Одржан први Меморијални турнир „Миле Павлица“ у Бачкој Тополи
У Бачкој Тополи у организацији Клуба досељених и избеглих лица општине Бачка Топола 23. августа 2025. одржан је први Меморијални турнир у боћању Миле Павлица. Учествовало је 14 екипа из Палића, Суботице, Бачке Тополе, Пачира, Новога Сада, Адица, Нових Бановаца и других мјеста.
Предсједник Клуба досељених и избеглих лица Општине Бачка Топола Жељко Ћулибрк говорио је о успјешном раду некадашњег предсједника Клуба Миле Павлице у протеклим годинама. Овом приликом окупљени су Павлици одали почаст минутом ћутања.
Ћулибрк је овом приликом пренио поздраве народног посланика Миодрага Линте, који је био спријечен да присуствује турниру.
Турниру су присуствовали чланови породице Павлица, Милина супруга Богданка, синови Андреј и Рајко, снаја и унучад.
Такође, гости су били помоћник предсједника општине Бачка Топола Павле Лужаић, члан Вијећа за образовање Милан Јанус, директор Индустријске зоне Радомир Кузмановић, предсједник Управног одбора Савеза српских удружења Сјевернобачког округа Мирослав Каран, предсједник Завичајног удружења Банија Жељко Тинтор.
Синови Рајко и Андреј са унуком Луком свечано су отворили турнир.
Прво мјесто освојила је екипа Адицe II (Бранко Зеленбаба, Марко Љеваја и Митар Пекић).
Друго мјесто такође екипа из Адица (Мићо Симић, Ћиро Шарић, Невен Леваја).
Док је трећепласирана екипа Шарић из Суботице (Јоцо Вучковић, Горан Стегњаић и Горан Шарић).
Четврто мјесто припало је екипи Поштар са Палића (Драгослав Шарац, Предраг Радека и Ђорђе Добрић).
Побједничке екипе су добиле пригодне награде пехаре медаље и мајице. Награде су додијелили Павличини синови Мишо и Рајко.
Домаћин је за све такмичаре и госте обезбиједио богат доручак и ручак, и надају се да ће се и сљедеће године окупити у још већем броју.
Донедавни предсједник Клуб досељених и прогнаних лица општине Бачка Топола Миле Павлица након дуге и тешке болести преминуо је 13. марта 2025. Сви који су радили са њим свједоче да је увијек био марљив и савјестан, и сваки свој задатак изврашаво на најпрофесионалнији начин, сталожено и мирно. Управо та његова мирноћа је људе привлачила да са њим другују, увијек у њему проналазећи сигуран ослонац.
Прихватао је људе са свим њиховим врлинама и манама, трудећи се да за сваког пронађе разумијевања и ријечи охрабрења, утјехе и саосјећања. Нажалост, у ратном вихору, 1991. године доживљава судбину свог народа и бива протјеран са вјековних огњишта. Са својом породицом настањује се у Бачкој Тополи, гдје опет гради свој живот, такорећи, испочетка. Запошљава се у Индустрији намјештаја Уметност, касије прелази у Александро у Сомбору, па у Сара намјештај у Београду, да би на крају отишао у заслужену и зарађену пензију. Дуго година је успјешно обављао функцију предсједника овог удружења, и трудио се да сачува традицију Срба Крајишника посјећујући многе културно-умјетничке манифестације, боћарске турнире и свуда је остављао утисак управо својом добротом, мирноћом и ненаметљивошћу.
Новинарка Српског кола
Драгана Бокун
Фото: Благоје Ацан
