Свештенику Ђури Крошњару највише црквено одликовање

У Чикагу је Његово Високопреосвештенство Митрополит Лонгин свештенику Ђури Крошњару уручио Орден Светог Саве (Првог Архиепископа) додељен од стране Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве као знак части и признања. Свечаност је одржана недељу, 5. октобра, по завршетку Свете Литургије у храму Светог Василија Острошког у Чикагу у којем је отац Ђуро дуго година био старјешина храма.

Ђуро Крошњар рођен је 1946. године и одрастао у селу Чемерница на Кордуну, где је похађао основну школу. Његов позив ка Цркви одвео га је у Београд, где је, по препоруци свог парохијског свештеника, уписао Богословију Светог Саве и дипломирао 1967. године.

Након завршених студија, његова породица се, уз помоћ стрица, иселила у Сент Луис, Мисури. Пре него што им се придружио, отац Ђуро је морао да одслужи годину и по дана војног рока у Југословенској народној армији, распоређен на Косову и Метохији, где су често слати богослови. По доласку у Сент Луис, активно се укључио у рад локалне српске православне заједнице — певао је у црквеном хору неколико година, учествовао у концертима, путовањима и чак снимању једног албума.

У јуну 1976. године оженио се Ен Андрич у Минесоти. Те исте године рукоположио га је владика Иринеј Ковачевић у чин ђакона након чега је верно служио као епископов ђакон, а затим као секретар епархије. После неколико година рукоположен је у чин свештеника и наставио је свој предани рад у епархијској канцеларији. Заједно са супругом Ен радио је у просветном одбору, где су заједно припремили шест уџбеника за недељну школу вјеронауке, српског језика и историје.
Бог их је потом благословио децом — Маријом и Петром.

ОТАЦ ЂУРО КРОШЊАР – ЖИВОТ ВЕРЕ И СЛУЖБЕ

Током свих ових година као ђакон, епархијски секретар, секретар црквеног суда и касније као свештеник, отац Ђуро је пратио митрополита Иринеја на путовањима као део делегације за помирење и уједињење Српске Православне Цркве, у сарадњи са владиком Атанасијем и митрополитом Амфилохијем. Његова мисионарска делатност проширила се и на Србију током ратних година, када је помагао у достављању хуманитарне помоћи преко организације Интернатионал Ортходоx Цхристиан Цхаритиес (ИОЦЦ), као и у безброј пошиљки медицинске и прехрамбене помоћи које је слала епархија. Такође је служио са владиком Иринејем приликом освећења моста код Бијељине на реци Дрини, који су подигли +Слободан и Мира Павловић из Чикага, да би служио свим људима тог краја у време рата и великих тешкоћа.

На једном каснијем путовању, отац Ђуро је присуствовао сахрани +патријарха Павла у Београду — архијереја кога је лично познавао из ранијих година, пре његовог уздизања на патријаршки престо. Током наредних деценија наставио је да посећује манастире широм Србије — од Кордуна до Косова — пружајући молитвену и материјалну подршку.

Поред свог рада у Цркви, несебично је помагао избеглицама које су долазиле у Америку — обезбеђујући им смештај, храну, запослење, социјалну и медицинску помоћ. Његов дом и срце увек су били отворени; нико у потреби није био одбијен.

После осам година службе у епархији и при епископу, као и након завршетка изградње манастира Нова Грачаница, отац Ђуро је постављен за пароха у историјској старој Цркви Светог Васкрсења на Палмер скверу у Чикагу, где је служио 16 година. Потом је девет година служио у Саборној Цркви Светог Васкрсења, такође у Чикагу. Његова последња парохија била је Црква Светог Василија Острошког, где је служио 13 година. Под његовим пастирским старањем, парохија је постигла финансијску стабилност, порасла бројем верних и постала снажна и активна мисионарска заједница са црквеном школом.

И после озбиљне болести, отац Ђуро није пропуштао богослужења нити радне дане у канцеларији, све док се болест није повратила. Наставља да помаже потребитима — како у локалној заједници, тако и у иностранству — својим молитвама, прилозима и подршком манастирима, црквама и добротворним организацијама. Његов живот представља сведочанство непоколебљиве вере, смерне службе и дубоког саосећања према ближњима.

ПОМОЋ СВОМ НАРОДУ И ЦРКВИ

Цијели свој радни вијек отац Ђуро Крошњар посветио је за добробит српског народа и српске цркве како у Америци тако и у Отаџбини и Завичају. Био је покретач и учесник бројних акција за подизање и обнову српских светиња. Нарочито се истакао у обнови српских цркава на родном Кордуну које су усташе порушиле и спалиле у вријеме НДХ и комунисти послије рата, а малобројне преостале цркве миниране су и рушене током рата 1990-тих и поновљеног страдања српског народа у Хрватској.

После позива патријарха Павла у фебруару 1991. године да се превазиђу деобе у српској цркви у Америци, до којих је било дошло 1963. године, именован је у делегацији која је у Београду успешно окончала преговоре и поновно успоставила црквено јединство Срба у дијаспори.

Текст Храм Св. Василије Острошки Чикаго и Светозар Данчуо

Фотографије Јован Перић

Извор: Banija Online