Нови детаљи о мисији Доситеја: Далматински Срби као прави свеци – тако је било кад је стигао учитељ

У свом интелектуалном развоју Срби из Хрватске имали су тежак период од 1945. до 1990., трагичну фазу процепа у којем смо, по туђем плану, о нама самима мало учили. Све заборављено о српској књижевности и уметности мора да се открије и утврди, без обзира што нам је покрадено и пуно материјалног културног блага. Сачувао га је и Доситеј Обрадовић.

„И пре доласка Доситеја, народ је у Далмацији имао учитеље. Углавном су били образовани, говорили су италијански, латински, бавили се уметношћу, дакле, нису били „неписмени калуђери“. А његов долазак оставиће важан рецидив, нове српске учитеље и писце“.

Павасовић је и сам један од Доситејевих наследника, као професор српског језика и књижевности и управник школе у Скрадину, просвећивао је генерације ученика.

Истраживање о раду Доситеја Обрадовића у Далмацији започео је још током студија у Новом Саду, а сада га је крунисао издањем „Прометеја“.

Конак кнегиње Љубице – промоција књиге „Доситеј Обрадовић у Великој Далмацији“ © Фото : Спутњику уступила Анђелка Павасовић

Скрадин као важан културни центар

Открио је нове чињенице о његовом боравку у Скрадину, а пре свега врло прецизно представио историјске околности пре доласка „учитеља“ на место где се православни живаљ вековима борио за опстанак и очување свог идентитета под страним управама, млетачком, турском, аустријском, француском. Најтежа је била борба за очување православне вере, којој сведочи и сам Доситеј:

„Скрадин му је одговарао, у то време је био колонија учених људи, уметника, који су се углавном доселили из Грчке, са јонских оства. Било је то време Јована Апаке, Теодора Магазиниса и Спиродона Ђурића, који су радили у манастирима Крка и Крупа, на цркви Светог Илије у Задру. Доситеј је хтео и да учи математику код доктора медицине Леонарда Вордонија. Али вођен исконским вредностима наше вере, одбио је да се прикључи унијатима, због чега је и напустио Скрадин. Од Венеције није добио дозволу за рад, као ни у Задру“.

Свеци Велике Далмације као инспирација

Рецензент Павасовићеве књиге је један од највећих познавалаца Доситејеве мисли и дела, др Никола Грдинић. Ново истраживање о раду српског књижевника, преводиоца, просветитеља и реформатора види пре свега као ново представљање једног сегмента полицентричне српске културе:

„Оно што је у наслову истакнуто, што ме је посебно заинтригирало као некога ко мисли да нешто зна, јесте појам „Велика Далмација“. Дакле, то је првобитно био појам који се односио на мале комаде тла, али се током времена, нарочито у ратовима са Турцима, ширила до данашњих граница. У томе су важну улогу имали Срби граничари, који су на Доситеја оставили велики утисак. Појава његових далматинских списа, популарност и ширење путем преписа, има значај прекретнице, али и личног преокрета. Опредељења да пише, и то на језику полуобразованих и необразованих“.

Црква Светог Спиридона у Скрадину © Фото : Спутњику уступио Небојша Шатара

„Какво блаженство и рај на земљи с онаквим светим и добрим људима живити. Они су прави свеци, а нити знаду, нити мисле да су“, каже Доситеј о далматинским Србима. Они су имали пресудну улогу у отпочињању његовог књижевног рада. Ту пише такозване Далматинске рукописе, „Ижице“, “Венац од алфавита“, „Христоитију“.

„Био је непосредан у обраћању људима, посебно деци. Својим саветима, директно се обраћа ученицима и околиниу којој делује. Када је дошао из Хопова, био је већ прилично јак, а посебно када се поново вратио, из Грчке, када је имао још шири образовни ниво. Та зрелост посебно се види у последња два дела написана у Далмацији“, каже аутор.

Европски феномен и Доситејев расадник

Грдинић сматра значајним што су у књизи издвојени и делови из „Христоитије“, која представља својеврсну прераду европских узора, књигу о понашању у друштву, о томе како се опходити према другима. Такве књиге су, каже, постојале широм Европе и биле су веома утицајне, јер више није било довољно само бити богат, требало је знати како се понашати.

„То су теме које су увек биле актуелне и које ће увек бити присутне. Управо због тога ови текстови су били широко прихваћени и стварали су комуникацију између аутора и публике. Могуће је да су били подстицај и другима да почну да пишу. То је књига која је била европски значајна“.

Посебан сегмент Павасовићеве књиге је „Доситејев расадник“, својеврсни лексикон писаца, учитеља, просветитеља, бораца за очување српског националног блага, вере, језика, књижевности и уметности у Далмацији и на ширем простору данашње Хрватске, од Грасима Зелића, преко Павла Соларића, Сава Мркаља, Милутина Тесле, Сима Матавуља, Мирка Королије, Владимира Деснице.

Др Никола Грдинић – „Појава далматинских списа, популарност и ширење има значај прекретнице“ © Фото : Спутњику уступила Анђелка Павасовић

Посвећеност као темељ

Др Грдинић истиче да аутор књиге која даје сажету, а разрађену слику времена и досеже до проблемског нивоа, што је одваја од публицистике, поред знања, краси и велика посвећеност.

Без такве посвећености не би било ове својеврсне историјске читанке, али ни Доситејевог завештања „милој младости српској“:

„То је спремност на жртву рада у учионици, човека који има свест о томе колико са нечим, чак и минималним, остварује деловање на оне који га слушају. То треба умети дати“.

Павасовић је публикацију и посветио својим ученицима из школе у Скрадину, буковачких Ђеврсака и „Браћа Барух“ у Београду, са жељом да их књига и даље води кроз живот.

Аутор ради на новом делу којим жели да попуни „трагични процеп“ у историјском сећању Срба у Хрватској, књигу о својим Павасовићима. Српској племићкој, војводској породици која је за јуначке заслуге од Млечана добила земљу, звања капетана и сердара територије Шибеника и Скрадина.

Аутор књиге Милан Павасовић са грбом српске племићке породице Павасовић © Фото : Спутњику уступила Анђелка Павасовић

Истраживање о раду Доситеја у Далмацији аутор је започео још током студија у Новом Саду, а сада га је крунисао издањем „Прометеја“ © Фото : Спутњику уступила Анђелка Павасовић

Сенка Милош

Преузето са: Спутњик