Још једна пресуда у Стразбуру против Хрватске због ратног злочина
Еуропски суд за људска права у Страсбоургу једногласно је пресудио да је Хрватска повриједила поступовни аспект чланка 2. Конвенције за заштиту људских права и темељних слобода због неучинковите истраге убојства цивилне жртве рата српске националности. Љуба Мамузић убијена је у близини своје куће 29. августа 1991. године, у селу Мала Врановина код Топуског. Истрага ратног злочина је покренута тек 2006. када је њена породица покренула грађански поступак за накнаду штете, тврдећи да су њихову мајку убили припадници хрватских оружаних и полицијских снага.
Како је наведено у образложењу пресуде, истрага смрти није била темељита, свједоци и могуће линије истраге нису били адекватно испитани, а између 18. октобра 2010. и 21. марта 2023., у истрази није подузета ниједна радња. Прије свега, потпуно занемаривање овог случаја огледа се у чињеници да синови убијене, као кључни очевици злочина, никада нису формално саслушани.
Подноситељи захтјева су изјавили да је њихова мајка у предвечерје изашла из куће како би нахранила стоку. Двојица синова, који су остали у кући с оцем, чули су њене крикове и рафале из аутоматског оружја. Истрчали су из куће и видјели четири до пет мушкараца, од којих су, како тврде, двојица били у плавим униформама, а остали у маскирним. Ти су мушкарци отворили ватру у њиховом смјеру, а затим побјегли у шуму. Њиховој мајци Љуби пререзан је врат и одсјечена рука, највјеројатније, наведено је, од погодака из аутоматског оружја. У близини мјеста злочина, једна особа из њиховог окружења пронашла је радио уређај и маскирну капу с хрватским грбом.
Породица Мамузић на суд у Страсбоургу је доспјела уз помоћ одвјетнице Слађане Чанковић. Све њихове тужбе и жалбе домаћи судови су одбацили. Грађански судови, укључујући Врховни суд, одбили су тужбени захтјев породице жртве, сматрајући да је поднесен након истека законског рока застаре. Било им је чак и наложено да због губитка парница држави уплате 66.300 куна. Ипак, ти трошкови нису наплаћени, а држава никада није ни покренула оврху.
И Уставни суд је 2021. одбио њихову тужбу, сматрајући да није било повреде права на живот. Суци из Страсбоурга упутили су критику на рад институције чија је главна задаћа надзор над уставношћу закона, али и заштита људских права.
Истичу да је одлука Уставног суда била утемељена само на документима из грађанског поступка те да није затражен спис предмета казнене истраге. Другим ријечима, овај суд није имао на располагању потребне документе за правилно испитивање предмета, па је остао потпуно неупућен које су радње подузете у истрази.
Суд такођер спочитава Хрватској што није затражила помоћ од Србије у овој истрази кроз провјере доступних архива. Наиме, неки свједоци су изјавили да су обдукцију извршиле медицинске службе у оквиру тадашње САО Крајина. И пронађени предмети на мјесту злочинима такођер су били предати српској страни.
“Суд подсјећа да пропуштање очите истражне радње у битној мјери поткопава способност истраге да утврди околности и идентитет одговорних особа те да у случајевима сумњиве смрти изазване дјеловањем државних службеника, надлежна тијела морају проводити посебно строгу контролу и надзор”, упозорили су са ЕСЉП-а.
Суд је подноситељима захтјева досудио 3100 еура на име трошкова и издатака, али им није додијелио одштету јер није доказано да су претрпјели финанцијски или нематеријални губитак. Иако истрага није била учинковита, ЕСЉП је навео да је држава учинке могућих повреда права на поштено суђење исправила доношењем Одлуке о отпису тражбина трошкова парничног поступка.
Након одлуке Владе из 2023., којом су отписани сви такви трошкови и предвиђен поврат плаћених износа, породица Мамузић барем више не мора стрепити од наплате тих трошкова и покретања оврхе.
