Навршава се 27 година од почетка НАТО агресије на СРЈ
Ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, почели су на данашњи дан 1999. године. Процењено је да је погинуло око 2.500 цивила, међу њима 89 деце, а рањено око 6.000 особа. Срушени су мостови, уништена инфраструктура, бомбардоване школе, здравствене установе, медијске куће, амбасада, споменици културе, цркве и манастири, а готово да нема града који се није нашао на мети НАТО бомби. Председник Александар Вучић присуствоваће у Врању обележавању Дана сећања на страдале у НАТО агресији.
Додик: НАТО агресија на СРЈ и Српску злочиначка намера према Србимa
НАТО бомбардовањем Републике Српске и Савезне Републике Југославије показане су злочиначке намере према једном, српском народу, поручио је председник
СНСД Милорад Додик поводом 27. годишњице од почетка НАТО агресије.
„Та намера се јасно види у томе што су избацили више од 10.000 тона бомби са осиромашеним уранијумом. Бомбардовање је утицало на појаву малигних болести код многих, па и код оних који се данас рађају“, написао је Додик на платформи Икс.
Поручио је да то могу да ураде само злотвори и још да ту акцију назову „Милосрдни анђео“.
„Та злочиначка болумента је, без икаквог ослонца у међународном праву, убила много недужне деце и цивила, рушила мостове, разарала Србију“, навео је Додик и истакао:
„Напад на Републику Српску је био с циљем да се у војном смислу растерети Сарајево и порази Војска Републике Српске, чиме су се директно умешали у ратни сукоб у БиХ“.
Мојсиловић положио венац у Сурдулици
Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић положио је у Сурдулици венац крај Споменика жртвама НАТО агресије, док су, у командама, јединицама и установама Војске Србије широм земље уприличени комеморативни скупови и служени верски обреди за погинуле припаднике Војске.
Мојсиловић је, како се наводи у саопштењу Министарства одбране, присуствовао церемонији облежавања Дана сећања на страдале у НАТО агресији на СР Југославију, којим се одају почасти невиним жртвама и чува сећање на један од најтежих периода у модерној историји земље.
Мојсиловић је венац положио у пратњи команданта Копнене војске Зорана Насковића и команданта Четврте бригаде копнене војске Грујице Вуковића, наводи Министарство.
Венце су положили и министар без портфеља Новица Тончев, делегација Министарства одбране и Војске Србије коју је предводио начелник Управе за људске ресурсе Генералштаба Слађан Христов, затим председница општине Сурдулица Александра Поповић, представници Министарства унутрашњих послова, борачких и удружења ветерана и руководиоци локалних јавних и образовних установа.
Tanjug
Парастос и полагање венаца код спомен-крста у парку Дома културе у Грачаници
Парастосом и полагањем венаца код спомен-крста у парку Дома културе, у Грачаници је обележена 27. годишњица почетка НАТО бомбардовања СРЈ, уз поруку да је опстанак Срба на Косову и Метохији остао најјачи симбол одбране његовог историјског и духовног идентитета.
На комеморативном скупу одата је почаст свим жртвама агресије које су пале под ударима силе која је своје дејство темељила на немилосрдној пропаганди западне медијске машинерије и инсценираним догађајима усмереним против српског народа и државе.
Венце су положили помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Милош Терзић, представници Косовског управног округа, локалне администрације у Грачаници и други.
“Српски народ у целини и СПЦ деле судбину са својим народом на КиМ и сви капацитети српске државе су усмерени управо на ваш останак и опстанак на простору Косова и Метохије и хоћу да знате и да ће руководство, Влада, председник и српски свет у целини апсолутно наставити да у пуном капацитету пружају сву институционалну и материјалну подршку зарад вашег останка и опстанка на овим просторима”, рекао је Милош Терзић окупљенима.
Додао је да ће наставити борбу и у наредном периоду као што су је водили и до сада.
„За нас Србе је сада важно да будемо мудри, да чувамо мир, да чувамо стабилност и да на тај начин сви ми, и овде присутни и цео српски свет у целини, дамо допринос да српска држава буде и економски и политички и у сваком другом смислу снажнија, јер једино на тај начин ћемо успети, слогом и јединством, да одвратимо све оне који би можда помислили да могу да нам приреде оно што нам је злочиначки НАТО савез приредио као народу и као држави те 1999. године”, поручио је Терзић.
