У Новом Саду одржан 2. Сајам завичаја
Други Сајам завичаја под називом “Завичај кроз привреду, туризам и културу“ одржан је 22.02.2020. године у Новом Саду, у Мастер центру Новосадског сајма. Као и прошле године, сајам је организовао Фонд за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима уз подршку Покрајинске Владе. На сајму се представило преко 70 излагача, на 100 штандова, које је обишло преко пет хиљада посетилаца.
Церемонију отварања Сајма завичаја увеличали су потпредседник Покрајинске Владе Ђорђе Милићевић, заменик градоначелника Новог Сада Срђан Кружевић и директор Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима Душко Ћутило, али и богат културно-уметнички програм.
Потпредседник Покрајинске Владе Ђорђе Милићевић је истакао да Покрајинска Влада свим средствима помаже очување културе и традиције наших сународника, оних који живе у Републици Србији и оних који живе у другим државама:
- Други по реду Сајам завичаја је манифестација која промовише нашу традицију, културу, обичаје, језик и писмо како оних људи који су се у Србију доселили претходних година и деценија из разних крајева бивше државе, тако и културу, традицију и обичаје наших сународника који су остали на својим огњиштима у државама из нашег региона. Покрајинска Влада свим својим средствима и могућностима им помаже кроз разне видове помоћи и у области културе, образовања, науке, као и у њиховом економском оснаживању. Наставићемо са оваквом подршком избегличким и расељеничким породицама али и са подршком нашим сународницима у државама у региону.
Заменик градоначелника Новог Сада Срђан Кружевић изразио је задовољство због тога што је Нови Сад домаћин једног оваквог догађаја:
- Мислим да су традиција, култура и привреда нешто што најбоље може да нас повеже са регионом. Ми као људи који водимо Нови Сад, поред тога што смо успели да доведемо две велике титуле Новом Саду: престоницу културе и омладинску престоницу Европе и што смо успели да инфраструктурално унапредимо град, изузетно нам је задовољство да будемо домаћини догађаја који чува и баштини нашу традицију и обичаје.
Директор Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима Душко Ћутило није крио задовољство због организације другог по реду Сајма завичаја на којем се окупио велики број завичајних удружења, институција, појединаца, али и свих људи који могу на прави начин да представе и презентују свој завичај. Ћутило је истакао да је жеља да се кроз овакву манифестацију сачувају од заборава све оне лепоте које су људи донели из свог завичаја. Такође, сајам пружа могућност да се људи који се нису раније знали упознају, успоставе сарадњу и унапреде је.
У културно-уметничком делу програма наступило је преко 300 учесника из Србије и региона. На штандовима је своје обичаје, културу и традицију представило и презентовало преко 70 завичајних удружења, појединаца и институција из Републике Србије, Републике Хрватске, Републике Српске, Федерације БиХ и Косова и Метохије. Циљ овакве манифестације је да сви представници локалних заједница осете битност припадања истом корупусу народа, као и јединственом и духовно недељивом српском простору. На Сајму завичаја посетиоци су имали прилику да се упознају са завичајним удружењима, њиховим активностима, делатностима, рукотворинама, алатима и предметима из завичаја, народним ношњама, као и гастрономском понудом.
Завичајно удружење “Сава Мркаљ“ другим представљањем на Сајму завичаја исказало је на који начин ово удружење чува традицију, културу и обичаје српског народа. Ове године поносно је представљена збирка песама “Мермер и олово“ Небојше Деветка и дело са којим се ЗУ “Сава Мркаљ“ посебно поноси “Баштина крајишких Срба“. Вредност књиге “Баштина крајишких Срба“ најбоље објашњава др Светлана Шеатовић у својој рецензији у којој истиче важан допринос који је овај зборник радова дао у проучавању културне, језичке и књижевне баштине овог дела српског народа. “Баштина крајишких Срба“ садржи прилоге из области историје, језика, фолклора, књижевности, традиционалног певања и сакралне баштине. Сваки текст у књизи даје општу слику о баштини крајишких Срба.
Издања Завичајног удружења “Сава Мркаљ“ показатељ су његовог залагања да се крајеви из којих долазе крајишки Срби не препусте забораву и да се јасно и без страха говори о егзодусу српског народа из Западне Славоније и Крајине. Темељан и студиозан приступ стручних лица сакупљању баштине Срба са простора Крајине, даје добар пример залагања за очување историје, културе, традиције и обичаја српског народа због чега је Завичајно удружење “Сава Мркаљ“ заслужено добило свој простор на Сајму завичаја.
Земљаци пореклом из Петровца, који сада живе у Новом Саду, Београду, Босанском Петровцу, заједно су презентовали свој завичај. Начелник Општине Петровац – Дринић Милан Грбић, изразио је задовољство због присуства Петровца на сајму. Њихов понос су традиционални сир “Васа“, кајмак, сок од дрењине, ракија од шљиве и џемовима од разног воћа. На истом штанду, Удружење “Петровчани“ из Новог Сада, заједно са Петровчанима из Београда и земљацима из Босанског Петровца показали су на који начин они чувају традицију и обичаје. За њих је Сајам завичаја место на којем се традиција негује на посебан начин. Прилика да се удружења зближе, упознају, размене информације и да покушају у будућности да предузму заједничке кораке.
