Из штампе је изашла књига „Баштина Крајишких Срба“

У издању Завичајног удружења „Сава Мркаљ“ из штампе је изашла књига „Баштина крајишких Срба“. Књига има 240 страна, тврде корице, штампана је на сјајном папиру и садржи фотографије у боји.

„Овом књигом настојали смо да кроз историјски оквир широј јавности представимо и приближимо материјалну и нематеријалну културну баштину крајишких Срба. Намера нам је била да сва сазнања о српској култури на подручју Хрватске од 16. века до данас учинимо доступнима, да се лако може препознати и издвојити све што је било вредно у нашој баштини. Верујемо да ћемо овом књигом унапредити знања и развити свест о значају неговања и чувања културне баштине крајишких Срба, али и Срба на свим другим просторима.“ – кажу из ЗУ „Сава Мркаљ“ из Новог Сада.

Аутори стручних текстова и области које књига обухвата:

ИСТОРИЈА – др Софија Божић, виши научни сарадник Институт за историју Србије.
КЊИЖЕВНОСТ – проф. емеритус др Душан Иванић, књижевни теоретичар.
ЈЕЗИК – академик Павле Ивић, био је српски филолог, лингвиста и члан САНУ.
ФОЛКЛОР – др Славица Гароња, српска књижевница и професор универзитета.
ТРАДИЦИОНАЛНО ПЕВАЊЕ – др Сања Ранковић, етномузиколог, проф. традиционалног певања.
САКРАЛНА БАШТИНА – др Љиљана Стошић, саветник Балканолошког института САНУ.

Рецензент књиге: др Светлана Шеатовић, виши научни сарадник на Институту за књижевност и уметност у Београду.

Из рецензије

БАШТИНА КРАЈИШКИХ СРБА – СУДБИНА „ЗАКРАЈИЊЕНОГ НАРОДА“

Рукопис књиге „Баштина крајишких Срба“ у издању Завичајног удружења „Сава Мркаљ“ представља још један важан допринос проучавању културне, језичке и књижевне баштине овог дела српског народа. Зборник радова садржи прилоге из области историје, језика, фолклора, књижевности, традиционалног певања и сакралне баштине. За сваку област по један научни и синтетички или аналитички текст без обавезне научне апаратуре апстраката и резимеа представља књигу која кроз сваки текст посвећен једној области даје општу слику о баштини крајишких Срба. У низу претходних научних студија ова књига би могла да буде нека врста обавезне кућне библиотеке сваког припадника српског народа из Крајине, али и читалаца који су изузетно заинтересовани за свеукупну историју и културну баштину српског народа расуту по регијама и подручјима која више нису станишта на којима живе Срби.

Редовна цена књиге је 1.000 динара. Поводом Сајма књига у Новом Саду и празника 8. марта, књига је на попусту и кошта 800 динара.

Заинтересовани могу да се јаве у инбокс на Фејсбуку или на број удружења 021 2700 441, понедељком, средом и петком од 9-16 и уторком и четвртком од 12-19 часова.

После егзодуса из Западне Славоније (1991) и Крајине (1995) и дуготрајне научне и политичке прећутаности и највећег национално конотираног изгона једног народа после Другог светског рата било је потребно више од 20 година да се интензивније проучава и ради на формирању научних корпуса који би били база за једну свеобухватну културну и историјску енциклопедију српског народа у Крајини, Далмацији и Славонији.

Завичајно удружење „Сава Мркаљ“ се овом књигом укључује у токове који су од посебног националног и научног значаја. У току 2018. године Матица српска је формирала Крајишки одбор у оквиру кога ће деловати и бројна удружења како би се објединила делатност усмерена на заштиту, проучавање и промовисање културе и историје крајишких Срба. После егзодуса 1991. и 1995. године и данас, након готово 28 година, сасвим је јасно да је један део српског народа заувек напустио просторе од Дубровника преко Книна, Карловца до Пакраца и Вуковара. Ти простори су заувек испражњени, а тенденција је и да ћемо у будућности након свега имати врло мало становника у тим крајевима. После свега остаје нам историја, културни артефакти, књижевна и сакрална баштина, али и етномузиколошки записи и језик, који је најугроженији, јер припадници ових говора биолошки изумиру. Због свега, неопходно је указивати и проучавати историју овог „закрајињеног“ народа, његову специфичну културу која је увек била на границама или ободима и држава, царстава, али и научних интересовања.

Вест преузета са: banija.rs