Удружење грађана “Пећи код Кључа“ одржало ликовну колонију

У организацији Удружења грађана “Пећи код Кључа“ је у суботу 27. јуна 2026. године одржана једнодневна ликовна колонија у Каћу. Ова манифестација окупила је еминентне уметнике, локалне ствараоце и љубитеље уметности са циљем промоције културе, размене креативних идеја и обогаћивањa културног садржаја.

Колонија је свечано отворена у јутарњим часовима, а уметници су инспирацију налазили у завичају, природи, пејзажима и традиционалним мотивима. Током дана, простор је био испуњен креативном енергијом, а посетиоци су имали јединствену прилику да уживо прате процес настајања уметничких дела. Стварано је у различитим техникама, највише у техници уља на платну, акрила и акварела. Резултат овог плодоносног стваралачког дана је тај да је удружење богатије за изузетна уметничка дела. Манифестација је протекла у духу дружења, стваралачког дијалога и успешне сарадње.

Председник Удружења грађана “Пећи код Кључа“ Добрица Рибић истакао је да је ово прва ликовна колонија у организацији удружења и да планирају наставак оваквих и сличних активности са циљем очувања културе и традиције:

• Изузетно смо поносни и срећни што смо реализовали прву ликовну колонију у организацији нашег удружења. Ово је предивно искуство и један начин да кроз уметност чувамо везу са завичајем, кроз теме уметничких дела. Учесници сликају мотиве завичаја и углавном се ради о пејзажима, истакао је Рибић.

Такође, Рибић је нагласио да је ликовна колонија још један начин да се чланови удружења и поштоваоци традиционалних и културних вредности окупљају са истим циљем и да је план да ово окупљање постане традиција. Природне лепоте завичаја, долина реке Сане и планина Мулеж су вечита инспирација за људе пореклом из ових крајева и то их инспирише да осмишљавају начин да се сачува веза са тим пределима. Поред ликовне колоније, удружење има и низ других значајних активности, које чувају везу са завичајем.  Једну од активности коју желе да врате у праксу, а по којој је село Пећи било препознатљиво је окупљање на дан Божића:

• Ми Пећанци смо имали јединствени обичај у нашем окружењу. На дан Божића окупљали смо се на месту где је некада била црква. Цркву су срушили комунисти, а ми смо осамдесетих година изградили нову, која је поново рушена и сада обновљена. На дан Божића смо ословљавали једни друге речима: “Ајмо у коло“. У коло су долазили наши сународници из околних села Прхова, Тодора, Пламеница, Рамића, Хумића, Пиштанице и Подова. Обичај је прерастао у традицију и све то је трајало до егзодуса 1995. година, испричао је Добрица Рибић.

Учесници ликовне колоније су Светлана Савић, пореклом из Пећи, која је за ову прилику насликала портрет. Слађана Телечки је из Петроварадина, воли да слика и да се дружи, а за ову прилику насликала је морски пејзаж. Јованка Беквалац је такође учесник ликовне колоније. Пореклом је са Кордуна, рођена је у равници Војводине, а одрасла на Кордуну. Воли да слика и равницу и предивна брда Петрове горе. За ову прилику одлучила се за сликање пејзажа брдских предела краја у којем је одрасла. Нада Грбић из Каћа, такође се одлучила за сликање пејзажа.

Учесник ликовне колоније био је и Душан Кондић, родом из села Подови, општина Сански Мост. Кондић је у Нови Сад дошао када је кренуо у школу, али је везу са завичајем увек одржавао:

• Музика и спорт су ме увек привлачили, а после и сликање. Сликањем сам озбиљно почео да се бавим кад сам се вратио из војске, од тада редовно сликам, а задњих 15 година сликам интензивно. Сам осмишљавам и режирам слике у својој глави, а највише волим да сликам пејзаже из завичаја и све што ме асоцира на родни крај. Такође, волим историјске слике и надреализам, истакао је Кондић.

Душан Кондић је члан Удружења грађана Змијање, јер његово село Подови припада пределу Змијање. За ову прилику уступио је своју породичну кућу у којој има атеље и галерију, пријатељском удружењу “Пећи код Кључа“ за одржавање ликовне колоније и на тај начин дао допринос очувању традиције и културе тих крајева.

Поред сликара чији је рад базиран на уљаним бојама и акверелу, учесник ликовне колоније био је и Гавра Радин, који се бави јединственом техником сликања сламом. Направио је укупно 215 слика са сламом, а прву слику је направио у основној школи. Идеју је добио приликом посете баки код које је видео приказ каубојске куће од сламе и рекао да хоће да проба то да направи и успео је. Тако је све почело. Следеће четири слике направио је по доласку из војске. Након тога је настала пауза, која је трајала до пре десет година када је отишао у пензију и почео поново да израђује дела користећи сламу.

• Ја сам у томе потпуно самоук. Моја бака код које сам видео слику од сламе, само је знала да се слама пегла како би могла да се искористи за слику. Након тога сам ја овладао техником пеглања сламе. Ради се тако што припремим сламу, исечем је, ставим је у воду да се прокува, зати је цепам и пеглам. На сликама нема преклапања, све је састављено, објаснио је Гавра Радин.

Идеје и теме слика налази сам у свом окружењу, кад угледа нешто интересантно. Ту су манастири, зграде, значајније куће, установе. Овакав стил нико више не ради, његов стил је јединствен и сасвим другачији од других стилова рада са сламом.

Ликовну колонију су обогатила и деца, која су цртала и сликала мотиве села Пећи.

Поред сликарског приказа пејзажа и мотива завичаја, током трајања колоније амбијент су обележили и звуци традиционалних и родољубивих песама у извођењу чланова групе “Пећи у срцу“. Све је то начин да се сачува успомена на село Пећи и околна села. Такође, о селу постоји и писани траг односно књига “Моје село Пећи“, коју су приредили Добривоје и Драган Рибић. Књига обухвата историјат села са аутентичним фотографијама, као и избор песама о завичају аутора Добривоја Рибића. У оквиру удружења, у припреми је нова књига Драгана Рибића такође са песмама о завичају.

 

                                                                                                            Драгана Шиповац