Линта: У Федерацији БиХ се отима имовина Срба и СПЦ; Влада да покрене борбу за спровођење Анекса Г „Приватна својина и стечена права“

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истиче да се у Федерацији БиХ плански отима имовина Срба и Српске православне цркве кроз различите механизме. Један од механизама дешава се у поступку тзв. усклађивања земљишних књига које се налазе у судовима и катастра који контролише општинска или градска управа. 

Судови нису лично позивали нити позивају  представнике Српске православне цркве и Србе који имају имовину у Федерацији БиХ  о томе да се старе земљишне књиге ажурирају или поновно успостављају тамо гдје их уопште нема јер су уништене. Наиме, судови су спровели поступак тако што су позив објавили или објављују на огласној табли суда, у једном дневном листу (Дневни аваз или Вечерњи лист) и у Службеном гласнику.  Због тога многи Срби и представници Српске православне цркве нису били у могућности да у законом предвиђеним роковима реагују и пријаве своју имовину. Посљедица таквог односа судова јесте правна несигурност јер се не поштује неповредивост личне и црквене својине.  

Разлог је чињеница да многи Срби не читају Дневни аваз или Вечерњи лист или Службени гласник ФБиХ односно не прате када ће бити објављен позив да се јаве да ускладе земљишне књиге и катастар. Такође, многи Срби који живе ван граница БиХ  нису у прилици да виде позив на огласној табли. У том случају судови доносе дискриминаторске одлуке да се као власници српске земље односно катастарских парцела  уписују или држава тј. БиХ или Федерација БиХ или кантони или општине и градови.  

Поред тога, имамо појаве отимања земље на основу Закона о стварним правима Федерације БиХ и у њему дискриминаторског тзв. института државине (посједа) у чланку 58.  Њиме је прописано да уколико се власник земље Србин не појављује а Бошњак или Хрват је без сагласности власника непрекидно  користи 20 година,  стиче право власништва.  Имамо значајан број Срба којима је земља у Федерацији БиХ заузета без њихове сагласности. Постоје случајеви да су на тим парцелама већ изграђени објекти што потврђује да се ради о смишљеном отимању српске земље. 

Чињенице говоре да оштећени грађани често воде дуготрајне поступке да поврате отету или узурпирану имовину. У појединим ситуацијама процеси се, послије неколико година, обустављају уз образложење о „ненадлежности”.

Влада треба да покрене активну политичку и правну борбу за поштовање важног међудржавног споразума тј. Уговора о питањима сукцесије које се потписан у Бечу 2001. године а ступио на снагу 2004. године након ратификације односно потврде у парламентима држава насљедница бивше Југославије. У Анексу Г Споразума под називом „Приватна својина и стечена права“ прецизно стоји да свим грађанима и правним лицима мора бити призната, заштићена и враћена имовина коју су имали на дан 31.12.1990. године у једној од држава насљедница бивше СФРЈ. Такође, у Анексу Г пише и да ће било какво одузимање имовине под притисцима и пријетњама учињено након посљедњег дана 1990. године бити ништавно. По међународном праву и уставима држава насљедница Бечки споразум о сукцесији има јачу правну снагу од домаћих закона. 

У Београду, 04. фебруар 2026. године

Информативна служба

 Савеза Срба из региона