Директор Архива Косова и Метохије Марко Марковић рекао је да је након НАТО бомбарадовања уследио најгори период за српски народ на КиМ и да се те последице осећају и данас.
„Почевши од насилне промене етничке структуре, па све до изазова и притисака којима и данас сведочимо. Наше ране нису зацелиле, нашу бол није умањио проток времена. Март представља најтрагичнији месец у модерној српској историји. Зато данас смо сведоци 27 година бола, туге и страдања. Нека нам Бог дâ снаге да останемо у својим домовима, на земљи својих предака, а свим жртвама НАТО агресије нека је вечна слава”, рекао је Марковић.
На комеморативном скупу изведени су српска државна химна и пригодан поетски програм, у присуству више стотина окупљених.
Положени венци на спомен-обележје „Гласник са Стражевице“
Чланица Градског већа Виолета Филип данас је, у име Града Београда, положила венац на спомен-обележје „Гласник са Стражевице“, где је пала прва бомба у Београду пре 27 година у НАТО агресији на Савезну Републику Југославију.
Пошту погинулим војницима су, поводом обележавања 27 година од почетка НАТО бомбардовања, одали и представници Владе Србије, делегација Војске Србије, чланови породица погинулих војника и удружења грађана.
Чланица Градског већа Београда Виолета Филип положила венац Фото: Танјуг / Ана Паунковић
Крагујевац и Смедерево одали пошту жртвама НАТО агресије
Полагањем венаца и цвећа крај споменика Успење, у Крагујевцу је обележена годишњица од почетка НАТО бомбардовања СРЈ. Венце и цвеће на споменик са именима 42 страдала Крагујевчанина у оружаним сукобима од 1990. до 1999. године, положиле су њихове породице, представници града, СУБНОР-а, Удружења ратних војних инвалида и други.
Током 78 дана бомбардовања сигнал за ваздушну опасност у Крагујевцу се огласио 218 пута. Први пројектили пали су 24. марта у 20.35, када је погођена касарна „Милан Благојевић“.
Највеће разарање, Крагујевац је претрпео 9. и 12. априла, када су погођени погони Заставине фабрике.
Комеморативним окупљањем код Споменика страдалим у бомбардовању 1999. године, у Смедереву је обележено 27 година од почетка НАТО агресије на СРЈ. Након интонирања химне и минута ћутања, прочитана су имена свих 14 погинулих војника и полицајаца из Смедерева, а венце су на споменик положиле породице палих жртава, представници војске и полиције, градске управе и ратних удружења.
Смедерево је више пута било мета НАТО напада. Бомбардовани су мост на Дунаву који спаја Смедерево и Ковин, постројења „Југопетрола“, трафостаница у кругу Железаре, индустријска зона и друге локације.
АТО агресије на СРЈ
Друштво
Од школовања до чина – Војна академија повећава број кадета за пилоте
Од школовања до чина – Војна академија повећава број кадета за пилоте
Завршен конкурс за пријаву послодаваца за учешће у систему дуалног образовања – какво је интересовање
Завршен конкурс за пријаву послодаваца за учешће у систему дуалног образовања – какво је интересовање
Штрајк дела радника ЈКП „Стари град“ у Шапцу
Штрајк дела радника ЈКП „Стари град“ у Шапцу
Навршава се 27 година од почетка НАТО агресије на СРЈ
Навршава се 27 година од почетка НАТО агресије на СРЈ
Прва нуклеарна електрана у Србији могућа до 2040. – шта доноси план Института „Винча“
Прва нуклеарна електрана у Србији могућа до 2040. – шта доноси план Института „Винча“
Додик: НАТО агресија на СРЈ и Српску злочиначка намера према Србима
НАТО бомбардовањем Републике Српске и Савезне Републике Југославије показане су злочиначке намере према једном, српском народу, поручио је председник СНСД Милорад Додик поводом 27. годишњице од почетка НАТО агресије.
