Помен жртвама Медачког џепа: Сјећање које не блиједи
У Цркви Светог Марка у Београду 9. септембра 2026. године служен је помен српским жртвама хрватске војне акције „Медачки џеп“, која је започела на данашњи дан 1993. године. У нападу хрватских снага на три српска подвелебитска села – Дивосело, Читлук и Почитељ, код Госпића – убијено је 87 Срба, међу којима 35 цивила и припадника мјесне страже и 17 жена. Девет лица и даље се води као нестало.
Помену, који је организовало Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“, присуствовали су чланови породица страдалих, представници избјегличких и других удружења која његују сјећање на српске жртве.

Након помена положени су вијенци и цвијеће код споменика Србима убијеним у ратовима деведесетих година прошлог вијека.
Медачки џеп остао је један од најтежих примјера страдања српског цивилног становништва у Хрватској. Три села која су прије рата била дом бројним српским породицама систематски су опљачкана и разорена, а становништво протјерано. Посебно тешку чињеницу представља то што се подручје у вријеме напада налазило под заштитом снага Уједињених нација.

Драгана Ђукић: Не могу нам одузети памћење
Како је навела предсједница Удружења Суза Драгана Ђукић у овој акцији рањеника уопште није било.
– Управо та чињеница и резултати прегледа тијела на српској страни – разбијене лобање, многобројне прострелне ране из непосредне близине, одсјечени дијелови тијела, живи бацани у ватру – упућују на закључак да се радило о систематском убијању заробљених и рањених – истакла је Ђукићева.
Она је подсјетила и на извјештај команданта УНПРОФОР-а, генерала Жана Кота, који је након обиласка поменутих села указао на размјере разарања. „Нисам нашао знакова живота, ни људи, ни животиња, у неколико села кроз која смо данас прошли. Разарање је потпуно, систематско и намјерно“.
Према њеним ријечима, чињенице о страдању српског народа су познате, као и дио починилаца, али су изостале адекватне пресуде и одговорност која би одговарала тежини злочина.
– Једино што нам не могу узети јесте да памтимо српске жртве и чекамо правду која је спора, али се надамо да ће једног дана бити достижна – поручила је Ђукићева.

Молитва за пострадале и обавеза памћења
Парастос је служио јереј Јован Петровић, који је у бесједи подсјетио на страдале старце, жене који су остали да чувају своје домове и војнике који су стали у њихову заштиту.
Он је поручио да свака проливена суза, сваки прекинути живот и свака неправда претрпљена на овој земљи чекају свој одговор пред Господом.
– Наша дужност је да молимо Господа да упокоји душе пострадалих и да да утјеху њиховим породицама које носе тешко бреме због губитка, али и трагања за истином. Друга наша дужност јесте памћење и свједочанство. Не смијемо заборавити ко смо и одакле смо, нити препустити забораву оне који су својом крвљу платили право на постојање. Будимо достојни предака који су знали за шта живе и за шта су страдали – поручио је јереј Јован Петровић.
Парастосу је саслуживао ђакон Ненад Вукотић.

Линта: Увијек ћемо се сјећати страдалих Срба
Помену је присуствовао и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, који је поручио да се српске жртве Медачког џепа не смију заборавити и да породице имају право на истину и правду.
Он је указао на чињеницу да је подручје било под заштитом Уједињених нација, као и на неадекватност казни које су изречене пред хрватским правосуђем за злочине почињене над Србима.
Линта је оцијенио да су такве пресуде представљале додатно понижење за жртве и њихове породице и поручио да злочини над Србима не могу бити оправдани или умањени било каквим политичким или историјским наративима.

Сјећање на Медачки џеп и ове године окупило је породице које већ више од три деценије носе терет губитка, али и оне који не пристају да се имена и судбине страдалих препусте забораву. За њих помен није само молитва за мртве. Он је и свједочанство живих, подсјећање на злочин и захтјев да истина једног дана добије своје мјесто.Парастосу су присуствовали и народни посланици Ненад Абрамовић, Ратко Личина и предсједник ДИЦ Веритас Саво Штрбац.
Текст и фото: Драгана Бокун


















