Двије деценије „Крушедолских звона“ – сабор памћења, заједништва и духовног трајања

Код манастира Крушедол на Фрушкој гори 30. маја 2026. године су одржана јубиларна 20. „Крушедолска звона“, традиционални црквено-народни свесрпски сабор.

Двије деценије трајања ове манифестације свједоче о њеном значају не само као мјеста окупљања прогнаних и расељених Срба, већ и као простора у коме се чувају сјећање, вјера, традиција и национални идентитет.

У времену када су људи све више окренути себи, када савремени начин живота доноси отуђење и слабљење заједништва, „Крушедолска звона“ остају снажан подсјетник на вриједност сусрета, разговора и саборности која је вијековима била темељ српског народа.

Манифестацију организују Завичајни клуб „Славонија“ из Инђије, Епархија сремска, и Удружење избјеглица из Републике Хрватске, уз подршку Представништва Републике Српске у Србији.

Програм је почео Светом литургијом и парастосом у манастирској Цркви Благовештења Пресвете Богородице, служеним за све Србе страдале у ратовима од 1991. до 1999. године, као и за преминуле у избјеглиштву.

Од славонских ентузијаста до великог крајишког сабора

Сабор је отворен поздравним обраћањем предсједника Организационог одбора „Крушедолских звона“ Вељка Вукелића, који је након минута ћутања за све српске жртве од Косова до данас поручио да ова манифестација представља једно од најзначајнијих духовних и националних средишта Срба сјеверно од Саве и Дунава.

Подсјећајући на почетке сабора, Вукелић је рекао да је све започело 2001. године окупљањем групе ентузијаста из западне Славоније у Чортановцима, мјесту побратимљеном са славонским селом Ћералије.

– Није било много амбиције, ни очекивања, али уз благослов владике Василија већ смо тада много урадили. Међутим, није нам се дало, сваке године би била нека временска непогода. Тада је владика предложио да се окупљамо у Крушедолу – подсјетио је Вукелић.

Он је додао да тада није ни помишљао да ће дочекати двадесети сабор.

– Захваљујући митрополиту Василију и људима из наше Српске православне цркве, захваљујући Републици Српској која је увијек помагала сабор, дочекали смо овај велики јубилеј – рекао је Вукелић и додао како су и митрополит Василије и Милорад Додик оправдано одсутни.

Посебно је истакао иницијативу митрополита Василија да се на Банстолу, код Цркве Благе Марије, изгради Меморијални центар у коме би била уписана имена свих страдалих Крајишника и од сљедеће године тамо би се одржавала Крушедолска звона.

– То треба да буде мјесто окупљања, сјећања и памћења наших невино страдалих – поручио је Вукелић, нагласивши да је овај сабор одувијек окупљао народ, без подјела и различитих политичких опредјељења.

Свако име заслужује да буде уписано у памћење народа

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски истакла је да Крајишници љубав према завичају преносе са кољена на кољено као насљеђе и завјет.

– „Крушедолска звона“ представљају много више од једне манифестације, више од сабора. Она су израз народне тежње да се окупимо. Шта смо друго радили када нам је било тешко, него смо се удруживали, разговарали, савјетовали и договарали – рекла је Ђурђевић Стаменковски.

Она је навела да као министарка, али и као предсједница Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова Србије, пружа пуну подршку идеји митрополита Василија о изградњи меморијалног центра на Банстолу, истичући да је Министарство већ опредијелило средства за почетак радова.

– Вјерујемо да је дошло вријеме да се једном попишу имена и презимена свих наших убијених и страдалих Срба са простора Републике Српске Крајине. То су животи, то су пресјечене младости, то су дјетињства, то су читаве породице и оне не могу бити само број о којем ћемо збирно да говоримо. Треба свако име да утиснемо и уклешемо у камен као свједочанство шта се догодило тамо гдје су покушали да нам униште државу и угасе институције – поручила је министарка.

Закон о несталима као дуг према жртвама и породицама

Подсјетила је и да ће током ове године бити усвојен Закон о несталима, чиме ће први пут бити обезбјеђена системска и институционална подршка породицама које деценијама трагају за својим најмилијима.

– Ове године ћемо, послије тридесет година тумарања, да усвојимо Закон о несталима. Ове године ћемо по први пут системски институционално заштитити оне који су изгубили своје најмилије. Многи су изгубљени још прије самог почетка рата, одвођени су на информативне разговоре са којих се никада нису враћали. То је наша обавеза према жртвама и њиховим породицама, али и према истини и правди – истакла је она.

На крају обраћања позвала је на национално јединство, очување породичних вриједности, традиције, обичаја и културе памћења.

– Љубав према Крајини живи у сваком Србину, без обзира да ли потиче из тих крајева, зато што је она освећена и посвећена крвљу ваших предака и онај који је заборавио Крајину, заборавио је Господа Бога – поручила је Ђурђевић Стаменковски.

Док се у сијенци древног манастира преплићу молитва, сјећање, пјесма и разговор, обнављају се и оне најважније вриједности које савремено друштво често потискује – припадност, солидарност и осјећај заједништва. Управо зато ова манифестација већ двадесет година остаје један од најважнијих симбола духовног и националног окупљања Срба са обје стране Дрине и Дунава.

У културно-умјетничком програму наступили су бројни хорови, пјевачке групе и културно-уметничка друштва из Србије и Републике Српске, који су пјесмом, игром и народним обичајима представили богато културно насљеђе крајишког и српског народа.

Хор Богословије „Свети Николај“ из Сремских Карловаца, Певачка група „Вокализа“, Полазници Радионице вокалног певања Јоване Зукановић, КУД „Крајина“ Београд, „Славонија у срцу“ Земун, КУД „Дукати“ Крагујевац, КУД „Деспот Стефан“ Београд, Милан и Вид Вашалић, КУД „Петар Кочић“ Нови Козарци, мушка и женска певачка група Завичајног удружења „Завичај“ Банија Мајур, Кордун изворна група Завичајног друштва „Ђорђе Војновић“ из Инђије, здравичар Рајко Вуканац, мушка певачка група Завичајног удружења „Ћиро“ Личка Калдрма – Дрвар, МПГ „Крајолик“ Суботица, Дечја певачка група „Споменак“ Крагујевац, МПГ Завичајног удружења Славонаца Београд, мушка и женска певачка група Културне заједнице Крајине Београд, ЖПГ „Повјесмо“ Земун, МПГ Друштва за очување изворне песме и обичаја романијске области и Старе Херцеговине из Војке, МПГ „Од Тромеђе до мора“ Нови Бановци, ЖПГ „Банија“ Завичајног удружења Банијаца, потомака и пријатеља Баније Београд, МПГ КУД-а „Петрова гора Кордун“ Београд и МПЕГ „Банијци“ Београд, Крајишници из Кнежева и Културно-умјетничко удружење Балатун из Бијељине.

Прије самог званичног програма са неколико пјесама наступио је Баја Мали Книнџа.

Новинарка Српског кола

Драгана Бокун

        ФОТО: Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Бошко Мандић и Благоје Ацан