„Та намера се јасно види у томе што су избацили више од 10.000 тона бомби са осиромашеним уранијумом. Бомбардовање је утицало на појаву малигних болести код многих, па и код оних који се данас рађају“, написао је Додик на платформи Икс.
Поручио је да то могу да ураде само злотвори и још да ту акцију назову „Милосрдни анђео“.
„Та злочиначка болумента је, без икаквог ослонца у међународном праву, убила много недужне деце и цивила, рушила мостове, разарала Србију“, навео је Додик и истакао:
„Напад на Републику Српску је био с циљем да се у војном смислу растерети Сарајево и порази Војска Републике Српске, чиме су се директно умешали у ратни сукоб у БиХ“.
Краће
Мојсиловић положио венац у Сурдулици
Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић положио је у Сурдулици венац крај Споменика жртвама НАТО агресије, док су, у командама, јединицама и установама Војске Србије широм земље уприличени комеморативни скупови и служени верски обреди за погинуле припаднике Војске.
Мојсиловић је, како се наводи у саопштењу Министарства одбране, присуствовао церемонији облежавања Дана сећања на страдале у НАТО агресији на СР Југославију, којим се одају почасти невиним жртвама и чува сећање на један од најтежих периода у модерној историји земље.
Мојсиловић је венац положио у пратњи команданта Копнене војске Зорана Насковића и команданта Четврте бригаде копнене војске Грујице Вуковића, наводи Министарство.
Венце су положили и министар без портфеља Новица Тончев, делегација Министарства одбране и Војске Србије коју је предводио начелник Управе за људске ресурсе Генералштаба Слађан Христов, затим председница општине Сурдулица Александра Поповић, представници Министарства унутрашњих послова, борачких и удружења ветерана и руководиоци локалних јавних и образовних установа.
Мојсиловић положио венац у Сурдулици
Танјуг
Парастос и полагање венаца код спомен-крста у парку Дома културе у Грачаници
Парастосом и полагањем венаца код спомен-крста у парку Дома културе, у Грачаници је обележена 27. годишњица почетка НАТО бомбардовања СРЈ, уз поруку да је опстанак Срба на Косову и Метохији остао најјачи симбол одбране његовог историјског и духовног идентитета.
На комеморативном скупу одата је почаст свим жртвама агресије које су пале под ударима силе која је своје дејство темељила на немилосрдној пропаганди западне медијске машинерије и инсценираним догађајима усмереним против српског народа и државе.
Венце су положили помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Милош Терзић, представници Косовског управног округа, локалне администрације у Грачаници и други.
“Српски народ у целини и СПЦ деле судбину са својим народом на КиМ и сви капацитети српске државе су усмерени управо на ваш останак и опстанак на простору Косова и Метохије и хоћу да знате и да ће руководство, Влада, председник и српски свет у целини апсолутно наставити да у пуном капацитету пружају сву институционалну и материјалну подршку зарад вашег останка и опстанка на овим просторима”, рекао је Милош Терзић окупљенима.
Додао је да ће наставити борбу и у наредном периоду као што су је водили и до сада.
„За нас Србе је сада важно да будемо мудри, да чувамо мир, да чувамо стабилност и да на тај начин сви ми, и овде присутни и цео српски свет у целини, дамо допринос да српска држава буде и економски и политички и у сваком другом смислу снажнија, јер једино на тај начин ћемо успети, слогом и јединством, да одвратимо све оне који би можда помислили да могу да нам приреде оно што нам је злочиначки НАТО савез приредио као народу и као држави те 1999. године”, поручио је Терзић.
Директор Архива Косова и Метохије Марко Марковић рекао је да је након НАТО бомбарадовања уследио најгори период за српски народ на КиМ и да се те последице осећају и данас.
„Почевши од насилне промене етничке структуре, па све до изазова и притисака којима и данас сведочимо. Наше ране нису зацелиле, нашу бол није умањио проток времена. Март представља најтрагичнији месец у модерној српској историји. Зато данас смо сведоци 27 година бола, туге и страдања. Нека нам Бог дâ снаге да останемо у својим домовима, на земљи својих предака, а свим жртвама НАТО агресије нека је вечна слава”, рекао је Марковић.