Завичајно удружење “Мостови на Дрини“ из Сремске Митровице, представило се гуслама, домаћим производима ракијом, џемовима, али и вуненим чарапама и сликама.
Општину Дрвар су представили млади људи из ове општине производима од дрењине, која је карактеристична за подручје Дрвара. Дошли су да представе сву лепоту краја, лепоту хране, народне ношње, привреде и туризма. Својим присуством на Сајму завичаја желе да спрече да се традиција, култура и обичаји људи пореклом из Крајине препусте забораву.
Гаврило Миле Принцип, из Босанског Грахова, кустос родне куће Гаврила Принципа у селу Омљаја, истакао је да су они донели експонате како би се представили са историјом која краси Гаврила Принципа. Учешће на сајму узела су и деца из КУД “Гаврило Принцип“ које негује традицију играња, певања и обичаја краја из којег долазе.
Миленко Ђукић, руководилац КУД “Јањ“ Стројице није крио задовољство што су земљаци из области Јањ редовни гости на оваквим манифестацијама у Новом Саду:
- Велика ми је част и задовољство бити на Сајму завичаја у Новом Саду. Дошли смо као представници Јања, као представници општине Шипово и као представници западног дела Републике Српске. Спремни смо да покажемо шта знамо и шта умемо. Присутни смо на свим манифестацијама које се организују у Новом Саду. Долазимо овде са посебном емоцијом јер је овде велики број људи који су се доселили из Јања.
Културно-уметничко друштво “Јањ“ Стројице интензивно сарађује са Завичајним удружењем “Јањана“ из Футога и редовни су гости на манифестацијама које организују “Јањани“ из Футога. Такође, Јањани из свих крајева света долазе на манифестације које организује КУД “Јањ“ Стројице, а то су Јањски сабор и Јањски вишебој.
Присуство на Сајму завичаја припало је и Завичајном удружењу “Крушево Брдо“ са седиштем у Ђурђеву. Од председника удружења Јерка Марића сазнали смо да људи који су чланови овог Завичајног удружења долазе из Котор Вароши и да су у Ђурђеву настањени. Ту су и њихова братска удружења: Завичајно удружење “Угодовићана“ из Титела и Завичајно удружење “Теслићани“ регистровани у Ђурђеву. Такође, ту су и људи са простора Озрена и Требаве који слушају шаргију и виолину и имају исти начин живота и обичаје. Чланови наведених удружења представили су се са шаргијом и виолином, а представили су и алате и предмете који су се користили у њиховом завичају.
Крајишници који сада живе у Банатском Великом Селу представили су сва удружења која постоје у овом селу. Ту су били пчелари, ловци, риболовци, спортисти, сликари, иконописци, људи који негују традицију и обичаје игром, песмом и свирањем инструмената. Један од представника је Јован Ступар чија је специјалност “Крајишки вишебој“. За “Крајишки вишебој“ Ступар истиче да служи за очување традиције спорта који укључује бацање камена с рамена, обарање руку, скок у вис, потезање конопа, скок у даљ. Такође, Милан Вашалић, каже да је чувар традиције који свира око 12 инстумената, а највећа љубав су му дипле, тамбура самица. Свира са бројним уметницима и радо је виђен гост на свим зборовањима крајишког народа у Републици Српској, Федерацији Босне и Херцеговине и Републици Србији. Из Банатског Великог Села представило се Удружење пчелара “Матица“, које се бави скупљањем прополиса и полена и производњом меда. Од председника овог удружења Мирка Кнежевића сазнали смо да удружење броји око 50 чланова из Банатског Великог Села и околних села. Имају доста младих чланова који су кренули да се баве пчелама и истакао је да је у данашње време тешко бавити се овом делатношћу због тешких услова и честих тровања пчела.
Удружење жена “Доситеј“ из Зрењанина и Удружење жена “Видовдан“ из Банатског Карађорђева на другом Сајму завичаја представили су своје рукотворине и гастрономске производе. Чланице Удружења жена “Доситеј“ поносно су представиле вез, резбарена нојева јаја, огрлице, брошеве од керамике и велики избор колача. Као што кажу, идеје и инспирација долазе из главе, срца и душе, раде са вољом и жељом и тиме се поносе. Учествују на такмичењима на којима добијају бројна признања. Такође, сликају на свили и сатену, осликавају мараме, ешарпе и раде слике, јастучнице и свечане хаљине. Жене из УЖ “Доситеј“ и УЖ “Видовдан редовне су учеснице свих манифестација и такмичења у којима се све ангажују и добијају разна признања.
По многима, највеселији штанд био је штанд на ком се представило „Завичајно удружење Банијаца, потомака и пријатеља Баније“.
Пјевало се и играло, наздрављало и мезило. Сваки гост срдачно дочекан, послужен и испраћен, баш онако како је ред, банијски. Гости су могли видјети рукотворине типичне за културу и историју Срба са Баније, пробати домаће прехрамбене производе и пробати аутентичну банијску ракију.
