Петровдан у Биовичином Селу – спорт, знање и завичајно заједништво
У Биовичином Селу молитвено је прослављена слава Храма Светих Петра и Павла. Tродневну манифестацију организовали су мјештани Биовичиног Села, Модриног Села, Колашца и Вукшe из Парчића, општина Kистање и Црквена православна општина Ђеврске.
Након литургије уприличена је трпеза љубави.
Петровдан је и ове године у Биовичином Селу окупио велики број мјештана, гостију и љубитеља спорта, дружења и завичајне традиције. Програм је и овога пута понудио садржаје који спајају различите генерације – од Петровданске трке и првог такмичења у бацању камена с рамена, до трећег паб квиза Ја волим Буковицу. Свака од ових манифестација на свој начин доприноси да Петровдан у Биовичином Селу постане мјесто сусрета, дружења и чувања завичајног идентитета.
Девета Петровданска трка
На деветој Петровданској трци у главној трци ове године учествовало је 110 такмичара, што је за организаторе посебан разлог за понос. Трка је и овога пута окупила велики број учесника, волонтера и публике, а организатори су захвалили свима који годинама својим трудом и подршком доприносе да манифестација траје и расте.
У мушкој конкуренцији најбољи су били Лазар Доброта са временом 16:48, Давид Деља са 19:07 и Јован Доброта са 19:23.
У женској конкуренцији прво мјесто освојила је Ксенија Деспот (25:16), друга је била Нина Граховац (26:14), а трећа Теодора Трајковић (27:00).
Посебно су поносни, како су за Српско коло рекли Слађана Мачак и Србољуб Опачић, на дечју трку која сваке године окупља све већи број малишана. Такмичили су се у четири категорије, било је 70 учесника.
– Дјеца данима прије међу собом причају о трци. Цијело село се укључило, и они који никада нису гледали трку, ове године су кроз Доброте, Сладаковиће и Поповиће подржали трку. Нама је због тога изузетно драго – рекла је Слађана Мачак.
– Наша трка је сваке године све више подржана од мјештана, и од људи који су некада живјели у селу. Самим тим и организација трке је порасла и ниво трке се подигао. Дошли смо до тога да они који учествују, заиста трче, јер се првих неколико година дешавало да су шетали кроз трку, било је и оних који су ишли бициклама. Сада они који учествују заиста сви трче. Претворило се ово у једно здраво надметање међу мјештанима. Доста њих долази раније у село само да би трчали на трци.
Организатори захвалили су свим учесницима, волонтерима и донаторима. Најављена је и наредна, јубиларна десета Петровданска трка.
Ова трка је специфична и по томе што је учешће на трци бесплатно. Сваки учесник добија стартни број, мајицу и медаљу. Најбољи добијају и пехаре и награде.
Први пут бацање камена с рамена
Посебна новина овогодишњег програма било је прво историјско такмичење у бацању камена с рамена у Биовичином Селу. Више од 20 такмичара у мушкој и око десет такмичарки у женској конкуренцији показало је снагу, спортски дух и жељу да се обнови стара витешка игра.
У мушкој конкуренцији побиједио је Јандре Кресовић, друго мјесто припало је Јовану Деспоту, а треће Жељку Љубовићу. Код жена прва је била Драгана Медош, друга Ксенија Деспот, а трећа Данијела Мацура.
Занимљиво је да је Модрино Село имало запажен наступ, па је уз шалу најављена могућност да се манифестација наредне године пресели управо тамо. Организацију такмичења водили су Србољуб Опачић, Јован Деспот док је генерални спонзор био Пеђа Алавања.
Ја волим Буковицу – квиз који чува завичај
У оквиру обиљежавања Петровдана трећи пут је одржан и паб квиз Ја волим Буковицу, који је осмислила и водила Богдана Опачић. Ове године учествовало је седам екипа – Палма, Кангали, Центар свијета, Кувачи и Медоши, Златна доб, Брљуг и Државни пос’о, а поред домаћина из Биовичиног Села, учествовали су и такмичари из Колашца, Кистања, Книна и Уздоља.
Квиз је био подијељен у пет области: општа култура, историја, спорт са мало опште културе, етнологија и географија. Кроз асоцијације, ребусе, повезнице, понуђене одговоре и отворена питања, такмичари су провјеравали знање о Буковици, њеној историји, култури, обичајима, географији и знаменитим личностима. Посебно мјесто заузели су изрази локалног буковачког говора, попут пунтине, травеже, катриге, аргета, кациволе, чагаља и букаре.
Због трагичног догађаја који се догодио неколико дана уочи Петровдана, када су живот изгубила двојица младића, ове године изостављене су игре и питања која су подразумијевала пјесму и игру. Ипак, квиз је окупио све генерације – од најмлађе учеснице, четворомјесечне Еме, до најстаријих такмичара, показујући да године нису препрека за дружење, игру и учење.
Побједник трећег квиза „Ја волим Буковицу“ поново је била екипа Државни пос’о, која је прво мјесто освојила трећу годину заредом. Друго мјесто припало је екипи Златна доб, а трећа је била екипа Кангали. Првопласиране екипе награђене су пехарима и привјесцима у облику далматинске капе, док су побједници добили и три књиге.
Посебан допринос квизу дао је Рајко Шуша из Колашца, који је донирао дио награда. Свака екипа добила је и књиге аутора поријеклом из Буковице, чиме је и кроз награде настављена идеја очувања завичајне културе.
Трећи паб квиз „Ја волим Буковицу“ реализован је уз подршку Општине Кистање, Српског културног друштва „Просвјета“ – пододбора Кистање, Вијећа српске националне мањине Општине Кистање и Мјесног одбора Биовичино Село.
Петровдански програм у Биовичином Селу тако је и ове године показао да се завичај може чувати на различите начине – трчањем, спортским надметањем, знањем, дружењем и његовањем локалних обичаја и говора. Док Петровданска трка улази у своју десету годину, а бацање камена с рамена тек започиње свој пут, квиз „Ја волим Буковицу“ већ је прерастао у препознатљиву петровданску традицију.
Новинарка Српског кола
Драгана Бокун