На комеморативном скупу изведени су српска државна химна и пригодан поетски програм, у присуству више стотина окупљених.
Парастос и полагање венаца код спомен-крста у парку Дома културе у Грачаници
Краће
Положени венци на спомен-обележје „Гласник са Стражевице“
Чланица Градског већа Виолета Филип данас је, у име Града Београда, положила венац на спомен-обележје „Гласник са Стражевице“, где је пала прва бомба у Београду пре 27 година у НАТО агресији на Савезну Републику Југославију.
Пошту погинулим војницима су, поводом обележавања 27 година од почетка НАТО бомбардовања, одали и представници Владе Србије, делегација Војске Србије, чланови породица погинулих војника и удружења грађана.
Положени венци на спомен-обележје
Чланица Градског већа Београда Виолета Филип положила венац
Фото: Танјуг / Ана Паунковић
Крагујевац и Смедерево одали пошту жртвама НАТО агресије
Полагањем венаца и цвећа крај споменика Успење, у Крагујевцу је обележена годишњица од почетка НАТО бомбардовања СРЈ. Венце и цвеће на споменик са именима 42 страдала Крагујевчанина у оружаним сукобима од 1990. до 1999. године, положиле су њихове породице, представници града, СУБНОР-а, Удружења ратних војних инвалида и други.
Током 78 дана бомбардовања сигнал за ваздушну опасност у Крагујевцу се огласио 218 пута. Први пројектили пали су 24. марта у 20.35, када је погођена касарна „Милан Благојевић“.
Највеће разарање, Крагујевац је претрпео 9. и 12. априла, када су погођени погони Заставине фабрике.
Комеморативним окупљањем код Споменика страдалим у бомбардовању 1999. године, у Смедереву је обележено 27 година од почетка НАТО агресије на СРЈ. Након интонирања химне и минута ћутања, прочитана су имена свих 14 погинулих војника и полицајаца из Смедерева, а венце су на споменик положиле породице палих жртава, представници војске и полиције, градске управе и ратних удружења.
Смедерево је више пута било мета НАТО напада. Бомбардовани су мост на Дунаву који спаја Смедерево и Ковин, постројења „Југопетрола“, трафостаница у кругу Железаре, индустријска зона и друге локације.
У Косовској Митровици комеморативни скуп и полагање венаца
У Косовској Митровици је комеморативним скупом у знак сећања на све жртве обележена годишњица почетка НАТО агресије на СРЈ.
На Тргу браће Милић положени су венци и одата пошта свима који су изгубили животе у НАТО агресији.
Венце су положили и представници Канцеларије за Косово и Метохију и Српске листе.
Краповић положио венце за жртве НАТО агресије у Даниловграду и Подгорици
Поводом 27. годишњице почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, министар одбране Црне Горе Драган Краповић положио је венце у касарнама “Народни херој Милован Шарановић” у Даниловграду и “Војвода Марко Миљанов Поповић” у Подгорици.
Краповић је одао почаст жртвама, истакавши да сећање на њих представља трајну обавезу друштва.
„Данас се са пијететом присећамо свих невиних жртава и изражавамо дубоко саосећање са њиховим породицама. Њихова страдања остају трајно упозорење на последице сукоба и важност очувања мира“, поручио је Краповић, саопштено је из Министарства одбране Црне Горе.
Важно је, казао је, неговати културу сећања и одговорно сагледавати савремени безбедносни контекст.
„Свесни смо да су догађаји из 1999. године оставили дубок траг у нашем друштву. Данас, као чланица НАТО, Црна Гора делује у битно другачијем безбедносном оквиру, доприносећи заједничким напорима очувања мира и стабилности“, казао је министар.
Министарка Ђурђевић Стаменковски положила венац на споменик деци настрадалој у НАТО агресији
Министарка за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Србије Милица Ђурђевић Стаменковски положила је венац на Споменик деци страдалој у НАТО агресији поводом Дана сећања на страдале у НАТО агресији.
„Нисмо заборавили ниједно име и презиме уклесано на споменике широм наше земље. Нисмо заборавили да су НАТО пројектили прекинули загрљај наше дечице са њиховим родитељима“, истакла је Стаменковски.