На штанду Завичајног удружења “Банија“ Жељко Тинтор председник управног одбора из Суботице истакао је да ово удружење ради на очувању културе, обичаја и традиције српског народа са Баније. Активности које су њихов симбол су банијска прела и до сада су организовали 11 банијских прела, покренули су фестивал банијских песама “Ој Банијо родна грудо моја“. Поред наведеног, издали су књиге “Банијски речник“, “Прилози истини“, “Банија-сабрана дела“ и “Био сам вођа устанка на Банији“. На другом Сајму завичаја представили су се банијском гастрономијом, сувенирима, као и предметима који су се користили на Банији.
На сајму се представило и Заједничко веће општина из Вуковара на којем се презентовало гастропонудом свог краја, док су у културно-уметничком делу програма учествовали Чувари традиције барањских Срба из Белог Манастира.
На сајму свој штанд је имала и Туристичка организација Невесиња која је објединила оно што је традиционално и модерно. Млади људи који су презентовали општину Невесиње као најзначајније за ово подручје истакли су Невесињску Олимпијаду, најпознатију манифестацију у Невесињу која има традицију дужу од модерних Олимпијских игара. Поред олимпијаде, понос Невесиња преставља планина Вележ која нуди неисцрпан број планинарских и алпинистичких стаза које омогућавају да се до врха планине дође са различитих страна. На северној баријери до сада су испењана 62 различита аплинистичка смера. Поред природног богатства, представљени су домаћи специјалитети кајмак, сир и пршута.
Удружење “Огњиште“ представило је природне лепоте села подно Динаре. Милован Маљковић, из овог удружења објаснио нам је да је Удружење “Огњиште“ регистровано за рурални развој и помоћ сеоском становништву са седиштем у Ливну. У селима које обухвата “Огњиште“ има око 40 људи и ово удружење помаже тим људима. Сви учествују у израдњи конака у Губину како би људи који воле завичај имали где да дођу и одседну. “Огњиште“ представља сва села губинске парохије, а то су села Доњи Рујани, Чапразлије, Прово, Губин, Сајковићи и Казановци. Свако село има своје удружење, а “Огњиште“ окупља сва та удружења.
Удружење матице, дијаспоре, Срба у региону и пријатеља Србије “Корени“ представило се на Сајму завичаја али и проширило свој рад. Наиме, истог дана одржана је оснивачка скупштина Покрајинског савеза Удружења матице, дијаспоре, Срба у региону и пријатеља Србије “Корени“. За председника удружења изабран је др Бранислав Блажић, за председника Покрајинске скупштине Милан Гутић, а заменик је др Здравко Ждрале. Усвојени су нормативни акти и статут као основни документ. У марту текуће године планирано је оснивање Републичког савеза удружења “Корени“ у Београду, са седиштем у Новом Саду.
Поред наведних удружења, на Сајму су се представили Општина Рибник Удружење Врбљанаца Темерин, Савез Крајишких удружења, Удружење “Змијање“ Каћ, Удружење “Огњена Марија Ливањска“, Регионални ББ Радио, Удружење чувара традиције “Виторог Челарево“, Завичајно удружење “Петар Кочић“ Апатин, Крајишки културни историјски центар, Завичајни клуб Кордунаша, Славонија у срцу, Удружење Крајишника “Крајина Врбас“, Културна заједница Крајине и други.
На Сајму завичаја промовисана је књига “О проблемима духовног јединства српског народа“ Василија Крестића у организацији Удружења за одбрану Ћирилице “Добрица Ерић“ и Удружења Крајишки привредник. Ова књига симболичног наслова има за циљ да укаже на проблеме јединства српског народа како би они били уклоњени или ублажени. Књига представља дело о проблемима духовног јединства српског народа, вечно актуелне и никад затворене теме. Од др Софије Блажић, вишег научног сарадника Института за новију историју сазнали смо да је професор Крестић један од најпризнатијих историчара нашег времена и један од највећих ауторитета на пољу историјских наука. Иако никада није био заинтересован за активно учешће у политици, он је своја стручна знања кад год је било потребно стављао у службу државе и нације. Уверен да је то његово право, али и дужност и обавеза, професор Крестић је упорно бдео над судбином свог народа. Међу активностима професора Крестића на ширем друштвеном плану, истиче се његово учешће као експерта, а не као политичке личности у преговорима вођеним са европским амбасадорима у време разарања Југославије. О самој књизи др Софија Божић је истакла да је ово једна драгоцена књига по порукама које упућује.
Миодраг Којић, потпредседник Удружења за одбрану Ћирилице “Добрица Ерић“ истакао је да књига на сажет и директан начин говори о томе који су то проблеми да се Срби стално разјдињују и не могу сложити. Према речима Којића, академик Василије Крестић својим целокупним научно – истраживачким радом покушава да на основу вишевековног страдања и историјског искуства српског народа уобличи метод и начин на који би препознавали национална искушења и проблеме, као и положај српског народа у савременом свету.
Новинар Српског кола
Драгана Шиповац
