АКТУЕЛНО:

У Петроварадину промовисан ”Први српски Codex – Diplomaticus”

У просторијама Мjесне заједнице Петроварадин је дана 08.03.2020. године промовисана књига професора др Здравка Малбаше ”Први српски Codex – Diplomaticus”. Књига представља темељну студију о судбини српских средњовековних оригиналних повеља средњег века, српских и босанских царева, краљева, банова и војвода. Ради се о једној старој књизи сачуваној у једном примјерку која се зове ”Српски споменици” и садржи 180 оригинала који су преписани и пронађени од 1812. године у Дубровачком архиву. У својој књизи проф. др. Здравко Малбаша прича причу  о путу и судбини тих повеља, о ћириличном наслеђу у Дубровачком архиву и о судбини најстаријег међународног документа јужнословенских држава и народа, о повељи Бана Кулина из 1189. године која је украдена на мистериозан начин и налази се у Санкт Петербургу.

 

Први дио књиге говори о проналаску 180 оригиналних повеља српских краљева, царева, војвода и банова, о њиховој даљој судбини, тајном преписивању, допремању до Београда, крађама, продајама и фалсификовањима. Други дио књиге чини нова и први пут објективно испричана прича о судбини повеље Бана Кулина из 1189. године. Ту је прича о путу Кулинове повеље од мјеста проналаска до Руске Академије наука:

  • То је једна драматична прича испричана фељтонистичким и трилер стилом са мноштвом драматургије. Тај документ је покушао да се отуђи од самог дана открића јер је то први акт који је требало да се склони од Срба, од свих југословенских народа и читаве учене Европе јер доказује да су Срби у континуитету имали своје средњовековне банове краљеве и цареве. Аустријски канцелар Метерних је 1815. године наредио да се опљачка Дубровачка архива и да се тај политички архив и ћириличка документа склоне и да се не прикажу. То је било прве деценије 19. века када је успјела прва српска револуција, Први и Други српски устанак, када је Србија кренула напред, протјерала Турке и након пет вијекова робовања показала да има свој средњовековни континуитет, а постоје документа која то доказују и свједоче. Управо та документа су постала аспирација Хабзубршке монархије и по наредби канцелара их је требало уништити, истакао је професор др Малбаша.

Према рјечима проф др Малбаше, да би се нешто сачувало, формирао се српски лоби на челу са Теодором Павловићем, братом кнеза Милоша, руским професором Надеждиновом, Вуком Караџићем, богатим тршћанским, дубровачким и бокељским трговцима да се све предузме да бар нешто остане у Дубровачком архиву. Затим су почели крађа, продаја, намештања. Многи су имали афинитет према новој Србији и руски цар је издвојио огромну количину злата за куповину тих старина. Ђорђе Николајевић, наше свештено лице, рођен у манастиру Јазак на Фрушкој Гори инсталиран је од стране митрополита у Дубровник и њему је поверена та мисија да тајно препише сва та документа која су онда ишла чудним путевима, у мимоходу су крадена, фалсификована, поново преписивана док се најзад нису појавила из штампе 1840. године под насловом ”Српски споменици”. Пут повеље је ишао од Дубровника до Сарајева, од Сарајева назад до Дубровника, од Дубровника до Шапца, да би из Шапца била донесена и сакривена у Дервенти, а одатле до Београда, а од Београда до Санктпетербурга. Срећна околност је што је тај зборник сачуван у комплетном примјерку и као такав до сада није могао бити виђен. Професор др Здравко Малбаша је изучавао пут и судбину тих докумената десетак година и успео да склопи у један рукопис. Ово дело професора др Малбаше представља значајан допринос очувању српске историје, културе и традиције.

 

Поред промоције књиге, проф др Здравко Малбаша је представио и ретроспективну изложбу ликовног круга који је правио у току 2015. и 2016. године.

 

О аутору

 

Професор др. Здравко Малбаша, рођен је 1947. године у селу Рамићи, општина Кључ. У Кључу је завршио гимназију, а Филозофски факултет, одсјек за југословенску књижевност у Новом Саду. На истом факултету слушао је постдипломске студије гдје је бранио магистарску тезу, а докторат у иностранству. Још као апсолвент почео је да ради на Институту као шеф Семинара Института и као сарадник у тиму за науку при СИЗ за науку АП Војводине. У Матици Српској је дугогодишњи сарадник и члан редакције на пројектима Лексикона писаца Југославије, Српског биографског речника, Енциклопедије Војводине. Читав живот се интензивно бавио културом града Новог Сада као организатор културних програма. Оснивач је и предсједник Удружења мултимедијалних уметности културе и иновација НС Артик које данас и води. Оснивач је ЈУНИС-а и ЈУЛИС-а ликовних колонија, као и оснивач Крајишког ликовног круга. Имао је и издавачку дјелатност при НС АРТИК-у са запаженим издањима. Власник је првог Клуба умјетника Гутембергова галаксија са Галеријом примењених умјетности, Трамбулином, првим Кабареом и Варијатеом у Новом Саду. Оснивач је Џез клуба Форма 89 и организатор многих камерних вечери музике, као и других концерата. Успјешно се бави историјом и аутор је неколико монографија из историје Босне и Херцеговине.

 

Новинар Српског кола

Драгана Шиповац

Фотографије Јован Чича

Нема коментара

Напишите коментар