Линта: Геноцид над више од 12.000 Срба у Гаравицама код Бихаћа дио усташког плана за уништење српског народа у НДХ
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истиче да је наша трајна обавеза да се сјећамо геноцида на Гаравицама код Бихаћа над више од 12.000 Срба са подручја бихаћког среза, као и са подручја Лике, Цазина, Велике Кладуше, Крупе, Петровца и Кулен Вакуфа. Међу жртвама је био велики број дјеце, жена и стараца. Гаравице је мјесто удаљено око 2-3 километра од центра Бихаћа. По броју жртава Гаравице су једно од највећих српских стратишта током Другог свјетског рата. Злочин геноцида на Гаравицама је посљедица добро осмишљеног и органзованог плана усташког режима да уништи српски народ на подручју геноцидне НДХ.
Геноцид на Гаравицама се десио од јуна до почетка септембра 1941. године. Врхунац убијања или „Велики покољ“ на Гаравицама трајао је од 27. јула до 05. августа 1941. године када је, према процјенама, стрељано или поклано више од 10.000 Срба. На Гаравицама је страдао и један број припадника других нација укључујући Роме и Јевреје. Према независним британским изворима, у Гаравицама је за само три мјесеца тј. од јуна до почетка септембра 1941. године убијено око 12.000 Срба те још око 2.500 Јевреја и Рома из бихаћког краја.
У Бихаћком пољу постоје три стратишта на којима се вршења масовна убијања Срба и гдје се налазе гробнице – ливаде Гаравице, Церавци и десна обала ријеке Клокот (Уљевите баре). Осим три стратишта у Бихаћком пољу почињени су масовни злочини на десетинама других стратишта на ширем подручју Бихаћа као што су јама Јасиковача код Боричевца, Вучја јама у шуми Осој, јаме Делић и Перанића драга код села Заваља, Мехино стање код Велике Кладуше, Црно језеро код Крупе, Мацини Долови код Цазина, Калати код Кулен Вакуфа, Кулен Вакуф, Забаре и Чаире код села Рипач и многа друга. Последњих дана јула и првих дана августа масовна убијања трају без престанка дању и ноћу. Страшна истина је да је у Бихаћу и широј околини, током пролећа, љета и јесени 1941.години убијено више од 25.000 Срба.
Усташке власти су 1941. године срушиле до темеља православну цркву Свете Тројице а њен камен је искоришћен за доградњу римокатоличке цркве и звоника. Земљиште на којем се налазио предратни православни храм, општинска власт је одузела и ту је саграђена послије рата зграда општине. У поменутој згради сада се налази и сједиште Унско-санског кантона. У Бихаћкој кули, православни Срби су пребијани, мучени и полуживи одвожени на убијање а 2007. године је проглашена Националним спомеником БиХ.
Од националног је значаја да Србија у Београду оснује државну институцију тј. Меморијални центар геноцида над Србима у НДХ и започне борбу за међународно признање геноцида над нашим народом. Циљеви Меморијалног центра би били, између оталог, да активно ради на попису српских жртава у НДХ, као и на обиљежававању свих српских стратишта на подручју данашње Хрватске и Федерације БиХ. То укључује и свако насељено мјесто на ширем подручју Бихаћа у коме би се поставиле спомен плоче са именима и презименима српских жртава.
У Београду 28. јул 2026. године
Информативна служба
Савеза Срба из региона
