У Вишеграду обиљежено Сретење – Дан државности Србије и Српске: Симбол заједништа српског народа
У Вишеграду је обиљежено Сретење – Дан државности Србије и Републике Српске, одакле је поручено да српски народ и да Срби морају бити свјесни да је Сретење дан саборности.
У манастиру Добрун служен је парастос погинулим борцима Војске Републике Српске и положени су вијенци и цвијеће на споменик вожду Карађорђу.
Након парастоса положено је цвијеће на Споменик вожду Карађорђу у Манастиру Добрун.

Код централног споменика на Тргу палих бораца у Вишеграду положени су вијенци у оквиру обиљежавања Дана државности Републике Српске и Србије – Сретења, Дана бораца и Првог српског устанка.
Вијенце су у име институција Републике Српске положили предсједник Владе Републике Српске Саво Минић и министри у Влади.
У име Владе Србије вијенац је положио државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дејан Антић и потпредсједник Владе АП Војводине Сандра Божић.
Цвијеће су положили посланици у народним скупштинама Републике Српске и Србије, начелници општина из источног дијела Српске, те представници удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.
Свечана академија којој су присуствовали премијер Минић, те високе делегација Србије одржана је у Андрићграду.

Премијер Републике Српске Саво Минић изјавио је да је поносан на српски народ и да Срби морају бити свјесни да је Сретење дан саборности.
– Требало нас је данас бити више, да покажемо мајкама које су дале синове и дјеци која су одрасла без очева да постоји неко ко се сјећа и на овакав начин чува од заборава – рекао је Минић на Академији.
Минић је навео да су Срби кроз историју слободу правили након великих жртава које су дали, јер су увијек живјели у заблуди.
Република Српска није дар, већ је настала на жртви и храбрости српског народа и њен опстанак није случајан, поручио је државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Дејан Антић.
– Република Српска трајаће док је будемо бранили сећањем, одговорношћу, јединством и чистом хришћанском љубављу“, рекао је Антић и поручио да Први српски устанак треба да буде вјечна опомена да се слобода не добија без храбрости, док је Дан бораца Републике Српске завјет да се њихова жртва никада не претвори у празну ријеч.
Начелник Вишеграда Младен Ђуревић поручио је да Сретење подсјећа Србе да слобода и држава никада не настају саме, већ се граде храброшћу и заједништвом.
Он је истакао да слобода није само ријеч, већ скуп вриједности, а да историја није само низ датума, већ жива прича која обликује идентитет народа и дух генерација.
– Нека овај дан буде инспирација за све нас да чувамо мир, градимо нашу Републику Српску и учимо младе да буду поносни, слободни и достојанствени носиоци своје историје. Нека херојство наших предака буде свјетло које ће водити све будуће генерације – рекао је Ђуревић на академији.
—
У оквиру обиљежавања Сретења, у Бањалуци је јуче отворен објекат за онкологију и хематологију са палијативном његом Универзитетског клиничког центра Републике Српске и одржана свечана академија у присуству високих званичника Српске и Србије.
Програм се наставља сутра у Орашцу и Крагујевцу.
Свечаност у Орашцу биће одржана код споменика вожду Карађорђу са почетком у 11.00 часова, а присуствоваће јој премијер Минић и предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић.
Свечана академија, којој ће присуствовати Стевандић и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић, биће одржана у Крагујевцу са почетком у 14.00 часова.
Република Српска и Србија од прошле године заједнички обиљежавају Сретење – Дан државности Србије и Дан државности Републике Српске, који одсликава основне вриједности као темељ државности Српске, позивајући на заједништво, јединство и снагу, те наглашавајући важност очувања и јачања Српске.
Војска Републике Српске формирана је 12. маја 1992. године, а према подацима тадашњег Генералштаба, на крају рата бројала је око 210.000 мобилисаних бораца. У Одбрамбено-отаџбинском рату од 1992. до 1995. године погинула су 23.752 борца.
Први српски устанак против отоманске власти подигнут је 15. фебруара 1804. године у Орашцу и представља један од најзначајнијих догађаја у српској историји.
Преузето са: РТРС