ОДУЖИМО СЕ ТРЕБИЊСКИМ МУЧЕНИЦИМА: Заједнички вапај потомака за уређење споменичког комплекса у Подгливљу
Историјски континуитет затирања српског народа на простору Старе Херцеговине има своје двије дубоке и нераскидиве ране у Требињу: аустроугарски терор над цивилним становништвом током Првог свјетског рата и усташки геноцид на Придворачкој јами у Другом свјетском рату. Поводом недавне годишњице придворачке трагедије, јавности се у име потомака и сродника страдалих обратио Жељко Шакота, упутивши апел за очување достојанства жртава и изградњу јединственог спомен-комплекса.
Свети придворачки новомученици
На заупокојеној литургији одржаној у Подгливљу 24. јуна 2026. године, потомак страдалих Жељко Шакота подсјетио је на епохалну одлуку Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве из маја 2022. године. Тада су православни Срби цивили, које су усташе звјерски убиле и бациле у Придворачку јаму у ноћи 23. јуна 1941. године, прибројани Сабору светих. Спомен-обиљежје на градском гробљу Подгливље, подигнуто изнад њихових земних остатака, освјештано је 6. октобра 2022. године.
Ова неоскрнављена гробница, међутим, дијели исти простор са још једним страшним свједочанством наше трагедије. На свега двадесет метара удаљености налази се Спомен-костурница у којој почивају српски цивили објешени у Требињу од стране аустроугарског окупатора у периоду од августа 1914. до децембра 1916. године.
Аустроугарски злочини као претеча геноцида из 1941.
Како је у свом обраћању нагласио Жељко Шакота, систематски прогон и вјешање требињских Срба – међу којима је било 77 угледних домаћина, родољуба и двије жене – представљају директну претечу онога што ће се касније и правно дефинисати као геноцид. Постојање аустроугарског логора за српске цивиле у Требињу у периоду од 1914. до 1916. године представљало је застрашујући историјски увод у будућу трагедију Јасеновца.
Сво српско становништво уз тадашњу границу било је насилно исељено и депортовано у злогласне логоре у Добоју и Араду, док им је комплетна имовина опљачкана и разорена. Нажалост, жртве Првог свјетског рата из требињског, билећког и гатачког среза никада нису прецизно и поименично пописане од стране државних институција, што обавезу потомака чини још већом.
Иако су ови родољуби погубљени на јавном мјесту, у тадашњем парку преко пута некадашње касарне, на самом стратишту унутар урбане зоне града данас не постоји никакво обиљежје. Цјелокупно сјећање сведено је на костурницу у Подгливљу, у којој леже кости 79 објешених Срба из града и околине.
Молба Патријарху
Свјесни да су ови страдалници неодвојиви дио српског светосавског идентитета, потомци су покренули заједничку иницијативу да се ово страдање почне обиљежавати на највишем црквеном и националном нивоу. Тим поводом, обратили су се и врху Српске православне цркве са молбом да Његово Високопреосвештенство Патријарх српски господин Порфирије 28. августа 2026. године служи први велики помен и заупокојену литургију над светим моштима у Подгливљу.
Истовремено, потомци апелују на локалне и црквене власти да се Спомен-костурница објешених Срба и споменик Придворачким мученицима архитектонски и инфраструктурно уреде као јединствена, монументална споменичка цјелина. Први корак ка томе мора бити хитно уређење и бетонирање прилазне стазе која води до ових гробова.
Охрабрује чињеница да је Епархија захумско-херцеговачка и приморска већ преузела иницијативу у обнови културе памћења. На Видовдан, након вечерње службе, из Саборног храма у Требињу свечано је кренула литија до костурнице у Подгливљу, гдје су уз присуство вјерног народа служене молитве и изречене надахнуте бесједе, о чему су извијестили Радио-телевизија Републике Српске и локални медији.
Преузето са: Слободна Херцеговина
