Тешко оштећена партизанска болница на Петровој гори

Ово је велика катастрофа. Објекти болнице тешком муком су обнављани недовољним средствима, а сада је за олујног невремена све враћено годинама унатраг, каже Душан Црнковић из Војнића. Стабла букве срушиле су се на зграде болничког пријема, кирургије, управну зграду и болесничку лежаоницу

Чувена Централна партизанска болница на Петровој гори, за олујног невремена 27. марта претрпјела је велика оштећења. Штета је несагледива. Неколико стабала букве обрушило се на једва обновљене објекте болнице. Највише су страдале зграде болничког пријема, кирургије, управна зграда и болесничка лежаоница.

За непогоду се сазнало тек дан-два касније. Посљедице су открили лугари, а међу првима на мјесто догађаја стигао је Душан Црнковић из Војнића. Болница је десетљећима споро обнављана скромним средствима Министарства културе и медија, Српског народног вијећа, локалне заједнице те радом волонтера из околних села.

– Ово је велика катастрофа. Објекти болнице тешком муком су обнављани недовољним средствима, а сада је све враћено годинама унатраг. Чланови удруге Кордунашица из Војнића и нас неколико волонтера, одмах смо стигли на мјесто догађаја те почели раскрчивати терен, колико је то било могуће. Пристигли су и дјелатници Хрватских шума из Карловца. Већ годинама безуспјешно упозоравамо на стабла која су се опасно нагнула над објекте болнице, а како је ријеч о заштићеном културном добру, без одобрења Министарства културе ништа се конкретно не смије подузимати. О овоме што се догодило одмах смо обавијестили Опћину Војнић па очекујемо њихову реакцију. Мислим да би се и антифашисти, који су помало успавани кад је ријеч о Централној партизанској болници, итекако требали укључити у овом случају – рекао је Душан Црнковић.

Чим су обавијештени о штети на спомен-објектима на Петровој гори, коју је проузрочило олујно невријеме, на мјесто догађаја стигли су Марин Светић, водитељ Управе Хрватских шума у Карловцу и начелник Опћине Војнић Небојша Андрић.

– Одмах по сазнању и након обиласка дао сам налог да дјелатници Хрватских шума почну рашчишћавати терен. Означили смо стабла која треба уклонити и моторне пиле већ раде. Први је задатак уклонити дебла с објеката болнице па тек онда измјестити изваљена стабла и огранке у окружењу. Након тога вјерујем да ће услиједити хитан ангажман Министарства културе под чијом заштитом је Партизанска болница – рекао је Марин Светић.

На рашчишћавању терена у кругу болнице затекли смо и неколико чланица Удруге Кордунашица које неколико пута годишње чисте и одржавају терен на којему се налази болница. Од њих сазнајемо да ће одмах о свему обавијестити Конзерваторски одјел Министарства културе у Карловцу те истовремено позвати све чланове волонтере да помогну у уређењу околиша. Исто тако, обратит ће се донаторима како би прикупиле нешто средстава за обнову објеката. Начелник Небојша Андрић, међу првима је посјетио болницу након олујног невремена.

– Већ годинама указујем на неколико стабала која пријете болничким објектима, али како је цијели објект под заштитом, потребне су посебне дозволе Министарства, а не само одлуке Опћине или Хрватских шума с којима имамо изврсну сурадњу али за многе активности на заштићеном подручју болнице и нама и њима су везане руке док не добијемо одобрења. Надам се да обнова болнице након ове штете неће пасти на терет Опћине, што би, заправо, био преседан јер је ријеч о заштићеном објекту – каже нам Небојша Андрић.

Да подсјетимо, у селу Ђодани 19. и 20. рујна 1941. одржана је конференција делегата Народноослободилачког покрета с Кордуна и Баније на којој се расправљало о нужном успостављању и организацији партизанских санитетских служби. Болница на Петровој гори подигнута је убрзо на тешко приступачном терену, али недалеко од извора питке воде, односно на сјеверозападној страни Врлетне косе. Први су рањеници у болничку књигу уписани још 4. листопада исте године, ни мјесец дана након одлуке о оснивању. Били су то партизани Драган Јурјевић и Лазо Трбојевић.

Већ у сијечњу 1942. болница је проширена за једно одјељење и операцијску салу, а од њезина оснивања до свибња 1945., у њој су се лијечили бројни припадници НОБ-а, уз остале народни хероји Роберт Домани и Раде Јањанин. У болници, коју непријатељ никад није открио, лијечено је више од 5000 рањеника, бораца и цивила. О тешким данима партизанске болнице чији лијечници су дјеловали у немогућим увјетима, свједочи готово тисућу гробних хумки, обиљежених безименим крижевима. Године 1971. Јосип Броз Тито одликовао је Централну партизанску болницу Орденом народног хероја за изванредне ратне заслуге.

Преузето са: portalnovosti.com

Фото: Владимир Јуришић