Истакла је да се данас поново суочавамо с тим да пројектили парају небо и да је један већи број света укључен у различите ратне вихоре.
„И као земља која је то искусила 1999. године, ми смо високо подигли нашу руку носећи у њој барјак слободе, мира и љубави. Ми смо они који највише на мир позивају, зато што смо знали колика је цена његовог губитка“, рекла је Стаменковски
МСП Русије: Последице агресије НАТО на Југославију осећају се и данас
Министарство спољних послова Русије саопштило је да се дугорочне последице агресије НАТО-а 1999. године против Југославије и даље осећају.
„Војна операција НАТО-а против суверене Југославије пре 27 година била је трагедија, чије се дугорочне и вишеструке последице осећају и данас“, објавило је Министарство спољних послова Русије на Телеграму, у вези са годишњицом бомбардовања.
Како је наведено, током 78 дана, Сједињене Америчке Државе и њихови савезници су вршили ракетне и бомбашке нападе на насељена подручја, укључујући и цивилну инфраструктуру. „Ниједан представник НАТО-а није кажњен. Жртве агресије су означене као ‘колатерална штета’, крвава цена плаћена за геополитичке амбиције САД, Велике Британије и њихових сателита“, наводи се у саопштењу.
Москва је оценила да је та агресија постала „трагична прекретница у историји српског народа, разорни ударац систему међународног права и темељима безбедности у Европи успостављеним после Другог светског рата“.
„То што је НАТО употребио муницију са осиромашеним уранијумом довело је до контаминације огромних подручја и невиђеног пораста броја случајева рака, од којих људи и данас пате. Више од 200.000 неалбанских становника Аутономне Покрајине Косово и Метохија било је приморано да напусти своје домове“, навело је руско министарство, подсећајући да су, под окриљем НАТО агресије, милитанти из такозване ОВК починили стравичне злочине, укључујући отмицу Срба ради илегалне трговине људским органима.
„Питање одговорности северноатлантских савезника за штету коју су нанели међународним односима и самој земљи остаје отворено“, наведено је у саопштењу.
Историчар Гулић: Јасно је да се радило о једном вансеријском ратном злочину
Историчар Милан Гулић оцењује да су догађаји који су претходили бомбардовању указивали да је исход био тешко избећи, али да правих преговора, како наводи, није ни било.
„Када говоримо о ратовима, увек важи да је боље преговарати него ратовати. Међутим, околности крајем деведесетих година показују да је интервенција била припремана дуже време“, истиче Гулић.
Према његовим речима, укључивање међународне заједнице у питање Косова и Метохије започело је још почетком деведесетих, а низ догађаја – од санкција до преговора у Рамбујеу – водио је ка војној интервенцији.
Гулић наводи да се, са становишта међународног права, бројни поступци током бомбардовања могу посматрати као спорни, укључујући нападе без одлуке Савета безбедности УН и гађање цивилних објеката.
„Поред удара на инфраструктуру, укључујући електроенергетски систем, гађани су и објекти који неспорно имају цивилну намену — медијске куће, болнице, школе“, навео је Гулић.
Додао је да, према правилима међународног хуманитарног права, чак и напади на легитимне војне циљеве могу бити окарактерисани као спорни или незаконити уколико је штета нанета цивилима и цивилној инфраструктури несразмерна војној користи која је тим нападима постигнута.
„Дакле сигурно би то правници пуно боље од мене објаснили, али ево само на основу неколико ствари којих смо сви свесни јасно је да се радило о једном вансеријском ратном злочину где је нападнута једна суверена земља и суспендована су њена права да покуша да реши проблем који је имала у делу своје територије“, рекао је Гулић.
Он је истакао и да Србија у том периоду није имала савезнике, што је додатно отежало њен положај током кризе.
Указао је да је да је питање Косова и Метохије остало нерешено и да и даље представља безбедносни и политички изазов.
Када је реч о образовању, тема НАТО бомбардовања присутна је у школским програмима, али, како оцењује, недовољно. Очекује се да ће у будућности овај период бити више заступљен у настави историје.
