„Кочићев збор“ деценијама чува успомену на лик и дјело Петра Кочића

Додајте ССР као преферирани извор и видите наше вести на врху Гугле претраге.

Додај

Централни дио 61. „Кочићевог збора“ одржан је на зборишту у Стричићима.

У Цркви Успења Пресвете Богородице у Стричићима служен је помен Петру Кочићу и његовом оцу Герасиму, као и помен јунацима отаџбине код споменика погинулим борцима.

Министар просвјете и културе Републике Српске Боривоје Голубовић поручио је из Стричића да је „Кочићев збор“ манифестација која деценијама чува успомену на лик и дјело Петра Кочића и подсјећа на вриједности за које се залагао – слободу, правду, достојанство човјека и снагу писане ријечи.

– Отаџбина је њива на којој се непрестано сије и жање. Ми жањемо оно што су сијали наши преци, а сијемо да имају шта жети наши потомци`. Ове Кочићеве ријечи изговорене су прије више од једног вијека, а данас, у његовом родном Змијању, снажно одјекују у свима нама – истакао је Голубовић са централне манифестације посвећене сјећању на Петра Кочића.

Он је рекао да је трајна обавеза свих покољења да се чува оно што су оставили преци, али и да се стварају вриједности које ће бити остављене генерацијама које долазе“, поручио је Голубовић са централне манифестације посвећене сјећању на Петра Кочића.

Голубовић је подсјетио да је Кочић својим дјелом дубоко утемељио Змијање и Мањачу у српској књижевности.

– Писао је о свом народу, његовој тешкој судбини, али и о његовој снази, достојанству и непоколебљивој жељи за слободом. Његова ријеч била је истовремено књижевна, народна и слободарска, а из ње се снажно осјећа дубока повезаност са крајем из којег је потекао – његовим Змијањем. Истовремено, Кочићево дјело није само дио наше књижевне баштине. Оно је дио нашег културног и духовног идентитета – оцијенио је Голубовић.

Посебно радује, истакао је он, што Кочићев збор и данас показује да та ријеч није остала у прошлости, већ да заживљава међу новим генерацијама стваралаца.

– Нека зато Стричићи и Кочићев збор и даље буду мјесто сусрета, саборности и трајања Кочићеве слободарске мисли. Драго ми је што смо и ове године заједно у Стричићима у оквиру `Кочићевог збора`, манифестације која деценијама чува успомену на његов лик и дјело – рекао је Голубовић.

Овогодишњи лауреат „Кочићеве награде“ је Предраг Бјелошевић из Бањалуке, док је награда „Змијањче“ припала Ивони Арсић из Штрбаца код Рудог, ученици петог разреда Основне школе „Бошко Буха“.

Патриотизам Петра Кочића никада није био свечана поза, већ га је плаћао затвором, прогонима, сиромаштвом и личном жртвом, а љубав према народу код њега није била велика ријеч, него велика одговорност, поручио је овогодишњи добитник „Кочићеве награде“ књижевник Предраг Бјелошевић.

– Кочића не славимо истински онда када само славимо његово име, него онда када смо спремни да чујемо и оно што нам његово дјело и данас поручује – истакао је Бјелошевић у бесједи на централној манифестацији у Стричићима посвећеној великом српском књижевнику и народном трибуну Петру Кочићу.

Нагласио је да је Кочић језиком својих Стричића и Змијања ушао у српску књижевност, а из српске књижевности у трајну ризницу свјетског духовног и књижевног блага.

– Кочић није постао велики тако што се одрекао свога поријекла и рода, него тако што га је уздигао до универзалне људске вриједности. Зато Кочића морамо славити са још више присуства његових дјела у савременим медијима и образовном систему, више га преводити и правити филмске и радијске обраде његовог дјела, лика и времена – оцијенио је Бјелошевић.

Посебно је указао на потребу да се Стричићи и Кочићева главица оживе током цијеле године, а не само током трајања „Кочићевог збора“.

– Подузмимо све да преко цијеле године оживимо ове Стричиће испод Кочићеве главице. Можда на начин да се у школи, која се свела на једва тридесетак ђака, сагради резиденција за домаће и стране писце, па да пишу овдје, уз Стричиће, своја дјела и да од нас уче шта су слобода и српски непоколебљиви дух – нагласио је Бјелошевић.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић рекао је да садашње генерације Срба живе у слободи о којој је писао велики Петар Кочић и да поучени историјом никада неће поклекнути.

Стевандић је новинарима у Стричићима рекао да су Срби поучени Кочићем успјели да отјерају Кристијана Шмита.

– На нама је обавеза да поучени историјом не поклекнемо. Отјерали смо највећег кадију, али остало је оних малих кадија, подмуклих и лицемјерних који гледају да нам на брзину пресуде и то у нашој земљи коју смо крвљу и сузама платили. Кадије нилада више неће одлучивати о нама – нагласио је Стевандић.

Министар правде Републике Српске Горан Селак изјавио је да је „Кочићев збор“ током свих ових година постао једна од важних манифестација која чува успомену на лик и дјело великог српског књижевника Петра Кочића, али и мјесто на којем се сабира народ.

Селак је новинарима у Стричићима, гдје је одржана централна свечаност, рекао да је важно да овакве манифестације његовати и подржавати, јер оне нису само културни догађаји, већ представљају начин очувања историјског и културног насљеђа.

– Посебно је важно што се овдје окупљају људи не само из Републике Српске, већ и из наше матице Србије, као и из свих крајева свијета у којима живе Срби. На овај начин се сабирамо, чувамо заједништво и подсјећамо на вриједности које су кроз своје дјело оставили наши велики писци и културни ствараоци – поручио је Селак.

Он је изразио жаљење што дјеца данас све мање познају лик и дјело Петра Кочића.

„Кочићев збор“ свечано је отворен у Бањалуци 27. августа, а током четири дана трајања манифестације организовани су бројни књижевни, културно-умјетнички и традиционални садржаји на више локација у Бањалуци, Стричићима, Гомионици, Јелићки и Београду.

Преузето са: РТРС

Нема коментара

Напишите коментар