Чланови Славоније у срцу организовали Дан поезије на Стражилову
Чланови Удружења Славонија у срцу 31. августа 2025. су се окупили на Стражилову како би одали почаст овом великом пјеснику Бранку Радичевићу и том приликом организовали Дан поезије.
Домаћини овог дружења, у свом простору за рекреацију и прославе на Стражилову, поново су били вриједни Славонци, Здравко Жигић Шумар и његова љубазна супруга Нада.
Поред чланова Удружења угостили су и пријатеље из Удружења Банијаца, потомака и пријатеља Баније, Удружења Кордунаша, потомака и пријатеља Кордуна, представнике Удружења Славонаца из Београда и Пакрачког декрета из Руме, пријатеља удружења Богдана Кнежевића и председника Јеврејске општине Ладислава Трајера, чланове Кордун – изворне групе.
У пјесничком дијелу програма, поред Споменика Бранку Радичевићу који је подигнут 1974. године, поводом 150 година од пјесниковог рођења, чланови Удружења су читали пригодне пјесме.
Делегација чланова је отишла и поставила вијенац на гроб Бранка Радичевића. Он је изведен по пројекту Светозара Ивачковића, а извео га је Италијан Петар Китузи из Дубровника. Грађевински камен за споменик допремљен је из различитих крајева гдје је живио српски народ. По средини пирамиде на врху исцртан је крст, а испод њега су уклесане ријечи: „Бранку – српски народ”. У подножју споменика постављена је надгробна плоча, пренесена из Беча, са текстом: Много хтео, много започео, Час умрли, њега је омео!
Током Другог свјетског рата усташе су разрушиле гроб, а поново је обновљен приликом стогодишњице Бранковог пјесништва.
Након богатог ручка који су спремили чланови удружења заједно са домаћинима услиједило дружење уз пјесму и игру, а подсјетило се и на старе пјесме које су се радо пјевале у завичају. Музика је, такође, била на висини задатка у саставу Боро Николић, Драгослав Ђорђевић, Миле Недимовић, Милорад Табак, Љубан Покрајац и Драгутин Драгић Драго . Играо се Моравац, Колубарски вез, логовац, наравно тарабан…
Поезија Бранка Радичевића открива младалачку радост, љубав према домовини, топлину пријатељства, али и сјету пред пролазношћу живота. У његовим стиховима осјећа се дах слободе, ширина завичаја и дубина душе која је, иако кратко трајала, дотакла вјечност.
Бранко је у српску поезију унио нови дух – дух романтизма. Његове пјесме пјевале су на народном језику, о народу и за народ. Зато је и остао један од оних који су поставили темеље савремене српске књижевности.
Иако је преминуо млад, у својој 29. години, оставио нам је довољно да га памтимо вијековима. Његове пјесме и данас освајају срца својом свежином, искреношћу и лепотом.
Радичевић је остао важан и као књижевни теоретичар и критичар, и као креатор нових поетских праваца у српској поезији. Његово име и даље има значајан утицај на српску књижевност.
Бранко је рођен 28. марта 1824. у Славонском Броду. Преминуо је 1. јула 1853. од туберкулозе у бечкој болници. Бранко је умро сам током ноћи. Имао је 29 година, опојан је у грчкој цркви, а сахрањен је на бечком гробљу Св. Марка. 1883. године овдје на Стражилову сахрањени су посмртни остаци великог писца, 30 година послије његове смрти у Бечу. Био је то повод за велику националну манифестацију Срба са територије тадашње Аустроугарске монархије.
Радичевић је рођен у породици Тодора (Божидара) и Руже Радичевић, ћерке богатог вуковарског трговца Јанка Михајловића. Пошто је рођен дан уочи Светог Алексија, по њему је и добио име Алексије.
Пред објављивање своје прве књиге, своје име ће промијенити у Бранко (посрбљено име). У гимназију у Сремским Карловцима се уписао 1836. године. Сремски Карловци и оближње Стражилово су имали велик утицај на Бранкова каснија дјела, од којих је најпознатији “Ђачки растанак”, у којем изражава своју жељу да ту буде и сахрањен. Постхумно збирку пјесама је објавио његов отац 1862. године.
Најпознатије Радичевићево дјело је поема “Ђачки растанак”, у којој је опјевао Фрушку гору, ђачке игре и несташлуке. Елегија „Кад млидијах (размишљах) умрјети“, објављена послије његове смрти, једна је од најљепших елегија у српској књижевности, у којој је пјесник предосјетио блиску смрт.
Удружење Славонија у срцву сваке године на овај начин одаје му пошту, и захвалност за дивне стихове које је оставио за собом, да у њима генерације уживају и да инспирише многе друге ауторе.
Чланови Славоније у срцу 7. септембра путују у Пакрац на освештање обновљене цркве као и свечано отварање обновљене Библиотеке у Владичанском двору.
Новинарка Српског кола
Драгана Бокун
ФОТО: Бошко Мандић