Ђорђе Аничић: Обарање невидљивог авиона једна од првих победа у рату 1999. године
Да и најсавршенија технологија може да буде несавршена показало се и током бомбардовања 1999. године, када је оборен чувени „невидљиви“ авион америчког ратног ваздухопловства.
Заменик команданта 250. ракетне ПВО бригаде током НАТО бомбардовања СРЈ Ђорђе Аничић рекао једа је оно што је презентовано јавности широм света било да се ради о невидљивом авиону, али да такав авион не постоји.
„Ради се о авиону смањене радарске уочљивости. На крају крајева, стицајем разноразних околности, на првом месту изузетно великој обучености борбене послуге, успели смо да га лоцирамо. Стелт је видљив на некој удаљености од станице за навођење ракета. Ради се о смањеном одразу, одразу који флуктуира и само искусно око ракеташа може да уочи такав циљ“, навео је Аничић.
Додао је да је реч о једној од првих победа у том рату, који је трајао 78 дана.
„Сматрам да то прво рушење невидљивог авиона у историји ратовања представља изузетан доприност тадашње Војске СР Југославије“, истакао је Аничић.
Подсетио је да је оборен и авион Ф-16 који је погодио Трећи ракетни дивизион противваздухопловне одбране 2. маја 1999.
Аничић је водио и ратни дневник који је преточио у књигу „Смена“.
Марковић: НАТО бомбардовање почетак пада САД као једине светске силе која све може
О последицама бомбардовања и његовом утицају на међународне односе у Јутарњем програму РТС-а говорио је директор Института за савремену историју Предраг Марковић.
„НАТО бомбардовање, пре свега америчко, најавило је почетак пада Сједињених Држава као једине светске силе која све може. То је довело Американце у заблуду да могу да нападају и уништавају земље без икакве цене“, оценио је Марковић.
Говорећи о значају међународног права, Марковић је рекао да „у данашњем свету великих сила право често лежи у топузу“.
„Чекали су повод. Рамбује је био алиби, оно што Хенри Кисинџер назива ‘алиби дипломатијом’ – ултиматум који не може да се прихвати“, рекао је Марковић, додајући да су услови преговора били неприхватљиви јер су, како каже, подразумевали „тиху окупацију земље“.
Осврћући се на правни значај Резолуције 1244, Марковић је истакао да њена снага зависи од односа у међународној заједници.
Говорећи о положају Срба на Косову и Метохији, Марковић је оценио да решења у великој мери зависе од међународне заједнице.
„Њихов мандат је био да заштите становништво, али то нису учинили у кључним тренуцима“, рекао је Марковић.
Као један од дугорочних проблема навео је последице употребе касетне муниције.
„Касетне бомбе су, по штетности за будућност, чак и теже од осиромашеног уранијума“, упозорио је Марковић.
Истакао је да Србија треба да настави да прати развој међународних односа. „Држава треба да буде спремна и да чека“, поручио је Марковић.
Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.
Кларк је касније у књизи „Модерно ратовање“ написао – не само да је планирање ваздушне операције НАТО-а против СРЈ интензивирано средином јуна 1998, већ и да је завршено крајем августа те године.
СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.
„Тачка прелома – рат који је променио правила“ на РТС1 у 21
Премијера Документарни филм „Тачка прелома – рат који је променио правила“, ауторке Слађане Зарић биће премијерно приказан вечерас од 21 сат на Првом програму РТС-а. Филм је рађен у продукцији Информативног програма РТС-а.
Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.
Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најпре су гађане касарне и јединице противваздухопловне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим местима.
Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а.
Према подацима Министарства одбране Србије, током ваздушне агресије НАТО-а убијен је 1.031 припадник Војске и полиције. Процењено је да је погинуло око 2.500 цивила, међу њима 89 деце, рањено око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, 25 особа се води као нестало.
У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.
У ноћи 23. априла 1999. године у два сата и шест минута након поноћи, НАТО је у нападу на зграду РТС-а усмртио 16 радника. То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.
Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.
НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби“ од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.
Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије – у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.
После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.
Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили су пали на подручје села Коколеч у 13.30.
Тог дана је Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244, а у Покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и повратак више стотина хиљада албанских избеглица док се не дефинише најшири степен њене аутономије.
Преузето са: РТРС
