Три деценије КУД-а „Крајина“: Чување традиције далеко од завичаја
У Дому културе „Студентски град“ у Београду, 9. маја 2026. године, одржан је свечани концерт поводом 30 година постојања Културно-умјетничког друштва КУД Крајина из Београда. Вече је протекло у знаку традиције, окупљања и културног континуитета крајишке заједнице, уз богат програм који је објединио игру, песму и гусле.
На почетку програма, свештеници Српске православне цркве са домаћинима освештали су славски колач и упутили молитву за наставак заједничког рада и окупљања. Тај чин дао је свечани и саборни тон читавом догађају, који је био посвећен и обележавању јубилеја и предстојећој слави Удружења – Спаљивање моштију Светог Саве.
Програм је отворен неформалном химном КУД-а и крајишког народа – песмом „Ој, Крајино“, коју је публика дочекала са видљивим емоцијама. У уводном делу програма истакнуто је да КУД Крајина већ три деценије представља место очувања идентитета, традиције и заједништва људи који су након егзодуса 1995. године наставили живот у новим условима, али са снажном везом са завичајем.
Предсједник КУД-а Милош Калањ нагласио је да вечерас не славе само 30 година КУД-а Крајина, већ славе 30 година чувања коријена имена, пјесме, игре обичаја и духа народа са западне стране Дрине.
– На ову сцену вечерас стаје прошлост и садашњост загледана у будућност. У корацима наше дјеце видимо успомене предака и у пјесмама младих чујемо гласове старих, а у породицама које и даље заједно играју и пјевају видимо највећу снагу нашег народа, а то је сабрање. Нека наше коло никада не стане, нека се памти и чува. Кроз три деценије ово друштво није била само игра и пјесма, био је дом традиције, мјесто сусрета, загрљаја и мост који спаја генерације. Из овог културно-умјетничког друштва потекле су многе породице, које и дан-данас чине његову окосницу.
Пожелио је да наредне године донесу још дјечјих осмијеха у том колу и још младих који ће научити прве кораке и још породица које ће поносно чувати оно што су наслиједили.
– Народ који чува своју традицију, чува и своју будућност!
У умјетничком дијелу програма чланица КУД-а Данијела Калањ надахнуто је говорила стихове пјесме Рајка Петрова Нога „Нека пада снијег, Господе“, што је допринијело тихој и емотивној атмосфери у сали.
Наступи фолклорних група, гуслара и пјевачких ансамбала испунили вече емоцијама и поносом
Културно-умјетничко друштво „Крајина“ представило се богатим репертоаром: кореографијама „Обичаји вучарења и глуво личко коло“, „Игре из Врлике“, „Игре са Баније“ и „Игре из Голубића“, као и наступима женске и мушке пјевачке групе и познатог ансамбла „Коријени“ који су на неки начин заштитни знак овог КУД-а. Посебан допринос вечери дали су гуслар Никола Ђапић са ћерком Јеленом, као и гости из КУД-а „Деспот Стефан“, који су извели „Игре из Босилеграда“.
Један од запажених наступа био је и самоуког свирача Милана Вашалића из Банатског Великог Села, који свира више архаичних дувачких и жичаних инструмената, а овог пута се публици представио извођењем на диплама и тамбурици самици.
Из Норвешке је допутовала Андријана Ђукић, која се представила пјесмом „Крајина у нама“, додатно нагласивши везу дијаспоре са завичајем.
Публика испратила учеснике дугим овацијама
Вече је завршено заједничким извођењем пјесме „Нема раја без роднога краја“, уз стојеће овације публике.
Учесници програма испраћени су са сцене уз дуге овације и снажан аплауз публике која је испунила цијелу салу. У сали су били присутни чланови породица учесника, бивши играчи, као и дјеца садашњих чланова, што је додатно појачало осјећај континуитета и припадности. Током цијеле вечери осјећала се снажна емоција и понос, али и свијест о томе да КУД у посљедњем периоду опстаје у отежаним условима, што је овом јубилеју дало и додатну тежину и значај.
Надамо се да ће многи увдијети значај постојања овог културно-умјетничког друштва и дати свој допринос, да ли као играч или као донатор. У условима када смо далеко од крајева из којих потичемо и са све већом временском дистанцом која нас све више удаљава од завичаја, очување пјесме, игре и обичаја постаје више од културне активности – то је начин да се сачува континуитет једне традиције која је одолијевала вијековима, а улагање у таква друштва значи улагање у будућност која не прекида везу са сопственим коријенима.
Текст и фото: Драгана Бокун
