде које су оставиле дубок траг у сваком дому погођеном ратним вихором.
